Pancevac Online

Broj 4352 · 04.06.2010.

Komentari

Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Oni koji vedre i oblače, sponzori su vremenske prognoze.

• U Srbiji ga kao političara niko nije cenio, pa su morali da ga pošalju u inostranstvo za ambasadora.

• Postavili smo temelje demokratije, ali smo izgleda štedeli na materijalu.

• Ne počinje sve od 5. oktobra dvehiljadite. Neki kažu da je i pre

Misao za ovu nedelju

• Hapšenjima u zoru najavljeno je svitanje.


Građanska promatračnica

Nije Dambo, ali leti!

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Slon nepoznatog imena postao je glavna pančevačka zvezda prošle nedelje. Evo kako.

Najpre je provozan u otvorenom kamionu centralnim gradskim ulicama. „Normalno”, sa sve zategnutom surlom uvis „otpozdravljao” je zbunjenim prolaznicima koji su osvrćući se oko sebe pokušavali da lociraju mesto gde se nalazi nekakva skrivena kamera. Potom je tokom cirkuske „predstave” „brijao” dobrovoljce iz publike. Na kraju, pošto mu se Pančevo (koje je uskratilo gostoprimstvo njegovoj „matičnoj firmi”) veoma dopalo, odbio je da uđe u prevoz do sledeće avanture. Zbog želje da ostane u našem gradu jurcao je sat vremena po keju (!), uobičajeno prometnom mestu, na kom tada, srećom, nije bilo mnogo naroda. Cirkus! Eto zašto i skupštinu neki nazivaju tako...

U ovom slučaju jedno društvo prijatelja životinja uspelo je, uz svesrdnu pomoć gradskih inspekcijskih službi, u nameri da spreči ljude da živa bića na nižem stepenu razvoja primoravaju da rade nešto što „nije svojstveno njihovoj vrsti”. Bravo, bravisimo! Da vidimo šta valja činiti u vezi s pričom koja sledi, a čiji će akteri biti isti – građani, inspekcije i životinje. Mnogo je onih iz šire okoline našega grada, što podrazumeva i zemlje u okruženju, koji znaju da se krajem juna u Pančevu održava internacionalni karneval. Ove godine sedma fešta privući će, kao i sve dosadašnje, mnogo stranih i domaćih grupa, ambasadore država koje će imati svoje predstavnike, medije iz „milion” zemalja... I – sve one kojima vašar (mada je karnevalska suština daleko od toga) leži na srcu. Ili u džepu.

Pored prodavaca „tata-brada”, džidžabidža, igračaka (...), na očekivanu gužvu u epicentru Pančeva navući će se i vlasnici egzotično-reptilskih živuljki, te će kao i prethodnih godina svoju „ljubav” prema životinjama „velikodušno podeliti” s Pančevcima – kačenje zmije oko vrata sa sve slikanjem dvesta dindži, majmunisanje uživo, u koloru, trista...

Oni moraju da lete! Nije svojstveno ljudskoj vrsti, pogotovo njenim najmlađim pripadnicima koji su ciljna grupa opisanih animalofila, da u centru jedne urbane sredine ugošćuje zmije i majmune. Zna se kuda gmizavci gamižu i na šta se pentraju majmuni, a to nisu pločnici i drveće Gradskog parka i plato ispred zgrade Gradske uprave. Zaštitimo ljude! Ako nadležne inspekcije ni ovog puta ne reaguju, biće jasno da su deo cirkusa, u kom se bez fiskalnog računa za „dobar dan” naplaćuje jedna, a za „guraj, sve je o-kej” dodatna tarifa.

A kasnije ćemo opet da slušamo o fantastičnim uspesima organa u borbi protiv mita & korupcije...

* * *

Prošle nedelje aktuelizovana je večna tema – „ultraaktivnost” gradskog Sekretarijata za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj. Jesu najraznovrsnije inspekcije i policije predugo opsedale šesti sprat zgrade s kraja parka, jeste se pojavio novi zakon koji tretira stambeno-komunalnu problematiku, i bez njega izuzetno komplikovanu, ali jednostavno nema opravdanja – sporost pančevačke administracije je nezamisliva. Tragična! Nije o-kej da se nekom iz vlasti ne sviđa neki investitor pa da to bude razlog iz kog se „tegli papirologija”, mada se i ovo može nekako-teško progutati ako stvari idu unapred, ako Pančevo dobija obrise grada. A naš grad je selo, što nije oksimoron. Iz perspektive laika, može se, na primer, reći: dobro, onaj drugi ima utemeljeniju prezentaciju onoga što će učiniti, dajmo njemu šansu umesto onom prvom, evo papira, mi ne kočimo! Ili šta god drugo! Neophodno je samo vući poteze, konkretne. Flegmatičnost prilikom obavljanja posla frustrirajuća je osobina za one energične, antipod je kreativnom.

Siniša Trajković


Usput zabeleženo


Džabe ste pisali

Treba skinuti kapu pred Tigranom Kišom, predsednikom Skupštine grada Pančeva, zato što je na prošlonedeljnoj sednici uspeo da više od osamdeset tačaka dnevnog reda prečešlja za jedno redovno radno vreme. Nije ni čudo što je dnevni red bio duži od pantljičare budući da se Skupština nije sastajala tri meseca zbog konsolidovanja redova jednog od koalicionih partnera koji drže lokalnu vlast. I sada je mogla da bude odložena na neodređeno vreme da je kojim slučajem glavni konsolidator te stranke nekoliko dana ranije dopao zatvora zbog osnovane sumnje da je primio „narukvicu” od 3.000 evra.

