Pancevac Online

Broj 4352 · 04.06.2010.

Hronika

Obraćanje javnosti

Milanković – pola veka ispred svih

Nikada nije bio na Marsu, a njegovo ime je otišlo na ovu daleku planetu

Kliknite za veci prikaz

Svake godine 28. maja, na dan rođenja Milutina Milankovića, našeg najpoznatijeg naučnika u svetu, gotovo svi pisani mediji u Srbiji bojkotuju ovog diva svetske nauke. Šteta što nije nosio pušku, tada bi jedna od centralnih gradskih ulica nosila njegovo ime.

Pametni Srbi našim političarima ne trebaju, oni se njih stide. Dosad sam triput bio predlagač inicijative da se po Milutinu Milankoviću nazove jedna mesna zajednica ili neka od ulica u Pančevu. Sve tri su propale, iako od 2003. godine pokušavam da ubedim političare da to zaslužuje čovek s naših prostora, čije je ime otišlo najdublje i najdalje u svemir.

Slično je i u Beogradu – godinama je jedna od najružnijih ulica nosila ime prvog srpskog doktora tehničkih nauka. Jedino sam uspeo da ubedim astronome entuzijaste, kada smo osnivali astronomsko društvo, da ovu nevladinu organizaciju nazovemo po divu svetske nauke.

Deca u nemačkim osnovnim školama uče o Milankovićevom delu. Njihovi vršnjaci u Srbiji nikada nisu čuli za najviše citiranog srpskog naučnika u svetu, a oduševljavaju se polupismenim tipovima iz „Velikog brata”, prostacima s „Farme” i ubicama iz nekakvog zemunskog klana. Često me sugrađani, pa i pančevački odbornici, pitaju: kakve veze taj Milanković ima s Pančevom? Odgovaram im da u Americi nikada nije bio, pa Amerikancima to nije smetalo da ga uvrste među deset najveličanstvenijih svetskih naučnika svih vremena. Takođe, nikada nije bio na Marsu, a njegovo ime je otišlo na ovu daleku planetu Sunčevog sistema.

Vlada Srbije je 2009. proglasila godinom Milutina Milankovića. Samo to i ništa više! Nikada nisam pročitao da je osnovan odbor za obeležavanje 130 godina od naučnikovog rođenja i 100 godina od dolaska Milankovića na beogradski Univerzitet. Mihajlo Pupin i Nikola Tesla su otišli u Ameriku i postali svetski poznati, za razliku od Milankovića, koji je iz Beča kao jedan od deset najpriznatijih i najplaćenijih svetskih građevinaca došao u Beograd i postao nepoznat. Svet se divi našem naučniku, pa je zato krater na Marsu širine 118,4 kilometra nazvan po njemu, kao i jedan na Mesecu širine 101 kilometar. Asteroid koji je dugačak 38,5 kilometara nosi ime našeg naučnika. Mnogo kilometara u kosmosu, a nula metara u Pančevu.

Kreativni kulturni klub iz Starčeva od 2005. godine obeležava rođendan Milutina Milankovića. U državi se tog datuma sete pomenuta organizacija i jedna srednja škola u Beogradu. Jedan od tek nekoliko pisanih medija u Srbiji koji su se prošle godine setili Milankovićevog rođendana bio je „Pančevac”.

Milanković je svojim naučnim radovima išao više od pola veka ispred svih svojih savremenika. Precizni proračun temperatura na Marsu, koji je objavio 1913, dokazan je kada je svemirska letelica „Viking” sletela na ovu planetu 1976.

Umro je 1958, a nama nije dovoljno pola veka da saznamo kako se zove naš najcenjeniji naučnik u svetu.

Nije nosio pušku, to mu je veliki greh.

Momčilo Mrčković


Na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi

Načelnik policije se izvinio građanima

Neizbežni redovi za lična dokumenta * Osnovni problem nedostatak ljudi i opreme

Kliknite za veci prikaz
Rukovodstvo pančevačke policije pred novinarima

Na konferenciji za novinare održanoj 27. maja, povodom Dana policije, načelnik Policijske uprave Pančevo Zvezdan Radojković izvinio se građanima Pančeva zbog gužvi i dugog čekanja u redovima za dobijanje ličnih dokumenata.

– Potpuno smo svesni da je počela sezona putovanja i godišnjih odmora, kada građani žele da dođu do pasoša, i svesni smo da se stvaraju velike gužve. Međutim, naši službenici koji izdaju dokumenta svakodnevno rade u dve smene, kao i nedeljom i praznicima, i pokušavaju da budu pravi servis građana. Nažalost, naši kapaciteti su ograničeni, ne samo kada je reč o tehnici već i o broju ljudi koji obavljaju te poslove. Bez obzira na to, ja se još jednom izvinjavam građanima i molim ih za strpljenje kada je reč o dobijanju ličnih dokumenata – istakao je Radojković. On je dodao da se jedan deo građana ponaša neodgovorno te da još nije podignuto preko hiljadu pasoša koji su urađeni pre skoro godinu dana.

Pored Radojkovića, novinarima su se obratili načelnici svih odeljenja koja postoje u okviru pančevačke policije. Siniša Janković, načelnik Odeljenja za suzbijanje kriminala, izjavio je da je pančevačka policija od početka godine u saradnji s carinskom službom zaplenila velike količine alkohola i švercovanih cigareta bez akciznih markica.

Novi policajci položili zakletvu

Povodom 24. maja, Dana policije, 38 novih policajaca položilo je zakletvu. Na svečanosti održanoj u prisustvu njihovih starešina u prostorijama Policijske uprave oni su se zavetovali da će „sve snage posvetiti javnoj bezbednosti, da će štititi ljudska prava i građanske slobode i da će savesno i odgovorno služiti građanima”.

Stevan Čigoja, načelnik Odeljenja policije, rekao je da je čin polaganja zakletve postao lepa tradicija, koja traje već četiri godine.

Načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja Jovica Milošev rekao je da se od početka primene novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju stalno smanjuje broj saobraćajnih nesreća i da je situacija neuporedivo bolja nego ranijih godina. Kao problem je naveo to da se u obuci vozača u autoškolama i u centrima za tehnički pregled još primenjuju stari propisi i da se radi po starom, jer nisu doneta podzakonska akta koja bi i u tim oblastima omogućila primenu novog zakona i još veću bezbednost saobraćaja.

Milošev je dodao da saobraćajna policija nastoji ne samo da kažnjava vozače nego i da deluje preventivno. Kao primer za to naveo je podatak da je od početka ove godine 108 vozača zadržano u policijskim prostorijama jer je tokom kontrola saobraćaja otkriveno da su vozili pod dejstvom alkohola.

On je najavio da će u predstojećem periodu saobraćajna policija i dalje pratiti da li vozači automobila i putnici u njima vezuju pojaseve i da li vozači skutera i motora nose kacige jer je, kako je rekao, dosad nepobitno utvrđeno da vezivanje pojaseva i nošenje kaciga znatno smanjuje broj teških povreda u saobraćajnim nesrećama. Milošev je najavio da će policija ubuduće strože kažnjavati motocikliste koji agresivno voze i pri tom ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju.

Mihajlo Gligorić


Radnici dali krv

Vodovod, kanalizacija i humanost

Zaposleni u JKP-u „Vodovod i kanalizacija” u sredu, 2. juna, drugi put su se uključili u akciju dobrovoljnog davanja krvi. U prvom krugu, pre nekoliko meseci, bila su 23 davaoca, ali su zbog prehlada, bolesti, čak i zbog ujeda krpelja, neki od njih sada bili onemogućeni. Krv je na kraju dalo petnaestoro zaposlenih, a dvoje od njih su novi davaoci.

Tanja Matejić, poslovni sekretar i pi-ar u „Vodovodu i kanalizaciji”, izrazila je nadu da će mnogo bolje biti za četiri meseca, za kada se planira još jedan dolazak službe Zavoda za transfuziju krvi u navedeno javno preduzeće.

Dragana Mladenović


Poziv za humane ljude

Pomozimo našim sugrađanima

Društvo „Rom” organizuje prikupljanje polovnih uređaja za potrebe najugroženijih romskih porodica.

Ovo udruženje je pozvalo sve dobronamerne građane da ne bacaju stare bojlere, kade, lavaboe, slavine, veš-mašine, frižidere, televizore, polovni nameštaj i suvišnu građu, već da preko ovog društva nepotrebne stvari daruju onima kojima su neophodne. Goran Petrović, koordinator anketnih timova Gradske uprave i v. d. predsednika Društva „Rom”, kaže da u selima postoji veliki broj romskih domaćinstava koja žive na samom rubu egzistencije i da je ta pomoć prvenstveno namenjena njima.

Svi građani koji žele da se uključe u akciju treba da znaju da neće morati sami da prenose stvari jer će, ukoliko je potrebno, članovi organizacije „Rom” sami doći po njih. Zainteresovani mogu pozvati Gorana Petrovića na telefone 367378 i 061/322-04-94.

Dragana Mladenović


Saopštenje Nacionalne službe za zapošljavanje

Odsad bez obrasca E-3

Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava poslodavce da je od 1. juna prijava, promena i odjava zdravstvenog osiguranja Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje automatski i istovremeno prijava, promena i odjava osiguranja radnika u slučaju nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

U skladu s tim poslodavci više ne treba da dostavljaju obrazac E-3 o zasnivanju radnog odnosa niti će ga Nacionalna služba za zapošljavanje primati.

Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijava se može podneti i elektronskim putem preko portala RZZO ().

Procedura elektronske prijave od kuće ili preduzeća poslodavca jednostavna je i u funkciji je uštede vremena, sredstava i racionalnog poslovanja.

Dragana Mladenović


Iz povereništva za izbeglice

Besplatna pravna pomoć

Povereništvo za izbeglice grada Pančeva obaveštava sva izbegla i interno raseljena lica da NVO „Danski savet za izbeglice” pruža besplatnu pravnu pomoć u vidu savetovanja, pribavljanja dokumentacije i pisanja podnesaka, a postoji i mogućnost zastupanja pred sudovima i drugim organima i institucijama na Kosovu i Metohiji. Ova organizacija pružaće izbeglicama pomoć i pri uređivanju imovinskih odnosa i pitanja oko privatizacije i penzija.

Dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti u Povereništvu za izbeglice, Trg kralja Petra Prvog 2–4, ili na telefon 308-818.


Osnovan KUD „Žisel” u Omoljici

Afirmacija pesme i igre

Kliknite za veci prikaz

U prepunoj svečanoj sali Doma kulture „Vuk Karadžić” u Omoljici 21. maja održana je osnivačka skupština KUD-a „Žisel”.

