Pancevac Online

Broj 4352 · 04.06.2010.

Kultura

39. „Eks teatar fest”

Protiv krize i Marfija – na jedan!

Od finansijskih problema, preko vremenskih neprilika do misterioznog nestanka plavog kabla * Monoforme: budžetska uslovljenost ili nova tendencija?

Kliknite za veci prikaz
Boža Mandić: zagubljenost u izgubljenosti
Kliknite za veci prikaz
"Hot lollipop" ili plesna grupa o radikalnijem rokenrolu

Kosmološka predodređenost izvesnosti pojave baksuznih događaja u kauzalnom nizu, iliti Marfijev zakon, osnovna je „sila” koja je pratila pripremu i početak 39. festivala eksperimentalnog, alternativnog, nezavisnog, niskobudžetnog i angažovanog pozorišnog izraza „Eks teatar fest”, koji je u našem gradu održan u utorak, 1. juna, u organizaciji Doma omladine.

Prvi baksuzni događaj desio se u trenutku kada je grad za ovogodišnji „Eks teatar fest” izdvojio sumu triput nižu od mizerne prošlogodišnje. Nedugo zatim usledilo je i neprijatno iznenađenje iz Pokrajine: nula dinara za festival.

Svako rešenje rađa nove probleme

Selektorka Milena Bogavac i organizatori iz Doma omladine nisu dozvolili da ova manifestacija (s atributom „gradska”!) umre nakon 38 godina. Dosetili su se da nekadašnji četvorodnevni, a potom dvodnevni događaj pretvore u jednodnevni, da na repertoar ubace mahom monoforme, to jest predstave sa po jednim glumcem, i da takvu priču opravdaju podnaslovom „Na jedan”. Dokazali su da dobra ideja zlata vredi.

Malerozni niz nastavio se i 1. juna. Trebalo je da propratni sadržaji festivala – nastup plesnog sastava DDT i aktivistički performans grupe „ArtifAct” – počnu u Gradskom parku nekoliko sati pre zvaničnog programa.

Ali pala je kiša, a s njom i temperatura. Od najavljenih programa jedino je u „Elektrici” na vreme počela sitoštamparska radionica „Ceger”, a po planu su se desili i otvaranje izložbe i prezentacija organizacije „ArtifAct”.

Grupa DDT pokušala je potom da otvori festival u Studentskom domu, ali slučaj je hteo da misteriozno nestane izvesni plavi kabl, bez koga je bilo nemoguće pustiti muziku.

Intelektualno zaleđe bez specijalnih efekata

U trenutku kad su se organizatori već rezignirano hvatali za glavu, a malobrojna publika pogledom tražila izlaz, Marfiju je na rep stala grupa „ArtifAct”, koja je svojim ekološki angažovanim performansom „Junk Story” napokon uvela prisutne u festivalsku priču.

Usledila je tribina u „Studiju 21”, na kojoj je Milena Bogavac s nekim od učesnika programa vodila razgovar na temu „Pojedinac i globalna ekonomska kriza na nezavisnoj umetničkoj sceni”. Suština ove rasprave leži u rečima selektorke Milene Bogavac: – U protekle dve sezone moglo se primetiti da na nezavisnoj sceni postoji neka vrsta repertoarske dominante da jedan čovek glumi, da je sam u prostoru. Tako su se pojavile interesantne nove forme, kao što su copy/paste kolaž, stand up komedija i slično. Sve te forme podrazumevaju jednog učesnika koji je najčešće i autor i izvođač.

One ne pokušavaju da plene nikakvim drugim teatarskim efektima, već isključivo intelektualnim zaleđem određene priče. To nije samo budžetska uslovnost. Čini mi se da zapravo sve to može da se posmatra kao metafora jednog čoveka spram mase, pojedinca u odnosu na globalna kretanja.

Zvanični festivalski program otvorio je Božidar Mandić, osnivač „Porodice bistrih potoka”, svojim petnaestominutnim solo performansom „Spasimo krug”, a odmah posle toga publika je mogla da vidi i plesnu predstavu „Ono” mlade koreografkinje Ane Dubljević i copy/paste kolaž „Smoking kills” jedne od naših najstarijih nezavisnih pozorišnih grupa – „Ister teatra”.

Usledila je stand up komedija „Grupna terapija” Srđana Milanovića. Ova predstava, koja se na duhovit način bavi društvenom kritikom, postigla je veliki uspeh u čitavom regionu, a dobro ju je prihvatila i pančevačka publika. Festival je zatvorio jedini komad sa dva izvođača – „Hot lollipop” Ljiljane Tasić i Dušana Broćića.