Kišovo vođenje Skupštine pomalo me je podsetilo na to kako je pop Vlada Zečević (koji je na kapi nosio krst i petokraku) za vreme rata krstio male Ličane. Kada su partizanske brigade stigle u te krajeve, u kojima su svi pravoslavni hramovi bili spaljeni a njihovi sveštenici pobijeni, raširio se glas o partizanskom popu. Sva u međuvremenu (uglavnom u zbegovima) rođena dečurlija dovedena su mu na krštenje. Pošto ih je bilo poprilično, a vremena nije imao na pretek, on je za sve zajedno održao jednu skraćenu službu i onda ih je poređao – dečake na jednu, devojčice na drugu stranu – i krenuo da im daje imena: Goran, Ratko, Borka, Jelka; Goran, Ratko, Borka, Jelka; i tako do kraja...

Predsednik Skupštine je otprilike tako pretrčao onaj deo dnevnog reda koji je bio rezervisan za izveštaje o radu opštinskih javnih preduzeća i njima sličnih ustanova. Iako ih je bilo više od dvadeset, o njima nije prozborena ni reč, pa ispada da su ih njihovi direktori džabe pisali, da parafraziram onu svinjariju kojom lokalni dripci odmah ukrase svaki sveže obojen zid u gradu. S obzirom na pažnju koju odbornici poklanjaju njihovim sastavima, predlažem da se ne muče i da ubuduće ispod zvaničnog naslova prepišu nekoliko stranica Nušićeve „Autobiogafije”, Nobokovljeve „Lolite”, najnovijeg remek-dela Anabele Basalo ili nekog drugog štiva primerenog interesovanju naših odbornika.

M. M.


Ko je Å¡ampion u telefoniranju?

Gradske službe i opštinska javna i javna komunalna preduzeća potrošili su prošle godine skoro 200.000 evra samo za telefoniranje! Tačnije, računi za fiksnu i mobilnu telefoniju iznosili su ukupno 19.592.062 dinara – može se sračunati iz odgovora koji je Sekretarijat za finansije napismeno dao odgovarajući na odborničko pitanje Miše Markovića (SRS).

Ko je šampion u brbljanju putem telefona? Naravno, u apsolutnom iznosu najviši računi su stizali onima s najvećim brojem zaposlenih, kao što su Gradska uprava i JKP „Higijena”. Međutim, kada se ukupni telefonski troškovi stave u odnos prema broju radnika, dobija se sasvim drugačija i mnogo realnija slika. Pri tom, iz ovakvog posmatranja izuzima se RTV Pančevo, jer zaposlenima u toj kući telefon predstavlja osnovno sredstvo (poput autobusa u ATP-u), bez kojeg bi obavljanje posla bilo nezamislivo.

Dakle, najviše telefonske račune imala je, verovali ili ne, Gradska stambena agencija! U njoj je svaki od 19 zaposlenih prošle godine razgovarao za 18.671 dinar! Jedva nešto manje račune napravila je Gradska uprava (uključujući i članove gradske vlade i ostale funkcionere), a zatim sledi Direkcija za izgradnju i uređenje grada – tamo je svaki zaposleni telefoniranjem potrošio prosečno 16.300 dinara. U vrhu je i „Grejanje” s prosečnim troškom od 12.843 dinara, a sva ostala javna preduzeća nisu prelazila sumu od deset hiljadarki.

Očekivano, na samom dnu su zaposleni u ATP-u, čiji je prosečan telefonski račun iznosio samo 1.856 dinara.

Z. S.


Monopol je iz raja izašao

Izreka koja se našla u naslovu ovog teksta i ovih dana dokazala je da nema ni trunke sumnje u njenu poruku.

Za to se pobrinula Pošta Srbije, koja je u svojim ispostavama u predgrađima Pančeva i okolnim selima naprasno potkratila radno vreme: umesto od 7 do 17, manje pošte su prešle na radno vreme na kojem bi im pozavideli i zaposleni u zemljama Evropske unije: otvorene su od 8 do 14 sati. Dakle, nemaju normalno radno vreme od osam sati, već neko specijalno, poštarsko, skraćeno na šest sati.

Ono se uglavnom podudara s radnim vremenom prve smene u ono malo pančevačkih industrijskih kuća koje se još koprcaju i s vremenom kojeg se drže mnoge neprivredne firme u našem gradu. To znači da bi zaposleni u njima morali u tih šest sati da dođu na noge gospodi poštarima. Ovako smo ih nazvali zato što bezobrazno zloupotrebljavaju monopol koji im je od Boga odnosno države podaren budući da niko sem njih ne obavlja taj specifični posao.

Treba ih podsetiti na to da ničija nije gorela do zore, pa će tako i njihova da utrne. Da se prisete stradanja „Mobtela” posle pojave nekoliko konkurenata u oblasti mobilne telefonije, koji mušterijama nude sve sem oralnog seksa, kao i briga koje more „Telekom” posle pojave još jedne firme koja će razvijati fiksnu telefoniju, poštanski lumeni bi morali da se zamisle kakva će ih budućnost čekati kada budu dobili konkurenciju. Već sada im banke, koje rade povazdan i naplaćuju manju proviziju, uzimaju dobar deo posla kada je reč o novčanim transakcijama, a kada jednog dana, zbog konkurencije, usahnu i drugi prihodi, za poštu će važiti ona: „Došla maca na vratanca”.

M. M.