Na prvoj sednici je usvojen statut ovog društva i plan aktivnosti za 2010. godinu, i izabrano je rukovodstvo.

Predsednik skupštine KUDa je Božidar Potkonjak, a za predsednicu društva imenovana je Dobrila Purković, direktorka OŠ „Dositej Obradović” iz Omoljice. Članovi društva su odredili Gorana Miladinovića za predsednika Upravnog odbora. Osnivačkoj skupštini je prisustvovao veliki broj zainteresovanih građana, igrača folklorne sekcije i predstavnika lokalne privrede.

Za 10. jun u 19 sati najavljen je koncert folklora na platou u centru Omoljice. Prema rečima organizatora, to će biti prvi celovečernji koncert KUD-a „Žisel” i članova folklorne sekcije Doma kulture „Vuk Karadžić”.

Z. St.


Posle tri godine razjašnjeno ubistvo

Žena sa sinom ubila muža

Nakon ubistva Romana Todorovića njegova supruga Nada govorila je onima koji su se raspitivali za njega da se odselio u inostranstvo

Kliknite za veci prikaz

Pančevačka policija ovih dana je rasvetlila misteriozni nestanak Romana Todorovića (1951) iz sela Markovićeva u opštini Plandište, kome se pre tri godine izgubio svaki trag. Nažalost, ispostavilo se da je on ubijen, a potom bačen u septičku jamu, i da su to učinili njegova supruga Nada (1962) i sin Dušan (1992), koji su uhapšeni i određen im je jednomesečni pritvor.

Romanov nestanak policiji je prijavio njegov brat, kome je bilo čudno što je on prestao da mu se javlja telefonom, avgusta 2007. godine. Policija je pretresla kuću, ali nije pronašla Romanovo telo. Na pitanje šta se desilo s njim i gde se nalazi, njegova supruga je odgovarala da se preselio u inostranstvo, a nekima je govorila da je otišao u Sremsku Kamenicu na lečenje jer je teško bolestan. Nedugo nakon Romanovog nestanka ona je prodala njegovu kuću u Markovićevu i sa sinom se preselila u Beograd.

Todorovićev nestanak verovatno nikad ne bi bio razjašnjen da novi vlasnik kuće pre petnaestak dana nije rešio da isprazni septičku jamu. Zapanjio se kada je na dnu pronašao kostur i o tome je odmah obavestio policiju.

U istrazi je utvrđeno da kosti pripadaju Todoroviću, da je ubijen oštrim predmetom i da su ga žena i sin bacili u septičku jamu. Posle toga više nije bilo nikakvih dilema, pa su Nada i Dušan Todorović ovih dana uhapšeni u Beogradu. Tako je rasvetljeno jedno od najmonstruoznijih ubistava koja su se dogodila na našim prostorima. Policija će protiv Nade i Dušana Todorovića podneti krivične prijave Višem sudu u Pančevu.

Mihajlo Gligorić


Tribina o stanovanju uz podršku

Nove kućne zajednice na vidiku

Zašto je važno osamostaljivanje mentalno nedovoljno razvijenih lica * Obezbeđivanje uslova za socijalizaciju

Osobama sa smetnjama u razvoju koje su u krugu porodice prezaštićene često nije omogućeno da koriste sve svoje kapacitite, pa tako ni da se socijalizuju u dovoljnoj meri. U situacijama kada je potrebno urgentno zbrinjavanje ovih osoba, kao što je bolest roditelja ili druga stresogena situacija, ponekad je nemoguće naći nekoga ko bi ih prihvatio. O osamostaljivanju ovih lica, njihovoj socijalizaciji i sličnim temama bilo je reči na tribini koju su održali Udruženje „Na pola puta” i Dom „Srce” u Jabuci, u sredu, 26. maja, u „Studiju 21”.

Adaptacija i prva iskustva

Program stanovanja uz podršku kod nas je pokrenut 2005. godine, a dosad su realizovana tri projekta radi osamostaljivanja osoba s umerenom mentalnom retardacijom. U međuvremenu je obezbeđen stan u kome trenutno živi četvoro korisnika rezidencijalne usluge: dva momka i dve devojke.

Njihova starosna struktura kreće se od 20 do 34 godine, a pre zajedničkog života u tom stanu svi su živeli u primarnim porodicama. Osmoro korisnika nerezidencijalne usluge živi u primarnim porodicama, dok je sedmoro obuhvaćeno dnevnim boravkom.

Na tribini se govorilo i o prvim danima stanovanja mladih ljudi uz podršku, o dnevnom rasporedu, održanim radionicama, kao i o podršci koju su im davali stručni saradnici. Korisnici su rezidencijalno zbrinuti 24 sata dnevno, uz stalnu podršku domaćice, defektologa ili volontera. Stan u kome se projekat odvija nalazi se u gusto naseljenom delu grada u prizemlju, što obezbeđuje i pristupačnost i veću mogućnost za inkluziju. Korisnici su preuzeli veliki deo obaveza oko održavanja stana, uključujući samostalan odlazak u trgovinu, pripremanje obroka i slično.

Kapaciteti projekta se praktično bez povećanja troškova koriste za urgentno i kratkotrajno prihvatanje i zbrinjavanje drugih lica s intelektualnim teškoćama (tzv. family relief) koja nisu obuhvaćena ovim projektom.

Separaciona kriza je normalna

– U planu je još jedan projekat koji se odnosi na stvaranje novih kućnih zajednica. On ima za cilj prevenciju institucionalizacije, odnosno pružanje, razvijanje i jačanje podrške licima s hendikepom u njihovom osamostaljivanju, rečju socijalizaciju korisnika – rekla je Eržebet Bujišić, defektolog i koordinator UG „Na pola puta”, i dodala da je dosad razvijan koncept popodnevnog zbrinjavanja osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju starosti iznad 18 godina. Korisnici su bili edukovani za jednostavne kućne poslove. Na osnovu analize potrebe korisnika i njihovih porodica uobličeni su ciljevi ovog programa. Neki od njih se odnose na rasterećenje porodica korisnika, obučavanje samih korisnika veštinama samostalnog života, razvijanje radnih navika, omogućavanje obuke za rad, nalaženje radnih mesta za njih itd.

– Kod većine roditelja postoji separaciona kriza i posle godinu dana, pa i duže – objasnila je Beba Popadić, predsednica udruženja MNRO, inače i roditelj deteta koje živi u ovoj zajednici, i objasnila da to ne sme obeshrabriti majke i očeve, jer iako je teško, iskustvo je pokazalo da su deca zadovoljnija u kućnoj zajednici, a ta činjenica može pomoći roditeljima da lakše podnesu odvojenost.

Redovne aktivnosti

Udruženje građana „Na pola puta” jeste organizacija koja se bavi zaštitom i poboljšanjem kvaliteta života osoba s hendikepom. Osnovna aktivnost udruženja je pružanje usluge stanovanja uz podršku, a posebna polja interesovanja jesu inkluzija, osamostaljivanje, pomoć porodicama, zapošljavanje i samostalno stanovanje uz podršku. Program stanovanja uz podršku zasniva se na analizi potreba porodica osoba s intelektualnim teškoćama koja se sprovodi otkad udruženje postoji. Udruženje je dobilo ime po projektu iz koga je nastalo – „Na pola puta”.

Neke od redovnih dnevnih aktivnosti jesu: odlazak u kupovinu, priprema večere, postavljanje stola, večera, raspremanje stola i pranje sudova, čišćenje stana, zalivanje cveća. Organizuju se psihološke, kulinarske i dramske radionice, a do skromnih novčanih sredstava dolazi se zahvaljujući prodajnim izložbama njihovih rukotvorina.

To im omogućava da sebi organizuju izlete. Važno je istaći i to da s grupom, pored stručnih lica, rade i mladi volonteri. Korisnici se na taj način identifikuju sa svojim vršnjacima, lakše prihvataju zaduženja i brže usvajaju nove veštine.

M. G. R.


Konferencija za novinare Matice Slovačke

Nama ne trebaju gazde, nego radnici

U nedelju izbori za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine * Pet izbornih lista, a samo jedna nepolitička

Na izborima za Nacionalni savet, koji se održavaju u nedelju, 6. juna, naši sugrađani slovačke nacionalnosti moći će da glasaju u mesnim zajednicama Tesla, Centar i Vojlovica, kao i u gotovo svim selima, osim Starčeva i Kačareva, podsetio je Mihal Marko, predsednik vojlovačkog Mesnog odbora Matice slovačke, na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, 31. maja.

– Na izborima ćemo se opredeljivati za jednu od pet izbornih lista, a samo lista Matice slovačke je nepolitička, dok iza ostale četiri, direktno ili indirektno, stoje političke stranke i posebni interesi, i samo ona ima predstavnika Pančeva, a to je Ivan Zafirović – istakao je Marko.

Ivan Zafirović je prvo ukazao na velike propuste Ministarstva za ljudska i manjinska prava i njihovu „traljavu organizaciju” ovih izbora, a prema njegovim rečima bolje se nije pokazao ni sadašnji slovački Nacionalni savet i njegova predsednica Ana Tomanova-Makanova, koja u proteklih šest meseci, kada je bilo najvažnije, nijednom nije bila da podstakne upis birača i pomogne pripreme. Pri tom se još Ana Tomanova-Makanova pojavljuje u četvorostrukoj ulozi: kao potpredsednica pokrajinske Vlade i sekretar za informacije, predsednica slovačkog Nacionalnog saveta (s mandatom od sedam godina), nosilac jedne izborne liste i visoki funkcioner DS-a.

– U Nacionalnom savetu Matica slovačka kao najstarija, najuglednija i najšira kulturna nestranačka organizacija Slovaka u Srbiji zalagaće se za dosledno ostvarivanje prava korišćenja slovačkog kao službenog jezika i pisma; za redefinisanje položaja slovačkog jezika u osnovnoškolskom obrazovanju i njegovo prebacivanje iz grupe izbornih u grupu fakultativnih odnosno obaveznih predmeta; za uvođenje načela pozitivne diskriminacije radi povećanja uticaja sredina i mesta gde su manje slovačke zajednice, odnosno gde je njihova brojnost u opadanju; za osnivanje „bele knjige”, tačnije baze podataka u vezi sa svim slučajevima ugrožavanja i kršenja prava Slovaka u Srbiji, kao i za reorganizaciju rada Nacionalnog saveta u skladu sa sloganom da narodu ne trebaju gazde, nego radnici – istakao je Zafirović.

Osvojeni mandati neće biti ni vlast ni plen, nego će značiti rad i odgovornost, poručili su Marko i Zafirović.