U susret proslavi četrdesetogodišnjice postojanja „Eks teatar festa” organizatori su krenuli s nadom da će grad sledeće godine imati više sluha za nezavisnu pozorišnu scenu i da će adekvatno finansijski podržati ovu manifestaciju kako bi barem jubilej bio obeležen onako kako dolikuje.


Izložba koja nikog neće ostaviti ravnodušnim

Renesansa mrtvih stvari

Detalji rođeni između dva treptaja oka * Od ljudskih kostiju, preko guštera u čaju, do ženskih polnih organa * Omaž ličnim herojima

Kliknite za veci prikaz
Umetnik, autoportreti i nesudjena gozba

U Galeriji savremene umetnosti prošle srede, 26. maja, otvorena je izložba radova magistra slikarstva Vlada Rančića, Novosađanina rođenog u Splitu. Njen naziv je čudan – „Mortal Remains Box” („Kutija posmrtnih artefakata”), a izloženi eksponati nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Dela su nastala u poslednjih pet godina i rađena su u tehnikama asamblaža i kombinovanih polimera.

Umesto gozbe, emotivne detonacije

Prvo što privuče pogled posmatrača po ulasku u Galeriju jeste prostrani sto u dnu prostorije. Na njemu je veliki broj kutija i poslužavnika.

Reklo bi se u prvi mah da je to hrana. Pomfrit, piletina, kobasice... Verovatno posluženje za posetioce. Međutim, priđete li malo bliže, oblici će se, kao magijom, pred vašim očima promeniti. Shvatićete da od gozbe nema ništa. Sa svakim korakom napred rađaju se nove slike. Između dva treptaja oka izranjaju novi detalji. Tik ispred kutija i poslužavnika shvatićete da se pred vama odvija neka sasvim čudna priča. Kao film. U kutijama umesto hrane zlatna kost, metak u krstu, dečja ruka... Nešto dalje – tegle s tečnošću, a u jednoj od njih okamenjeni gušter. Dok pogled istražuje, u duši svakog časa nastane po jedna nova emotivna detonacija. Eksplodira čuđenje, za njim zgražavanje, potom zaprepašćenje, pa čudan nemir...

U uglu dominira krstolika forma sačinjena od pojedinačnih radova. A po celoj galeriji veliki broj uramljenih poruka. Crna podloga s belim natpisima. I zlatni flor. Ako krenete da ih čitate redom, shvatićete da pred sobom imate priču. Zapravo slagalicu s ličnom porukom autora.

Buđenje i buđanje

Kada vam taj isti autor potom otkrije da je ona zlatna kost zapravo ljudska, da gušter „pliva” u čaju, a da ono što je vama ličilo na hranu na poslužavnicima zapravo predstavlja „seksualnu stranu njegovog života i sećanje na neke njegove bivše devojke”, ostaćete potpuno zbunjeni. Otvoriće se nove vizije i refleksno ćete krenuti da izložena dela iznova posmatrate tražeći novi smisao, još detalja i drugačijih značenja.

– Radovi su pravljeni po segmentima i oni su se potom stapali u različite forme.

Svaki od njih može se posmatrati zasebno, ali meni to nije bilo interesantno. Želeo sam da napravim celine i da ih nekako uklopim u prostor. Višeslojnost je moj motor gledanja na stvari, razmišljanja, čak i načina života.

Taj odnos višeslojnih nanosa različitog tipa, od tehničkotehnološkog do poetskog, najbolje ilustruju kutije, zapravo zvona za tortu. One su koncipirane kao sanduci posmrtnih artefakata, ostataka – objasnio je Rančić.

On je dodao da inicijalnu fazu u nastanku njegovih dela predstavlja upravo traganje za tim aftefaktima, kostima, bačenim starim stvarima.

Potom se sve to pakuje u kutije. I tada počinje novi život.

Da bi to ilustrovao, Rančić je pred posmatračima otvorio jednu od kutija. Prostorijom se proširio oštar i izuzetno jak miris buđi. Liveni odlivak u pur-peni umetnik je „oživeo” tako što je izazvao kultivisani proces mikrobiološke aktivnosti. Oživeo je ovom izložbom i svoje bivše ljubavi, lične heroje iz mladosti poput Tita, Merlinke, Osame bin Ladena. Dao je novi smisao igračkama svoje dece ugradivši ih u potpuno čudne forme.