Z. S.


Na parkingu kod hotela "Tamiš"

Pretučeni vozači kombija

Prošlog četvrtka, 27. maja, veća grupa Roma bez ikakvog povoda brutalno je pretukla i teško povredila dva vozača kombija, čija imena i prezimena ne spominjemo zbog mogućih problema.

- Sve je počelo zbog bezazlenog sudara kombija koji ja vozim i kombija koji je dolazio iz drugog pravca, na ulazu u naš grad. U sudaru smo se zakačili retrovizorima i oni su se slomili, a osim toga nije bilo nikakvih posledica. Ja sam produžio dalje, a drugi kombi ka Beogradu. Kada smo stigli, pokazao sam slomljeni retrovizor sinu, koji je takođe vozač, i u tom trenutku sam video da se kombi s kojim sam se sudario vratio i da ga je njegov vozač parkirao samo nekoliko metara iza nas. Iz njega su izašla tri muškarca i jedna žena i napali su me. Moj sin ih je sprečio i tada je počela svađa oko toga ko je kriv.

Umešale su se moje kolege i rekle da će pozvati policiju. Međutim, žena koja je izašla iz drugog kombija pozvala je nekog mobilnim telefonom i nakon toga je došao kombi sa devet mladića, takođe Roma. Svi su počeli da nas tuku i udaraju rukama i nogama. Bilo ih je 12 i udarali su nas bez ikakvog povoda. Pitanje je kako bi se sve završilo da policija nije izuzetno brzo intervenisala - rekao je jedan od vozača.

Mihajlo Gligorić


Ekološki projekti

Za čistije Dolovo

Kliknite za veci prikaz

Mesec maj u Dolovu, pored proslave jubileja mesta, bio je rezervisan i za ekološke aktivnosti.

U OŠ „Aksentije Maksimović”, uz podršku škole „Mara Mandić”, pokrenut je projekat „Čisto Dolovo”, a centralna aktivnost je održana u četvrtak, 27. maja.

Tog dana u centru sela, na potezu od benzinske pumpe do škole, sprovedena je akcija sakupljanja smeća, kao i sađenja cveća, topola i zimzelenog drveća. Školarcima su se pridružili članovi raznih udruženja, radnici komunalnih preduzeća i lokalne uprave. Tom prilikom je zasađeno oko 200 stabala topole, više od 500 sadnica raznog cveća i poneka tuja. Cilj projekta je širenje svesti o značaju očuvanja životne sredine uz konkretno i lično zalaganje svih pojedinaca.

Dolovački projekat jeste jedan od četiri odobrena s teritorije našega grada na konkursu za ekološke ideje koji je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine raspisao Rotari klub „Mihajlo Pupin” iz Pančeva, u saradnji s „Rotari internešnalom” iz Ciriha. Nakon realizacije projekata, inicijatori najboljeg na nivou države biće nagrađeni računarskom opremom.

Dolovci će se pridružiti i velikoj ekološkoj akciji koja će biti održana 5. juna u čitavoj zemlji.

N. R.


Da li će biti sportsko-rekreativnog centra kraj keja?

Pokrajina u ulozi sudije

„Gradska vlast se plaši da mi izda dozvolu”, kaže Prijović * „Da li je logično da se grad odriče 50 miliona dinara?”, pita se Perić

Kliknite za veci prikaz
Futuristički pogled s mosta: fotomontaža koju je dostavio investitor

Prošle nedelje u „Pančevcu” je objavljen tekst čija je suština u tome da je gradski Sekretarijat za urbanizam, građevinske, stambenokomunalne poslove i saobraćaj stopirao izgradnju sportsko-rekreativno-ugostiteljskog centra na tamiškom keju. Tačnije, ova gradska služba odbila je zahtev investitora Miroljuba Prijovića da mu se odobri izmenjeni idejni projekat kompleksa kraj Tamiša.

Prijović se na ovakvo rešenje „šestog sprata” zgrade Gradske uprave žalio pokrajinskom Sekretarijatu za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo u Novom Sadu. Viša instanca sada treba da preseče, da odluči kome će dati za pravo, a investitor ju je zamolio da to učini što brže kako mu ne bi propala građevinska sezona. Vreme čekanja novosadske odluke najuputnije je bilo iskoristiti u pokušaju da se konačno razmrsi priča o tome šta od papira Prijović poseduje, a šta ne.

U čemu je štos?

On je na početku razgovora rekao: – Naša gradska vlast nije samo neefikasna, već se i plaši da mi izda dozvolu, boji se da ne napravi grešku. Zato se i toliko odugovlači. Zahtev za dobijanje građevinske dozvole na osnovu idejnog projekta predao sam jula prošle godine, a odbijajuće rešenje stiglo mi je pre neki dan. U ovom slučaju posebno je važno vreme, jer kako je u pitanju teren pored Tamiša, zbog visokog nivoa voda građevinski radovi na njemu mogući su samo tokom avgusta i septembra.

Prijović kaže da je posredi pravno-tehničko pitanje: da li je dozvoljena preparcelacija kompleksa, koja je izvedena u međuvremenu? – Kako se radi o funkcionalnoj tehničkoj celini i s obzirom na to da se projekat u ovakvim slučajevima sagledava kumulativno, naravno da je sve to po propisima. Ne vidim nijedan valjan razlog da se s odgovorom tegli osam meseci. Na snagu je stupio i novi zakon, pa bih imajući u vidu ovako sročeno rešenje morao da ponovo uđem u celu proceduru dobijanja dozvola, što bi odnelo ko zna koliko dodatnog vremena. O novcu da i ne govorim – objašnjava Prijović.

Prema njegovim rečima sve gradske strukture godinama pričaju o „izlasku grada na reku”, a istovremeno sve čine da se to ne dogodi. Čudi ga pomanjkanje volje da se priobalje uredi. Dodaje: – Kompleks od 7.600 kvadrata, i to samo u prvoj fazi izgradnje, ulepšaće grad, koji će i profitirati. Pored dobiti od poreza i novog zapošljavanja, neminovno je i direktno dopunjavanje gradskog budžeta.

Jer, samo na osnovu obaveznog plaćanja komunalija, pre početka izvođenja radova, uplatiću oko 50 miliona dinara! Iz tog razloga dvaput sam tražio i prijem kod gradonačelnice, kako bi ona urgirala u gradskim službama da se poštuju nekakvi rokovi. Ali do tog sastanka nije došlo, nije me pozvala.

Ukoliko idejni projekat dobije prolaz iz Pokrajine, kako Prijović objašnjava, „biće potrebno samo još malo energije, vremena i novca da se čitava papirologija zaokruži i da u avgustu započne gradnja”.

Ko sve dobija?

Površina na kojoj bi trebalo da se gradi kompleks dobila je status izgrađenog građevinskog zemljišta onog trenutka kada je izidana „žuta kuća”.

– U početnoj fazi izgradnje objekata ta kuća služiće kao prostor u koji će se lagerovati materijal i gde će biti smeštene kancelarije. Nadam se samo da će se svi dozvati pameti i da ću konačno biti u prilici da započnem gradnju kompleksa. Naravno da ću na kraju koristi od njega imati i ja, zbog toga se poslovni ljudi i upuštaju u investicije, ali imaće je i građani Pančeva i sam grad – zaključuje Prijović.

Potrebu da na ovu temu nešto kaže imao je i Marin Perić, predsednik Košarkaškog kluba „Dinamo”, koji je suvlasnik predmetnih parcela.

– Ova priča je vezana za sport. Interes „Dinama” bio je da preživi krizne godine, pa je prethodna uprava kluba još 2003, posle tendera, potpisala ugovor s Prijovićem na osnovu kog je on bio u obavezi da kroz sponzorstvo pomogne rad košarkaša. Zbog toga što je mnogo vremena prošlo od 2003, kao i zbog sprovedenih procedura izmena plana za to područje grada, moj utisak je da oni koji se bave odgovornim poslovima u gradu stalno ponavljaju kako nešto ne može da se uradi, umesto da počnu da rade. Da li je logično da se grad odriče 50 miliona dinara prihoda i ko zna koliko još novca kada kompleks zaživi? – pita se Perić.

On podvlači da će kad se projekat realizuje korist imati i KK „Dinamo”, jer će klub dobiti na raspolaganje terene, bazen, prostorije, halu...

Prijović je projektnom dokumentacijom predvideo da sportsko-rekreativno-ugostiteljski centar niče etapno. U drugoj fazi trebalo bi da se izgrade i bazen i hotel, na primer. Ne živimo u Inđiji, pa je teško pretpostaviti kako bi reagovala tamošnja, po brzini rešavanja ovakvih problema nadaleko poznata administracija.

O tome da li je sve baš tako kako investitor i predstavnik suvlasnika parcela pričaju, presudiće, rekosmo na početku, novosadski sekretarijat. A Prijović neće, lični je utisak dolepotpisanog, odustati od onoga što je zacrtao, bez obzira na to kako preseku Novosađani.

S. Trajković


Izbori za Nacionalni savet Rumuna

U toku predstavljanje lista

U nedelju, 6. juna, Rumuni koji žive širom Srbije imaće priliku da na izborima biraju sastav svog Nacionalnog saveta. Dolovo je 30. maja posetio nosilac jedne od izbornih lista – Danijel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Pored njega, gosti su bili i Niku Čobanu i Marčelo Dragan, koji se takođe nalaze na pomenutoj listi, među dvadeset dvoje uglavnom visokoobrazovanih kandidata.

Oni su predstavili svoj program, u prvi plan ističući planove u vezi s razvojem kulture i informisanja, negovanjem tradicije rumunskog naroda, kao i s njihovom društvenom inkluzijom. Akcenat je stavljen na jedinstvenost ove nacionalne manjine i na prevazilaženje međusobnih nesuglasica, zbog kojih je u proteklom periodu dolazilo do organizovanja paralelnih rumunskih festivala i manifestacija.

Nacionalni savet će imati i svoj fond, iz kojeg će ravnomerno biti raspoređivana sredstva u sve lokalne zajednice. Petrović je podsetio okupljene na neophodnost izrade projekata, bez kojih nema apliciranja ka bilo kojim fondovima, i predložio da se pre svega na taj aspekt obrati pažnja.

Nekoliko dana kasnije, u sredu, 2. juna, dolovačku promociju u rumunskoj crkvi imala je još jedna lista za Nacionalni savet Rumuna, koju predvodi Jon Čizmaš.

N. R.


Pismo čitaoca

Jednodnevna briga o životnoj sredini

Kliknite za veci prikaz

Sve smo bliži danu kada će ostatak sveta imati priliku da prisustvuje još jednom nesvakidašnjem srpskom čudu – za 5. jun je zakazano veliko spremanje Srbije. Reč je o klasičnoj radnoj akciji, kojih je u prošlosti komunističke Srbije bilo poprilično.