Å tampana glava

Rančić je udahnuo drugi život čak i samom sebi, i to na potpuno neverovatan način.

– Napravio sam poliptih od autoportreta. Sebi sam stavio oreol i okružio se grobljanskim cvećem, a tumačenje ostavljam posmatraču.

Zanimljiva je tehnička izvedba kod tih autoportreta: prislanjao sam glavu na štampač i pritiskom na dugme za printovanje dobijao karikature samog sebe. Ovo je renesansna priča o buđenje starih stvari, buđenju mene kao umetnika, ali i buđenju posetilaca izložbe. Pre svega sam želeo da se ja sam probudim, da se trgnem iz tamnog sistema i krenem napred u nešto novo, sveže, bolje. Pobegao sam od klasičnih slika poput ulja na platnu. Ovo je, čini mi se, neka nadogradnja. Ne znam da li je to korak unapred ili unazad, to je na drugima da procene – rekao je Vlado Rančić.

Ovaj umetnik diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član je ULUV-a i ULUS-a. Realizovao je preko šezdeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Kolektivno izlaže od 1980. godine. Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja za svoj rad. Zaposlen je kao redovni profesor na katedri likovnog departmana Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njegova izložba u Galeriji savremene umetnosti može i svakako treba da se pogleda najkasnije do petka, 11. juna.


Promovisani „Rukopisi 33”

O otuđenosti, bez bunta

Kliknite za veci prikaz
Urednice s jednom od autorki

Radovi četrdesetoro autora s prostora bivše Jugoslavije našli su se u ovogodišnjem, 33. izdanju zbornika poezije i kratke proze „Rukopisi”, koji objavljuje pančevački Dom omladine. Promocija zbornika, koji spada u gradske manifestacije, priređena je u petak, 28. maja, u „Studiju 21”.

Pored urednica Jasmine Topić i Ane Ristović, o „Rukopisima” su ovom prilikom govorili i neki od autora objavljenih radova iz Srbije i jedan autor iz Crne Gore.

Od 120 radova pristiglih na konkurs, u ovogodišnji zbornik uvrštena su ostvarenja dvadesetoro stvaralaca iz naše zemlje. Troje njih su Pančevci: Marija Teodora Menovski, Miljana Miletić i Uroš Bralušić. Objavljene su i pesme i kratke priče spisatelja iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore.

Prisutne je na početku promocije pozdravila Nada Berkuljan, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i informisanje. Ona je naglasila da je „Rukopise 33” sa zadovoljstvom pročitala i da je u većini radova osetila nedostatak dinamičnosti, koji je, po njenom mišljenju, prouzorokovan činjenicom da su spisatelji bili inspirisani teškim vremenom u kome živimo.

Ana Ristović, jedna od urednica „Rukopisa 33”, prokomentarisala je ovogodišnji izbor tekstova u zborniku.

– Mogu generalno da primetim da u srpsku poeziju tu i tamo prodire konkretnost, dok je ranije bilo mnogo više postmodernizma i hermetičnosti. Konkretnost je ipak najviše zastupljena kod hrvatskih pesnika. Lično bih volela da je ubuduće bude mnogo više. S druge strane, u slovenačkoj poeziji ponovo su prisutni konceptualizam i neoavangarda, a kod Makedonaca preovlađuje čista emocija – rekla je Ristovićeva.

Kada je reč o dominantnim temama u zborniku, recenzent ovog izdanja Čarna Popović primećuje da „prvo što čitaocu padne u oči, odakle god krenuo da čita, jeste otuđenost koja prožima ’Rukopise’ i koja urušava i ono malo optimizma što se može naći u samo dve pesme i dve priče”.

Popovićeva je bila iznenađena činjenicom da pisci o otuđenosti ne pišu prkosnim tonom, ne bune se, već konstatuju ili se mire sa situacijom.

– Nakon što sam pročitala zbornik, zapitala sam se kakvu parolu bi nosili njegovi junaci i shvatila sam da bi to najverovatnije bila Montenjeva misao o slobodi: „Treba uvek i po svaku cenu sačuvati svoju slobodu, biti gospodar svoje volje; sebe možemo ’pozajmiti’, ali sebe ’davati’ možemo samo sebi” – navela je Čarna Popović.

Nekoliko sati pre početka promocije „Rukopisa”, u „Studiju 21” je održana književna radionica za autore ovogodišnjeg zbornika. Tom prilikom oni su se upoznali i razmenili mišljenja o savremenoj književnosti. Druženje uz koktel i di-džeja nastavljeno je i nakon predstavljanja „Rukopisa”.