Međutim, svakom iskrenom ekologu je jasno da je ovo petojunsko akcijanje klasičan primer političke promocije. Ministar Dulić, po ugledu na svoje kolege iz ove nakaradne i smutljive vlade, u kojoj gotovo svi, bez izuzetka, imaju zakazane dane i događaje za istresanje bisera i dalje sluđivanje građana, odabrao je 5. jun za tu rabotu. Dotični je ne tako davno znao da našu sredinu posećuje češće nego što je to uobičajeno za jednog ministra, a bilo je i neprijatnih trenutaka (2008), kao kada je na zakazani sastanak famoznog tima za rešavanje problema zagađenja u našem gradu u zgradu pančevačke lokalne samouprave morao da uđe na sporedna vrata kako bi zaobišao građane koji su upravo zbog enormnih koncentracija otrova i ugrožavanja svog zdravlja i zdravlja svojih porodica želeli da mu se obrate.

Protestna vožnja

Svi oni koji ne žele da u subotu, 5. juna, glume jednodnevne ekologe i higijeničare, tog dana mogu da se priključe grupi Pančevaca u protestnoj biciklističkoj vožnji, čiji je start zakazan za 9 sati ispod mosta na Tamišu. Ukoliko bude loše vreme, vožnja će se ponoviti u nedelju, 6. juna, u isto vreme i na istoj destinaciji.

Nacionalna akcija „Veliko spremanje Srbije” samo je još jedna u nizu kvaziekoloških halabuka, koje i ovog puta priprema nadležno republičko ministarstvo kako bi državni činovnici prikrili sopstvenu nesposobnost da se reši višedecenijska nebriga vrha države za životnu sredinu. Ovih dana se vrte spotovi i čitava Srbija izlepljena je plakatima s kojih poznata lica pozivaju dobrovoljce-naivce i razne društvene i privredne organizacije da se priključe spremanju. Sasvim je sigurno da će u njemu učestvovati i mnogi dobronamerni ljudi koji zaista žele da ova država izgleda urednije. Ali, nasuprot njima, po pravilu, uvek će biti više onih koji jedva čekaju da se slikaju i poziraju medijima pored 2030 džakova zarad prikupljanja kakvih jeftinih poena. Prvi među takvima biće ministar Dulić.

Neradom, nebrigom, hohštaplerskim odnosom, kao i saučestvovanjem u kriminalu, vlada ove zemlje od 2000. godine naovamo ne samo da ništa nije učinila u pogledu brojnih oblasti ekologije već je nesistematskim postupanjem na direktan i indirektan način ugrozila zdravlje svojih građana.

Lambros Hudeludis


RTV Pančevo: šta odbornici usvajaju, a šta ne žele da znaju?

Programu preti kolaps, a zaposlenima požar

Tehnika potpuno izraubovana, za obnavljanje nema para * Ugroženi zdravlje i životi radnika * Poverenje gledalaca povećano, a slušanost i gledanost u padu

Kliknite za veci prikaz

Da li odbornici naše Skupštine grada uopšte čitaju materijale o kojima ovaj dom odlučuje? Sudeći po tome šta u nekima od njih piše (ili šta ne piše), kao i po odsustvu bilo kakvog reagovanja na sednici parlamenta povodom toga, odgovor verovatno glasi – ne! Kao trideset i neka tačka dnevnog reda na prošlonedeljnom zasedanju parlamenta bez ijedne reči je prihvaćen Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju RTV Pančeva za 2009. godinu. Zapanjujuće je to da je većina odbornika vladajuće koalicije za njegovo usvajanje nemušto digla ruke, a opoziciona manjina ćutke prešla preko niza upozorenja od kojih bi se normalnom čoveku možda digla kosa na glavi.

Evo samo nekoliko detalja: u tom izveštaju, između ostalog, piše da nabavke TV opreme u prošloj godini nije bilo i neće je biti ni u 2010. godini, a zbog toga što je tehnika potpuno izraubovana „nemoguće je da jednog momenta neće doći do kolapsa u tehničkom sistemu, možda i lančanog”! Dalje, piše i da se „održavanje voznog parka, zbog sve većih i sve češćih popravki automobila, ne može više kontrolisati”; da u sadašnjim prostorijama Televizije „plafoni prokišnjavaju i urušavaju se, električne instalacije varniče, a kablovi i utičnice se tope”; da se sijalice „pregrevaju i pregorevaju češće i više zbog različitog napona i čestih nestanaka struje”, kao i da „nedostatak adekvatno osmišljenog i opremljenog prostora sve više ugrožava higijenske i zdravstvene uslove rada”. A za prostor u kome se nalazi Radio Pančevo izričito je navedeno da su „elektroinstalacije u očajnom stanju” i da „gole žice leže ispod lamperije” (!?!), kao i da se „javljaju problemi i sa krovom, krovnim prozorima i izolacijom”.

Ko kome preti?

Dakle, zbog neobnavljanja tehnike program Televizije je pred „kolapsom”, pitanje je da li će TV ekipe ubuduće uopšte moći da idu na teren, zdravlje zaposlenih je ugroženo, a do požara i opasnosti po ljudske živote može doći u svakom trenutku i na Televiziji i na Radiju! Odbornici o tome ni reči, kao da je sve to uobičajeno i normalno.

Plafoni prokišnjavaju i urušavaju se, električne instalacije varniče, a kablovi i utičnice se tope.

Uz to, ovaj materijal vrvi i od drugih ocena zbog kojih mnogi treba bar da stave prst na čelo. U jednom delu piše da „RTV Pančevo deli sudbinu regionalnih i lokalnih emitera kojima prema poslednjim istraživanjima padaju i gledanost i slušanost”; u daljem tekstu se kaže da je Televizija gradski lider „u povećanju poverenja gledalaca”, a odmah potom u sledećoj rečenici da „podataka o gledanosti programa nema”! U delu izveštaja koji govori o demokratičnosti programa i potrebi da se javnosti predstave različita mišljenja detaljno se navode sve teškoće i problemi s kojima su se novinari susretali u radu: od odbijanja predstavnika vlasti da se u studiju sučele s predstavnicima opozicije pa do toga kako je doskorašnji većinski vlasnik „Pančevca” glavnom uredniku Televizije pretio tužbama i poručivao da „pazi šta radi”. Za informisanje o radu političkih partija samo u jednoj rečenici se kaže da je bilo „usaglašeno sa pravilima RRA”, ali se zato nijednom rečju ne pominje da je Televizija, zbog kritika koje joj je upućivao lokalni LDP, organizovala nekakav performans za vreme zasedanja gradske Skupštine i ometala je u radu.

Rezultat za ponos, a gori od prošlogodišnjeg

Niko nije imao komentara ni na ocenu da je Radio, poštujući tradiciju i slušaoce, uravnoteženim programom vodio brigu o interesu javnosti „uprkos sramnim i konstantnim javnim pritiscima šačice zaposlenih i bivših saradnika otvoreno ili prećutno podržanih od delova vladajućih političkih struktura u gradu, pa čak i pojedinih najviših predstavnika vlasti”, kao i da je „nastup pojedinih članova kolektiva, naročito napisima u lokalnoj štampi, doprineo krnjenju ugleda redakcije i proizvođenju pritisaka razne vrste tokom većeg dela godine”. Zbog toga nikog ne bi trebalo ni da začudi napisani podatak da su „i Radio Pančevo, ali i Radio ’Ritam’, izgubili po polovinu prethodnog slušateljstva u korist Radija S i sličnih stanica”.

Konačno, finansijski rezultat ovog javnog preduzeća je pozitivan i „zaista je razlog za ponos”, piše u prvom delu Izveštaja, a na kraju se konstatuje da su „rezultati lošiji nego u 2008. godini, pogotovo ako se sagleda struktura ukupnih prihoda, u kojoj je učešće sopstvenih prihoda manje od planiranih”. Ukupan budžet kojim je 58 zaposlenih u RTV Pančevu raspolagalo u 2009. godini bio je nešto veći od 70 miliona dinara (i pri tom manji nego prethodne godine), od čega je sopstveni prihod bio svega 16,5, a opštinska dotacija 53,5 miliona dinara.

A možda su odbornički komentari i skupštinski zaključci povodom svega ovoga bili sasvim izlišni. Možda je predstavnicima naroda bilo jedino važno da Televizija sednicu prenosi uživo, te da je time obezbeđena besplatna stranačka reklama i promocija svih onih koji se nađu u kadru.

Z. Spremo


Izveštaj monitoring sistema

Još uvek kvar na serveru

Kliknite za veci prikaz

Nedeljni izveštaj sistema grada Pančeva za kontinualno praćenje aerozagađćenja (imisije) u periodu od 26. maja do 1. juna po mernim mestima.

Cara Dušana

Na ovom mernom mestu nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija (GVI) prizemnog ozona, sumpor-dioksida i ugljen-monoksida.

Vatrogasni dom

Podaci gradskog monitoring sistema na mernoj stanici na Vatrogasnom domu prošle nedelje nisu bili dostupni Sekretarijatu zaštite životne sredine. U narednom periodu IT stručnjaci će promeniti način prenosa podataka.

Vojlovica

Prošle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida i toluena.

Srednje dnevne koncentracije benzena na ovom mernom mestu do 28. maja kretale su se u granicama od 0,8 do 5,9 mikrograma po metru kubnom. Maksimalna jednočasovna koncentracija izmerena je 27. maja između 7 i 8 sati, a iznosila je 21,8 mikrograma po metru kubnom.

Na ovom mernom mestu prošle nedelje nisu registrovana 24-časovna prekoračenja granične vrednosti imisije suspendovanih čestica (popularni PM-10). Prošlonedeljna najveća jednočasovna vrednost ove opasne materije bila je 104 mikrograma, a izmerena je 26. maja između 20 i 21 sat.

Starčevo

Zbog problema na serveru podaci gradskog monitoring sistema na mernoj stanici u Starčevu prošle nedelje nisu bili dostupni Sekretarijatu zaštite životne sredine.

* * *

Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka za benzen je propisana granična vrednost imisije od pet mikrograma po metru kubnom na godišnjem nivou. U naseljenim mestima u kojima je prekoračena propisana granična vrednost zbog postojećih izvora zagađenja, to prekoračenje može iznositi najviše pet mikrograma do 2015. godine, s tim što se svakih 12 meseci, počev od 2006, ova vrednost umanjuje za 0,5 mikrograma.


Saradnja lokalnih udruženja

Žene ozvaničile sestrinstvo

Kliknite za veci prikaz

Udruženje žena „Dolovke” ima dobru komunikaciju s velikim brojem raznih organizacija građana iz svog i okolnih mesta. S jednom od njih svoj odnos dame su podigle na viši nivo u nedelju, 30. maja, kada su dugogodišnju saradnju s udruženjem žena iz Uljme krunisale sestrimljenjem.

Tog dana grupa od tridesetak Dolovki pošla je u Uljmu da bi učestvovala u tom svečanom činu. Buduće sestre dočekale su ih dobro raspoložene, uz pogaču i so. Sestrimljenje je upriličeno u lokalnoj crkvi uz prisustvo dvaju sveštenika. Predsednice udruženja, Uljmanka Vera Živojnović i Dolovka Kosara Vujčić, prelomile su kolač i razmenile prigodne poklone.

Na svečanosti su bili i čelni ljudi lokalnih uprava dvaju mesta. Predsednica Saveta MZ-a Uljma Vesna Brankov poželela je da se ovo zbližavanje Uljme i Dolova prenese i na druge sfere, dok je Bogdan Ankucić, predsednik Saveta MZ-a Dolovo, kazao da bi bilo lepo da se dva sela pobratime.

Nedeljno druženje Dolovki i Uljmanki uveličale su i žene iz Alibunara, Banatskog Karlovca i drugih okolnih mesta. Zabava u sali Mesne zajednice u Uljmi trajala je do kasno u noć.

N. R.


Socijaldemokratska partija Srbije

Formiran Mesni odbor u Jabuci

U prepunoj sali Doma kulture u Jabuci 1. juna održana je osnivačka konferencija Mesnog odbora Socijaldemokratske partije Srbije, stranke na čijem je čelu Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije.

Za predsednika Mesnog odbora izabran je Vladimir Dimovski, a za članove Milan Nanevski, Aleksandar Dimovski, Goran Škrbić, Dejan Vitas i Ivan Dimovski.

Nakon izbora prisutnima su se obratili Zoran Dragišić, član Glavnog odbora SDPS-a, Vladimir Dimovski, predsednik MO, i Rajko Mijović, predsednik Gradskog odbora SDPS-a.

Mihajlo Gligorić


Bankari za lepši grad

Radovi oko „Leptirića”

Povodom Dana dobrovoljaca „Alfa banke”, zaposleni iz navedene banke u Pančevu u nedelju, 30. maja, prionuli su na uređivanje dvorišta vrtića „Leptirić”. Slične akcije sprovedene su u 16 srpskih gradova, kao i u svim zemljama u kojima posluju banke iz „Alfa bank grupe”. Cilj akcije jeste da zaposleni daju lični primer i da sopstvenim angažovanjem utiču na rešavanje problema od socijalnog značaja.

Dragana Mladenović


Iz udruženja „Sveti Trifun”

U kraljevim vinogradima

Hoće li ekskurzije jednog dana svraćati u naše krajeve?

Kliknite za veci prikaz

Članovi dolovačkog udruženja „Sveti Trifun” organizovali su 29. maja ekskurziju pod nazivom „Put vina – Topola”. Ovo udruženje svake godine obraduje svoje članove posetom nekom vinogorju, gde mogu iz prve ruke da saznaju nešto novo o spravljanju kvalitetnih vina.

Putem vina, te subote ujutro, krenulo je pedesetak ljubitelja vinove loze iz Dolova, Pančeva, Mramorka i Deliblata. Krajni cilj bili su im vinogradi kraljevske porodice Karađorđević na Oplencu.

Pored toga što su tamo vizuelno uživali prilikom prolaska kroz decenijama stare zasade vinove loze, naši sugrađani su mogli i da degustiraju vrhunska bela i roze vina u vinskom podrumu, kao i da vide deo tradicionalnih mašina pomoću kojih se nekada spravljalo božansko piće.

Obišli su i donje nivoe podruma, gde je smešteno stotinak buradi za čuvanje vina. U većinu njih može da stane čak četiri hiljade litara ove vrle tečnosti.

Vinograde na Oplencu obnovio je kralj Aleksandar Karađorđević 1923. godine. Na površini od pedesetak hektara nalazile su se najbolje sorte vinove loze s raznih podneblja. Kraljevska vinarija, po ugledu na francusku, nastala je 1931. godine, u središtu oplenačkog vinogorja. Posle Drugog svetskog rata kraljevi vinogradi su zapušteni, a fondacija kralja Petra I započela je njihovu obnovu. Danas je u funkciji oko 11 hektara vinograda, a dosad su proizvođena bela i roze vina.

Očekuje se da će uskoro iz kraljevske vinarije poteći i prve kapi crnog vina.

Članovi „Svetog Trifuna” posetili su i crkvu svetog Đorđa na Oplencu, kuću-galeriju kralja Petra I, vinogradarevu kuću, u kojoj su izložene slike, kao i kompleks oko Karađorđeve crkve. U povratku su svratili u Orašac, gde su obišli spomen-obeležja iz Prvog srpskog ustanka.

Bili su i u vinariji „Vrbica”, koja se nalazi između Aranđelovca i Topole. Da od proizvodnje vina može dobro da se živi, pokazao im je primer vlasnika ove vinarije, koji gradi komleks oko svojih desetak hektara vinograda, u kom će biti veliki savremeni vinski podrum i restoran.

Možda će poučeni pozitivnim iskustvima s ovog putovanja neki ljubitelja vina iz našeg komšiluka unaprediti svoju proizvodnju do te mere da jednog dana neka ekskurzija poseti i njihove podrume.

Predispozicije za to imaju jer su njihovi preci imali velike vinograde na obroncima Deliblatske peščare.

N. R.


Vest iz „Đetvana”

Uskoro veb-stranica

Zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajinskog Sekretarijata za informisanje, Slovačko kulturno-prosvetno društvo „Đetvan” uskoro će dobiti svoju vebstranicu na adresi .

Predstavnici društva „Đetvan” i pokrajinskog Sekretarijata sastali su se u utorak, 1. juna, u prostorijama ovog društva kako bi potpisali ugovor o javnim glasilima, na osnovu koga će Sekretarijat „Đetvanu” uputiti 649.000 dinara za izradu i otvaranje internet stranice. Ugovor su parafirali Miroslav Oravec, predsednik „Đetvana”, i Ana Tomanova-Makanova, sekretar Sekretarijata za informisanje AP Vojvodine, potpredsednica Vlade AP Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine.

Ovom prilikom su gosti SKPD-a „Đetvan” bili i Vladimir Puškar, predsednik Skupštine opštine Kovačica, Martin Zloh, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, Silvana Ivazović-Jeđini, predsednica MZ-a Vojlovica, s predstavnicima Izvršnog odbora ove mesne zajednice, kao i članovi Upravnog odbora slovačke evangeličke crkve u Vojlovici i članovi Izvršnog odbora društva „Đetvan”. Kako navode u „Đetvanu”, veći deo materijala za veb-stranicu već je pripremljen tako da se njeno pokretanje očekuje u najskorije vreme.


Treća mini-Olimpijada u Zrenjaninu

Uprkos svemu, dohvati život

U nedelju, 6. juna, u sportsko-rekreativnom centru „Partizan” u Zrenjaninu biće održana treća miniolimpijada društava za pomoć MNRO. Naziv ovog takmičenja je „Uprkos svemu, dohvati život”. Članovi organizacije za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama nadmetaće se u pet disciplina: u rušenju čunjeva, bacanju kugle udalj, nadvlačenju konopca i savlađivanju mini-poligona spretnosti. Peta disciplina je trčanje, s tim da je jedna staza duga 30 metara i namenjena je ženama, a druga 50 metara i predviđena je za takmičenje muškaraca. Naš grad će u Zrenjaninu predstavljati ekipa od osam članova.

M. G. R.


Loša dioptrija

Rusvaj u srcu grada

Kliknite za veci prikaz

Teško je razumeti zašto nekome smeta divlja deponija u centru grada. I čemu one dosadne table „Zabranjeno bacanje smeća”, koje često jedva vire iz đubreta?! A i ta mladež ispisuje kojekakve gluposti po zidovima. Tu kod robne kuće našarali: „Zabranjeno bacanje smeća!”, u potpisu: „Inspekcija”. Kao da ovdašnja inspekcija nema preča posla nego da se bavi metežom u centru Pančeva.

Možda će komunalna policija uspeti nešto da uradi, samo da se već jednom pojavi na ulicama našeg grada. Biće za nju posla preko glave.

(Ovu fotografiju je napravila Katarina Vojnović Nikolić, učenica sedmog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, u sklopu BUDI novinarske radionice)

D. M.


Crna hronika

Vozio marihuanu u kamionu

U zajedničkoj akciji policijskih uprava Pančeva i Prijepolja koja je sprovedena u mestu Velika Župa u opštini Prijepolje presečen je kanal ilegalne trgovine drogom.

Tom prilikom je uhapšen Dragan R. (1955) iz Čačka i uz krivičnu prijavu priveden je istražnom sudiji Višeg suda u Prijepolju. Prilikom pretresa prikolice kamiona „volvo” podgoričke registracije kojim je upravljao policajci su pronašli 6,259 kilograma marihuane u specijalno napravljenom bunkeru.

Policija u Prijepolju nastavlja rad na otkrivanju i drugih učesnika u ovom krivičnom delu.

Odbačena prijava

Više javno tužilaštvo u Pančevu odbacilo je krivičnu prijavu protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića koja ga je teretila za zloupotrebu službenog položaja, tačnije za isplaćivanje previsokih plata zaposlenima u Gradskoj upravi Zrenjanina.

Odbačena je i krivična prijava koja je, zbog istog krivičnog dela, podneta protiv Davida Dimkića, bivšeg načelnika Odeljenja za finansije u Gradskoj upravi Zrenjanina.

Ni traga od nestale devojke

Kolja Šaljanin (21) iz Plava nije kriv za pogibiju Danijele Kovač (20) iz Pančeva, koja je stradala u saobraćajnoj nesreći pre pola godine – presudio je Osnovni sud u Plavu.

U dokaznom postupku nije utvrđena osnovanost navoda optužnice da je Šaljanin, koji je vozio „mercedes” u kome je bila Danijela, zbog prebrze vožnje izazvao saobraćajnu nesreću i sleteo u reku.

On je uspeo da se spase i da ispliva na obalu, automobil je potonuo, a telo Danijele Kovač do danas nije pronađeno.

Silovao svoje dete

Istražni sudija Višeg suda u Pančevu odredio je jednomesečni pritvor D. N. (42) iz Vršca, koji je osumnjičen da je silovao svoju devetogodišnju ćerku.

U krivičnoj prijavi koja je podneta protiv njega policija ga tereti i da je 2007. godine seksualno zlostavljao najstarijeg sina, koji je tada imao 13 godina, i ćerku od 12 godina.