„BUDI” raport

Å kola roditeljstva

Kliknite za veci prikaz

Bijenale umetničkog dečjeg izraza BUDI, koji organizuje pančevački Kulturni centar, održava se treći put u našem gradu. U okviru ove manifestacije, koja je počela 15. maja i trajaće do 15. juna, realizuje se više od pedeset programa različitog tipa, podeljenih u nekoliko segmenata.

Prvi put ove godine na festivalu su zastupljena i BUDI predavanja u okviru kojih prof. dr Svetomir Bojanin svake srede od 18 sati u Izabinskom prostoru Kulturnog centra govori o temi „Mala škola roditeljstva”. Od pet predviđenih predavanja, koja obuhvataju sve segmente u razvoju deteta od prenatalnog perioda do adolescencije, dosad su održana tri: „Prenatalni period”, „Doba bepstva” i „Bajkovito doba”.

Roditelji, ali i ostali naši sugrađani koje privlači ova interesantna tema, naredne srede, 9. juna, mogu prisustvovati predavanju pod nazivom „Logičko doba”, a nedelju dana kasnije ciklus se završava temom „Adolescenti”.

Divnih li glumaca!

Kliknite za veci prikaz

Kada je reč o bijenalu BUDI, organizatori ove manifestacije iz Kulturnog centra posebno su ponosni (i to s razlogom!) na sopstvenu produkciju. Jedan od najznačajnijih sadržaja realizovanih u okviru ovog segmenta svakako je ekološko-muzička predstava za decu „Divnog li sveta”, proizašla iz saradnje Osnovne škole „Bratstvo–jedinstvo” i dečje scene Kulturnog centra.

Komad je premijerno izveden u subotu, 29. maja, a brojna publika u dvorani Kulturnog centra imala je priliku da se upozna s dečjim viđenjem ekoloških problema s kojima se susreću žitelji Pančeva, ali i priroda u našem gradu.

Mališani su sjajnom scenskom igrom, interesantnom scenografijom i zanimljivim songovima preneli važnu poruku svojim vršnjacima: borba za očuvanje životne sredine treba da bude sastavni deo našeg svakodnevnog ponašanja.

Po tekstu Branislava Gudelje predstavu je režirala nastavnica škole „Bratstvo–jedinstvo” Snežana Đorđević, a u njoj glumi tridesetak dece iz trećeg i četvrtog razreda. Pored toga što je ova sjajna ekipa podarila Pančevcima veoma lepo osmišljen komad, đaci iz ove škole i Kulturni centar dali su ovoj priči i humanitarni karakter.

Deo prihoda s premijere oni će iskoristiti za kupovinu aparata za inhalaciju dece, koji će pokloniti pančevačkom Domu zdravlja.

Nedelja filma

Bijenale BUDI traje četiri nedelje i svaka je posvećena određenoj vrsti umetnosti. Iza nas su nedelja radionica i pozorišta, a tekuća sedmica je posvećena filmu. Centralni događaj u okviru ovog segmenta jeste radionica izrade animiranog filma „Dečji svet u boji”, koju vodi Miroslav Simonović iz Škole animiranog filma iz Vranja.

Radionica je počela u ponedeljak, 31. maja, u galeriji „Elektrika”, a mališani će je pohađati do petka, 4. juna. Rezultat njihovog rada, kratak animirani film, publika će premijerno moći da pogleda u subotu, 5. juna, od 12 sati, u dvorani Kulturnog centra. Nakon premijere, u foajeu Kulturnog centra biće priređeni druženje uz koktel i razgovor s autorima filma.

Zanimljivo je da će naš grad i bijenale BUDI 5. juna posetiti i grupa od dvadesetak mališana s Kosova.

Budući da ova deca nikada nisu bila u Pančevu, organizatori bijenala pripremili su za njih interesantan celodnevni program.

Kada je reč o repertoaru bijenala za narednu nedelju, izdvajamo predstavu za decu od dve do sedam godina „Vuk i sedam jarića” u izvedbi članova udruženja „Vratite nam osmijeh” iz Istočnog Sarajeva. Ovaj zanimljiv četrdesetominutni komad, koji je na osnovu bajke braće Grim adaptirao i režirao Vitomir Mitrić, biće izveden u ponedeljak, 7. juna, od 12 sati, u dvorani Kulturnog centra.