D. N., koji ima šestoro dece, nedavno je odveo na lekarski pregled dve najmlađe ćerke zbog toga što ih je navodno, kako je rekao, silovao stariji, šesnaestogodišnji brat.

Devojčice su pregledane i utvrđeno je da je jedna od njih, koja ima devet godina, silovana i seksualno zlostavljana

Mihajlo Gligorić


Saopštenje za javnost ŽŽRK-a „Dinamo”

„Malene” pred gašenjem?

Kliknite za veci prikaz

Ženski železnički rukometni klub „Dinamo–Petrohemija” dospeo je u nezavidan položaj jer je seniorska ekipa ovog popularnog sportskog kolektiva ispala iz superligaškog društva. Zbog novonastale situacije Upravni odbor ŽŽRK-a „Dinamo” izdao je zvanično saopštenje.

„Upravni odbor u sastavu: Vera Bitević (predsednik), Rade Barijaktarević (potpredsednik) i članovi Nikola Dangubić, Stevan Čigoja, Predrag Vinković, Milena Petrović, Dragan Popović i Danica Pavlov, izabran je na skupštini kluba koja je održana 2. septembra 2009. Klub smo preuzeli neposredno pred start superligaškog takmičenja u sezoni 2009/10, u veoma nezavidnoj situaciji: sa znatno oslabljenim i podmlađenim igračkim kadrom, dugom od 34.875 evra prema igračicama, dugom od 442.000 dinara prema stručnom štabu, dugom od 648.942 dinara prema ostalim poveriocima, na osnovu ispostavljenih faktura.

Osnovni cilj ovog UO bio je pokušaj obezbeđivanja sredstava za takmičenje prve ekipe u Superligi Srbije, što je i ostvareno. Odigrali smo sve utakmice, nismo napravili nove dugove, a igračice su unapred znale da će igrati bez ikakve novčane nadoknade. Tadašnji trener Nebojša Milić vodio je ekipu u jesenjem delu uprkos neizmirenim obavezama prema njemu iz prethodne sezone, u iznosu od 160.000 dinara, a potraživanje za tri meseca on je umanjio za 50 procenata, što mu je isplaćeno, i prestao je da vodi ekipu. Za prolećni deo prvenstva angažovan je Milan Đekić, a ekipu je napustio tri kola pre kraja prvenstva, s izmirenim obavezama.

Sportski rezultat je očekivan – ispali smo iz rukometne elite Srbije, a u finišu prvenstva oduzeta su nam četiri boda zbog neizmirenih finansijskih obaveza prema igračici Biljani Balać, koja je zatražila prinudno izvršenje pravosnažne odluke Rukometnog saveza Srbije.

Klub je i dalje pod takmičarskom suspenzijom, kazna oduzimanja bodova prenosi se i na naredni deo takmičenja u Prvoj ligi Srbije, do izmirenja obaveza prema igračici, odnosno do maksimalno minus 10 bodova, posle čega sledi zabrana takmičenja za sve klupske selekcije.

U polusezoni, na osnovu internog dogovora unutar Upravnog odbora, lidersku ulogu je preuzeo Predrag Vinković, a za poslovnog direktora volonterski je angažovan Zoran Savić. Ovaj tandem je praktično na svojim plećima finansijski izneo prolećni deo prvenstva. Od zvaničnog donatora, ’Petrohemije’, nismo dobili ni dinar, a prva rata iz gradskog budžeta, od 54.000 dinara, uplaćena nam je tek 6. aprila 2010. godine, mesec dana pre kraja prvenstva. Od ukupnog iznosa od 648.000 dinara, do danas su uplaćene tri rate umesto pet, a ne treba zaboraviti da organizacija jedne superligaške utakmice košta oko 30.000 dinara.

Za devet meseci rada UO je uspeo da nasleđeni dug smanji za iznos od 380.451 dinar.

Kako bi pomogao ’Dinamu’ da lakše prebrodi nastalu krizu, tehniko-ekonom kluba Nenad Kosanović pismenom izjavom se odrekao zaostalog potraživanja iz sezone 2008/09. u iznosu od 72.000 dinara i obećanog mu iznosa od 120.000 dinara za sezonu 2009/10.

U međuvremenu, 29. aprila su nam blokirani svi tekući računi zbog prinudnog izvršenja neizmirenog duga autoprevozniku Ninoslavu Žigi, u iznosu od 75.000 dinara, za prevoz ekipe u prolećnom delu prvenstva sezone 2008/09.

To je bio razlog za prestanak uplata budžetskih sredstava našem klubu.

S obzirom na sve navedeno, Upravni odbor procenjuje da više nije u mogućnosti da predvodi ŽŽRK ’Dinamo’, pa podnosi kolektivnu ostavku.

Profesionalnom sekretaru kluba prestaje radni odnos i upućuje se kao tehnološki višak na evidenciju nezaposlenih u NSZ. Dalje ingerencije su na Skupštini kluba i eventualno zainteresovanih gradskih struktura.”

U Pančevu, 31. maja 2010. godine Upravni odbor ŽŽRK-a „Dinamo–Petrohemija”


Letnji program u Starčevu

Afrikanci na Trgu neolita

Gosti iz Angole razmrdali meštane

Kliknite za veci prikaz

I ovogodišnji starčevački letnji program u organizaciji Mesne zajednice i Doma kulture odvijaće se na Trgu neolita. Publici su se najpre u četvrtak, 27. maja, predstavili gosti iz Angole pesmama i igrama iz tog dela Afrike.

Vidomir Jelesijević, direktor Doma kulture, kaže da su organizatori stupili u kontakt s ljudima iz Ambasade Republike Angole i dodaje: – Iskoristili smo priliku, pa je Starčevo uvršteno u program gostovanja grupe koja je iz Angole došla povodom Dana Afrike.

Ntijamba, pi-ar menadžer muzičke trupe iz Angole, istakao je da mu nastupi u Srbiji predstavljaju zadovoljstvo.

– Kulturne veze su veoma bitne jer približavaju i spajaju narode. Pravili smo poseban program za nekoliko gradova u kojima nastupamo. Bili smo već u Beogradu i Obrenovcu, a narednih dana ćemo nastupiti i u Novom Sadu, kao i još jednom u Beogradu.

Uvertiru u muziciranje Angolaca napravio je folklorni ansambl Doma kulture, koji je pred oko petsto građana izveo nekoliko igara. Potom se muzički sastav „Kintweny dina mweni” iz Angole predstavio tradicionalnim afričkim plesovima iz svoje zemlje. Oni su toliko oduševili najmlađe da su deca vrlo brzo okupirala binu. Poznati afrički ritam nikoga nije ostavio ravnodušnim, pa su na prepunom Trgu neolita zaigrali i mnogi Starčevci.

Domaćini su priredili i svečanu večeru, na kojoj su gosti bili prvi sekretar ambasade ove afričke zemlje i Nada Berkuljan, gradska većnica zadužena za kulturu i informisanje.

R. T.


Sudbina jedne inovacije

Lov na lako isparljive ugljovodonike

Bivši radnik nudi pomoć „Petrohemiji” * Neophodno još 16.500 evra

Kliknite za veci prikaz
Filterom protiv benzena

Rok do kada menadžment „Petrohemije” mora da reši problem emisije otrova s egalizacionog bazena kako bi se sprečilo nekontrolisano širenje lako isparljivih ugljovodonika u zoni fabrike za preradu otpadnih voda polako ističe.

Jelena Stanković, republička inspektorka za zaštitu životne sredine, još 2006. godine naredila je menadžmentu „Petrohemije” da reši taj problem. Rukovodioci ove fabrike izlaz su videli u pokrivanju egalizacionog bazena. Na najveći petrohemičarski emiter još nije postavljen krov, niti su preduzete mere da bi se sprečilo isparavanje.

Petrohemičari nisu ispoštovali tada zacrtane rokove jer su stručnjaci procenili da ponuđeno rešenje angažovane firme neće dati željene rezultate. Bilo je predloga da se postavi sistem za spaljivanje prikupljenih lako isparljivih ugljovodonika, ali su nadležni u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja sugerisali da ima boljih rešenja.

Neadekvatan sistem

Prema tvrdnjama Jelene Stanković, republičke inspektorke za zaštitu životne sredine, mesto gde se mešaju rafinerijske i petrohemijske otpadne vode jeste jedno od najvećih izvorišta neprijatnih mirisa, s kojeg već nekoliko decenija dopiru otrovne materije. U novembru 2006.

godine, kada je usled loših meteoroloških prilika otrovni oblak iz južne zone danima gušio Pančevce, inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da je tih dana najveća količina otrova emitovana s petrohemijske U-stanice i egalizacionog bazena. Ubrzo posle toga sporna stanica je pokrivena, ali time problem nije rešen, jer nije primenjen adekvatan sistem koji treba da spreči da isparenja odlaze u atmosferu. Sada se otrovi sa U-stanice pomoću cevi usmeravaju dalje od spornog mesta, ali i dalje nesmetano odlaze u atmosferu.

„Pančevac” je početkom godine pisao o inovaciji bivšeg radnika ove fabrike Đurice Stajića. Njegovu ideju da se s egalizacionog bazena, pomoću filtera napravljenog za tu svrhu, sakupljaju lako isparljive opasne materije, nadležni u ekološkom ministarstvu ocenili su kao dobru i izdvojili su 16.500 evra za realizaciju patenta, što je polovina neophodne sume. Inovator Stajić se obratio „Petrohemiji” za ostatak, ali je odgovor predstavnike ove firme bio negativan, uz obrazloženje da je veliki pančevački gigant trenutno u veoma teškoj finansijskoj situaciji i da nije u mogućnosti da podrži ovaj projekat.

Stajićeva inovacija datira još iz 2007. godine i predstavlja primenu sistema povraćaja gasne faze, i ušla je u uži izbor na prestižnom nacionalnom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju koju organizuje Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Pančeva najavio je razgovor s pronalazačem iz Pančeva kako bi se upoznao s njegovim projektom. Lokalni ekolozi su izrazili spremnost da pomognu da se pronađe ostatak novca ukoliko se utvrdi da filter može da reši problem na egalizacionom bazenu.

Z. St.


Jubilej vrtića „Pupoljak”

Tri decenije dečjih osmeha

Kliknite za veci prikaz

Vrtić „Pupoljak” proslavio je tridesetogodišnjicu postojanja u četvrtak, 27. maja, u Domu vojske.

Tom prilikom mališani su na bini pokazali šta sve znaju – pevali su, plesali, glumili i recitovali. Svima koji su došli da zajedno sa decom i vaspitačima proslave tri decenije „Pupoljka”, predočeno je da je reč o jednom od najboljih vrtića u okviru Predškolske ustanove „Dečja radost”. U promotivnom filmu pripremljenom za ovaj događaj bilo je reči o brojnim radionicama i raznim aktivnostima koje se u njemu sprovode.

Dragana Mladenović


Sašini favoriti: Stefan Fuks

Balaš iz našeg sokaka

Karijera je pred vrsnim tamburašem i kontrabasistom

Kliknite za veci prikaz

Kada je krajem prošlog veka tada sedmogodišnji Stefan Fuks upisao tamburu e-prim u Muzičkoj školi „Jovan Bandur”, niko od njegovih najbližih nije se iznenadio. Jer, za razliku od njegovih vršnjaka koji su slušali dečje pesme i ponekad zabavnu muziku, Stefan je najviše uživao u starogradskim numerama i romansama. Voleo je pesme Zvonka Bogdana, Aleksandra Dejanovića, Žarka Dančua i drugih vrsnih interpretatora starogradskog melosa, a najviše se divio legendarnom tamburašu koji ih je sa svojim orkestrom pratio – Janiki Balašu.

Možda je još tada maštao da jednog dana postane njegov naslednik. Profesor Budimir Stojanović, u čijoj je klasi Stefan upisao tamburu, odmah je shvatio o kolikom je talentu reč i počeo na pravi način da ga brusi.

Ubrzo su stigli rezultati. I to kakvi! Na pokrajinskom prvenstvu je osvojio sedam prvih nagrada, a na republičkom četiri; od toga četiri puta beše laureat u Vojvodini, a dvaput u Srbiji! Broj nagrada s drugih, za nijansu manje značajnih takmičenja verovatno ne zna ni on sam. Nastupao je i u kamernom mandolinskom septetu „Sentimento” u klasi profesora Mihajla Jovića, s kojim je pobedio na međunarodnom takmičenju „Davorin Jenko”.

Kontrabas je upisao 2005. godine takođe u klasi profesora Budimira Stojanovića. I na tom instrumentu nastavlja da niže uspehe i pobede na državnim i međunarodnim nadmetanjima. Na pet poslednjih republičkih takmičenja bio je prvonagrađen! Nastupa širom Evrope i usavršava se kod najvećih autoriteta u toj sferi, kao što su dr Slobodan Gerić, mr Ljubinko Lazić, dr Miloslav Gajdoš...

Deo klase profesora Slobodana Gerića na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu postao je 2009. Ima i otvoren poziv za studije u klasi profesora Miltona Maskijadrija u Džordžiji, profesora Nabila Šehate u Minhenu i profesora Dorina Marca u Nirnbergu.

Nadamo se da će Stefan uspeti da ode na neku od ovih prestižnih muzičkih akademija i da će tako do kraja biti izbrušen njegov talenat, ali i da će se ipak vratiti, jer će stići neki nove klinci, koji će imati šta od njega da nauče.

I neki novi Zvonko Bogdan sigurno čeka svog Janiku Balaša...

S. Božović


Rezultati likovnih i literarnih konkursa

Najmlađi umetnici ponovo briljiraju

Od Crvenog krsta, preko „Bitoljskog Monmartra” do festivala BUDI * Najvredniji učenici škole „Sveti Sava” i Muzejske kreativne radionice

Kliknite za veci prikaz

Učenici pančevačkih osnovnih škola predstavili su svoje radove na nekoliko likovnih i literarnih konkursa priređenih tokom proteklih meseci. Nedavno su objavljeni rezultati, a najboljima su dodeljene nagrade.

Najuspešnijima na likovnom i literarnom konkursu Crvenog krsta „Krv život znači” priznanja su uručena u sredu, 26. maja, u prostorijama ove organizacije. Prve nagrade među likovnjacima osvojili su Aleksa Milčev iz OŠ „Stevica Jovanović” i Sanja Petrovski iz OŠ „Goce Delčev” iz Jabuke. Đaci su na konkurs slali i rešenja čestitki, a najboljima su proglašena ostvarenja đaka iz škola „Aksentije Maksimović” iz Dolova, „Mara Mandić”, „Žarko Zrenjanin” iz Kačareva i „Sveti Sava”.

Priznanja za najbolje literarne radove dobili su Anđela Šarenac iz OŠ „Žarko Zrenjanin” iz Kačareva, Jose Grgovski iz OŠ „Stevica Jovanović” i Milica Stojanov iz Tehničke škole „23. maj”.

Pančevci su učestvovali i na međunarodnom likovnom konkursu „Mali bitoljski Monmartr”, održanom u Bitolju u Makedoniji. Među 21.104 pristigla rada, najviše je bilo likovnih ostvarenja dece iz Rumunije (5.973), a potom i iz Srbije (3.734).

Učestvovala su i deca iz Turske, Bugarske, Rusije, Nemačke, Švedske, Švajcarske, Indonezije i Engleske. Izložbe su trajale od 23. do 30. maja.

Najuspešniji učesnici iz naše zemlje bili su školarci iz Subotice, Ratkova, Novog Sada i Niša, a nekoliko priznanja stiglo je i u naš grad. Nagrađeni su: Mihai Čobanu, polaznik Muzejske kreativne radionice koju vodi prof. Lučija Toma, Marija Đorđević iz OŠ „Aksentije Maksimović” iz Dolova i Oliver Mitevski iz OŠ „Goce Delčev” iz Jabuke.

Zanimljivo je da je sedmogodišnji Mihai Čobanu osvojio i gran pri „Munjeviti Krinfolion” na ovogodišnjem Dečjem bijenalu BUDI. Na izložbi povodom otvaranja ovog bijenala, 15. maja u Galeriji savremene umetnosti, pored njegovog rada izloženo je još 17 radova sedmoro polaznika Muzejske kreativne radionice. Njihov mentor, profesorka Lučija Toma, predaje likovnu kulturu u OŠ „Sveti Sava”, a na ovoj izložbi su se predstavila i 54 njena đaka iz ove škole, i to sa 67 radova u različitim tehnikama. Nagrađeni su radovi Nebojše Vasovića (druga nagrada) i Marka Šušnjara (treća nagrada). Zanimljivo je i da je učenica škole „Sveti Sava” Marija Milica Sušec na otvaranju bijenala svoj rad u pastel tehnici „Čudnovato ekološko vozilo” poklonila Tošiju Cunozakiju, ambasadoru Japana u Srbiji, koji je bio specijalan gost na ovom događaju.

Šesnaest učenika škole „Sveti Sava” učestvovalo je 21. maja i u jednoj radionici u okviru bijenala BUDI. Oni su s profesorkom Lučijom Tomom pravili zastavu ove manifestacije, inspirisani njenom maskotom – Munjevitim Krinfolionom. Tokom radionice pridružili su im se klinci i klinceze iz drugih osnovnih škola. Zastava bijenala u batik tehnici i radovi nastali u ostalim radionicama biće izloženi 11. juna, kada će u dvorani Kulturnog centra biti uručena priznanja najuspešnijima na bijenalu.

D. K.


Nakit od elektronskog otpada

Afirmacija reciklaže

U okviru velike nacionalne kampanje zakazane za 5. jun, „BiS IT reciklažni centar” i organizacije ARTifACT i „Limundo” održaće umetničku radionicu za pravljenje nakita od elektronskog otpada. Novcem prikupljenim od aukcijske prodaje ovih modnih detalja biće finansiran umetnički projekat ARTifACTa pod nazivom „Ko se boji buntovnika još”, posvećen aktuelizaciji problema nasilja u društvu.

Osnovna ideja radionice jeste da se na praktičan način primeni koncept održivog razvoja, tj. da se bačeni elektronski otpad ponovo iskoristi i da se kao takav, s novom upotrebnom vrednošću, ponudi tržištu. Unikatan nakit od elektronskog otpada biće ponuđen na prodaju pojedincima i kompanijama na aukciji „Limunda” tokom juna.

Istog dana, 5. juna, povodom obeležavanja Dana zaštite životne sredine, operateri „BiS IT reciklažnog centra” iz Omoljice demonstriraće u Tehničkoj školi „23. maj” mogućnosti mašine za reciklažu neonskih sijalica. Pored toga, u školskom dvorištu biće postavljen „zeleni punkt” za odlaganje elektronskog otpada. Menadžment pomenute kompanije poziva Pančevce da se masovno priključe akciji spremanja Srbije.

Do 12. juna „zeleni punkt” će se nalaziti u galeriji „Elektrika”.

Z. St.


Nova mogućnost u pančevačkom porodilištu

Matične ćelije: ulaganje u budućnost

„Ovlašćeni smo samo za uzimanje krvi iz pupčanika novorođenčeta”, kaže dr Vladimir Vajs * Ćelije se skladište u inostranstvu

Kliknite za veci prikaz
Važna tema za sve koji planiraju potomstvo

Pančevačko porodilište dobilo je od Ministarstva zdravlja početkom godine akreditaciju za uzimanje matičnih ćelija iz pupčanika ploda posle porođaja. Do toga je došlo tek nakon provere i potvrde da je pančevačko porodilište osposobljeno za sprovođenje navedenog programa. Procedura kroz koju je ovdašnje porodilište prošlo propisana je Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva i zakonskim aktom pod nazivom Instrukcije o uzimanju krvi iz pupčanika.

Složena procedura, ali...

– Ova novina je potkrepljena zakonskom osnovom i kao takva nije deo nekog proizvoljnog postupka ili ambicije pojedinca, već predstavlja sastavni deo složene pravno-medicinske procedure – kaže dr Vladimir Vajs, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice, i dodaje da je pančevačko porodilište trenutno ovlašćeno samo za uzimanje krvi iz pupčanika neposredno po porođaju, ali nije odgovorno za ono što će se dešavati od momenta uzimanja, preko transporta, do skladištenja matičnih ćelija.

Obaveza bolnice jeste da ne reklamira i ne favorizuje pojedine „kuće” koje se bave transportom i skladištenjem krvi iz pupčanika, ali i to da s onim ustanovama koje zadovoljavaju propise sklopi ugovore kojima će jasno biti iznete procedure.

– To slobodnim jezikom znači da majke ili porodice koje razmišljaju o ovakvoj proceduri moraju same da se opredele za predstavnika, tj. ovlašćena lica koja se bave transportom i skladištenjem krvi, a sva ona su zasad u inostranstvu. Takođe, neophodno je da s njima obave razgovore o pravnim i medicinskim okvirima i da sklope odgovarajuće ugovore u kojima je precizirana čitava procedura, kao i novčana naknada za pojedince koji treba da plate transport, skladištenje i distribuciju matičnih ćelija.