Stranu pripremila Dragana Kožan


Održan festival dečjeg folklora

ÄŒuvari tradicije u gradu igre

Kliknite za veci prikaz
Otvaranje manifestacije na platou ispred Narodnog muzeja

Drugi međunarodni festival dečjih folklornih ansambala „Pančevo – grad igre” održan je od 28. do 30. maja u organizaciji KUD-a „Stanko Paunović NIS–RNP” i Narodnog muzeja, a pod pokroviteljstvom grada, NIS – Rafinerije nafte Pančevo i Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine.

Otvaranje je priređeno u petak, 28. maja, na platou ispred Narodnog muzeja, a u subotu je na istom mestu održan još jedan koncert. Tog dana su održani i prateći programi, u okviru kojih su se neki od ansambala predstavili u Domu kulture u Ivanovu i u OŠ „Sveti Sava” u Sefkerinu.

Svečani koncert povodom zatvaranja festivala održan je u nedelju, 30. maja, u dvorani Kulturnog centra. Na festivalu su učestvovala kulturnoumetnička društva „Čemlonačik” iz Slovačke, „Bekeščaba” iz Mađarske, „Lola” iz Beograda, „Branko Radičević” iz Stare Pazove, KUD Doma kulture iz Starčeva i pančevačka društva „Đetvan”, „Tamaši Aron” i „Paunović”.

Svi koncerti su bili izuzetno dobro posećeni, a publici su se posebno dopali nastupi ansambala iz inostranstva, kao i program koji je izveo KUD „Branko Radičević” iz Stare Pazove. Simpatije gledalaca, kao i obično, pobrali su i ansambli KUD-a „Stanko Paunović NIS– RNP”. Umetnički rukovodilac ovog kulturno-umetničkog društva Dejan Trifunović objasnio je da su najmlađi članovi „Paunovića” na festivalu izveli koreografije koje su uvežbavali tokom drugog polugodišta, kao i one koje su predstavili na dosadašnjim festivalima na opštinskom, regionalnom i pokrajinskom nivou.

– Koncerti „Paunovića” u sklopu festivalskog programa bili su neka vrsta generalne probe pred Republički festival dečjeg folklora, koji će biti održan 6. juna u Kraljevu. Tamo će Vojvodinu predstavljati naš dečji ansambl nižih razreda. Pančevci će godišnji koncert „Paunovića” moći da pogledaju 15. juna od 19 sati na platou kod Doma omladine – najavio je Trifunović.

Festival „Pančevo – grad igre” ima revijalni karakter, a cilj je da se deca iz Pančeva koja se bave očuvanjem tradicionalne kulture i narodne igre upoznaju sa svojim vršnjacima iz drugih sredina, kako iz Srbije tako i iz inostranstva, kao i da se uspostave kontakti koji bi bili polazna tačka za gostovanje pančevačkih ansambala u drugim gradovima u Srbiji i u inostranstvu.


Grupa „Charlie” gostovala u Temišvaru

„Boing-boing” kao početak saradnje

Kliknite za veci prikaz

Dramska grupa „Charlie” Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” gostovala je u sredu, 26. maja, u Temišvaru, gde je izvela svoju najnoviju pozorišnu predstavu „Boing-boing”.

Ovo gostovanje upriličeno je na poziv temišvarskog Saveza Srba.

Predstava je bila namenjena prvenstveno učenicima Srpske gimnazije „Dositej Obradović”, a odigrana je u pozorišnoj sali te škole. Dramska grupa ni ovog puta nije izneverila gledaoce, koji su bili oduševljeni kako nastupom mladih talentovanih glumaca tako i porukom samog komada. Prema rečima Ivana Rakidžića, mentora grupe „Charlie”, ovo gostovanje otvorilo je prostor za saradnju Regionalnog centra za talente i pomenute temišvarske gimnazije i na drugim poljima.

– Postignut je dogovor o razmeni učenika kako u dramskoj oblasti tako i u svim ostalim oblastima koje pokriva Regionalni centar za talente. Te oblasti se odnose na predmete koje učenici Srpske gimnazije u Temišvaru imaju u svom programu. Tako će đaci iz Temišvara imati priliku da upotpune znanje po ustanovljenom sistemu našeg centra – objasnio je Rakidžić.

On je najavio da će već sledećeg meseca u Pančevo doći predstavnici temišvarske gimnazije „Dositej Obradović” kako bi realizacija zajedničkih planova počela u najskorijem roku.

Gostovanje grupe „Charlie” u Temišvaru finansijski je podržao grad.