Nakon obavljenog razgovora dolaze kod nas, gde im se saopštava šta od medicinskih preduslova moraju da imaju kako bi procedura bila zadovoljena i da podnesu zahtev da specijalisti s ginekološkoakušerskog odeljenja mogu da uzmu krv iz pupčanika nakon porođaja i tom krvlju ispune određene transportne kontejnere, odnosno da predaju tako spakovan materijal predstavniku koji je ovlašćen za transport i skladištenje datog biološkog materijala – objašnjava dr Vladimir Vajs.

Životna šansa

To konkretno znači da je pre uzimanja krvi iz pupčanika neophodno sklopiti nekoliko ugovora: jedan između pojedinaca i ovlašćenih predstavnika, drugi između ovlašćenih predstavika i bolnice, i treći između pojedinaca i pančevačkog porodilišta, a to će građani moći da urade tako što će dati pismenu saglasnost da se sve to realizuje.

– Materijalnu naknadu pojedinci daju ovlašćenim predstavnicima, a ovlašćeni predstavnici za uzimanje krvi plaćaju bolnici čije je odeljenje akreditovano za datu proceduru – kaže načelnik pančevačkog porodilišta.

Krv iz pupčanika u sebi sadrži takozvane pluripotentne matične ćelije, tačnije ćelije koje nisu potpuno diferencirane i mogu tokom svog rasta i razvoja da se diferenciraju k mnogim tkivima i organima, što predstavlja glavnu terapijsku mogućnost u lečenju različitih stanja, oboljenja ili oštećenja, kao što su endokrine bolesti (šećerna bolest, oštećenje tiroidne žlezde), krvna oboljenja (anemije, leukemije) i neurološka oboljenja. Dr Vladimir Vajs je podsetio na to da se ćelije dobijene iz krvi pupčanika mogu koristiti za lečenje bilo članova familije ili srodnih familija, ali mogu poslužiti i za lečenje drugih ljudi, što se rešava posebnim obligacionim odnosima.

D. Mladenović


Na festivalu Kulture sela Srbije

Nagrade meštanima Ivanova

Kliknite za veci prikaz

Boravak u Velikoj Plani i učešće na Festivalu kulture sela Srbije (FEKUS) ostaće stanovnicima Ivanova u lepom sećanju. MKUD „Bonaz Šandor”, koji ove godine slavi deset godina od osnivanja, dobio je specijalnu nagradu festivala za višegodišnje očuvanje i negovanje tradicije sela i neiscrpnog bogatstva mađarske kulture.

Priznanje je primila predsednica tog društva Katica Baša.

Povodom međunarodnog festivala novinara koji prate selo i poljoprivredu, vredne Ivanovčanke pripremile su bogat i atraktivan štand s ručnim radovima u holu hotela „Plana”, a na trpezi su se našli kolači s banatskim ukusom. One su pobrale sve pohvale za svoje vredne ruke, pa su novinari sekciju žena vezilja MKUD-a „Bonaz Šandor” nagradili specijalnim priznanjem za čuvanje i negovanje narodne tradicije i kulture, koje je preuzela Ankica Čeke.

Nagrada „Zlatni korak Srbije” dodeljena je Domu kulture iz Ivanova za višegodišnje očuvanje i negovanje kulturne baštine sela, odnosno upoznavanje mladih s korenima civilizacijskih vrednosti. Čast da prva podigne nagradu imala je Tereza Kalapiš, bibliotekarka u Domu kulture i koreografkinja folklorne sekcije. Ivanovčani i Ivanovčanke prezadovoljni su boravkom u Velikoj Plani i prezentacijom svog mesta. Uredne domaćice i folklorna sekcija Doma kulture i škole dobili su pozive za učešće na brojnim manifestacijama.

J. V. Mare


U subotu veliko spremanje

Očistimo grad zajedno

Kliknite za veci prikaz
Đubre iza rešetaka

U okviru akcije „Očistimo Srbiju 2010”, u subotu 5. juna, na Dan zaštite životne sredine, u organizaciji Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja biće održana velika radna akcija prikupljanja i separacije otpada na teritoriji Republike Srbije, pod radnim nazivom „Veliko spremanje Srbije”.

Pančevci mogu da se priključe članovima MZ-a Vojlovica i udruženja građana „Ekopan” u čišćenju dela Vojlovice, goranima i đacima „Isidorine” škole na Tamiškom keju, ili volonterima MZ-a Gornji grad, JKP „Zelenila” i JKP „Higijene” na obali Tamiša, iza Preobraženske crkve. Za uređenje prostora oko kula svetilja zaduženi su članovi nevladine organizacije „Dunavska regionalna inicijativa” i volonteri „Zelenila” i „Higijene”, a naselje Sodara čistiće udruženje građana „Gama”. Papire, limenke, kese i plastične flaše na popularnoj Dudari sakupljaće volonteri iz MZ-a Tesla, a na starom i novom buvljaku volonteri Demokratske stranke. Deo prirodnog dobra Ponjavica očistiće članovi Udruženje ribolovaca, a Ulicu braće Jovanovića do pijace učenici Tehničke škole „23. maj”. U okolnim pančevačkim selima meštani će odabrati urgentne lokacije na kojima će đubre uklanjati 30 volontera.

Svečano otvaranje akcija u sklopu „Velikog spremanja Srbije” zakazano je za 10 sati, u Tehničkoj školi „23. maj”.

Z. St.


Društvo „Ljubimci” u akciji

Otišao cirkus iz našeg malog grada

Radili uprkos zabrani srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede * Zašto su otkazane predstave u petak

Kliknite za veci prikaz
I šišaću ako me nateraju

Pripreme za gostovanje cirkusa „Monte Karlo” počele su još pre dve nedelje. Po gradu su lepljeni šareni plakati, oko stubova saobraćajnih znakova postavljani su kartonski nazovibilbordi, deljeni su flajeri (čiji donosioci ostvaruju pravo na 50 odsto popusta)... Pored toga, kao u nekom nadrealističkom filmu, ulicama našeg grada, uz karnevalsku muziku, gospođe u šljokicama i dopola pripremljene klovnove, na kamionskoj prikolici vožen je ogroman indijski slon. Prva predstava bila je zakazana za 26, a poslednja za 30. maj.

Ko je domaćin, a ko je bio gost?

Na sreću životinja, a na žalost vlasnika cirkusa, među domaćinima je bilo i Društvo prijatelja životinja „Ljubimac”, koje je 26. maja u jutarnjim satima obavestilo pančevačke medije i nadležne službe da cirkus „Monte Karlo” koristi divlje životinje u nastupu, mada Zakon o dobrobiti životinja u članu 7. izričito zabranjuje ovakav vid postupanja sa životinjama.

„Zahtevamo da eksploatacija životinja na ovakav način bude odmah zaustavljena i sankcionisana. Kazne za nepoštovanje ovog člana Zakona kreću se i do milion dinara”, navodi se u saopštenju Društva „Ljubimci”.

ÄŒovek-slon

Zanimljivo je da je u utorak, 1. juna, dok se cirkus pakovao, slon odbijao da uđe u kamion, a očevici kažu da je preganjanje s njim na keju trajalo oko sat vremena. Kada je to završeno i poslednji šleper krenuo iz Pančeva, na keju je ostala ogromna blatnjava površina. Ko će to sada da sredi i od kog novca? Nadležni u Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva kažu da su na zahtev odgovornih lica iz cirkusa „Melani Dornet”, tj. „Monte Karlo” izdali rešenje za korišćenje javne površine na nekoliko dana i da je to koštalo 50.000 dinara (od toga je 10.000 za taksu).

Međutim, njihov angažman nije se završio na tome. U podne je predsednik tog društva Ivan Kurajov, zajedno s veterinarskim inspektorom Vojom Obradovićem posetio vlasnika cirkusa.

– Inspektor im je prediočio da im je rad zabranjen i pri tom se pozvao na rešenje koje je izdalo Ministarstvo poljoprivrede. Kako se navodi u tom rešenju, odbijeni su njihovi zahtevi za nastupanje u Srbiji, i to za svako mesto za koje su podneli zahtev, zato što u tačkama koriste divlje životinje. Došli su u naš grad uprkos tome i tvrdili da životinje koje imaju nisu divlje pošto su u Indiji korišćene za rad – rekao je Ivan Kurajov.

Kao rezultat angažovanja inspekcije i Društva „Ljubimci” u petak su otkazane obe predstave. Činilo se da male organizacije ipak mogu da izazovu pomak u društvu. U subotu i nedelju pak održane su po dve predstave.

Brica brije ljude

Cirkus „Monte Karlo” iz Mađarske poseduje zebre, kamile, zmije, slona, krokodila i majmune. Pre Pančeva, gostovao je u Zrenjaninu i, kako saznajemo, cirkusante je i tamo posetila inspekcija. Ono što je sporno u njihovom nastupu (a ne odnosi se samo na ovaj cirkus) jeste to da su životinje primorane da rade ono što nije svojstveno njihovoj vrsti.

Može se samo pretpostaviti kroz kakvu torturu prolazi slon kojeg uče da brije čoveka ili zebre dok „vežbaju” da plešu uz muziku. Kurajov kaže da se te životinje najčešće obučavaju uz agresivne metode: ili ih tuku ili ih „dresiraju” uz pomoć električnih (strujnih) štapova.

– Diskutabilan je i transport u zatvorenim kamionima, da li te životinje imaju dovoljno vazduha i prostora, imaju li uslova da tokom puta jedu i piju. U slučaju ovog cirkusa sve je problematično: od toga kako se koriste životinje do načina na koji se transportuju – rekao je predsednik Društva „Ljubimci” i naglasio da su ovom prilikom imali prvu uspešnu saradnju s ovdašnjom inspekcijom, te da su predstavnici cirkusa rekli da nikada više neće doći u Pančevo.

Cela stvar može se sagledati i iz drugog ugla: veliki je broj porodica koje žive od tog cirkusa. Pojedinci i cele porodice s malom decom žive u kamp prikolicama i mesecima obilaze zemlje i gradove. Posao koji obavljaju nije nimalo lak i podrazumeva najave nastupa, postavljanje i sklapanje šatre, ishranu životinja, mnogo fizičkog rada, kilometre pređenog puta... Ipak, nije fer živeti na račun nečije patnje.

Čitaoci će primetiti da se životinje zlostavljaju na svakom koraku. Navedimo samo slučaj keruše Mile, ili šutiranje mačke (na „Fejsbuku”), ili snimak farme u Starčevu na kome se vide mrtva goveda pored živih...

Sve to ne može se uzimati kao argument koji ide u prilog cirkusu sa životinjama primoranim da rade ono što im nije svojstveno. Mora se odnekud krenuti, ma koliko dug bio put do konačnog cilja.

D. Mladenović


Gradsko veće

Tri nova spomenika u Pančevu

Prihvaćene inicijative Fonda „Đorđe Vajfert”, Saveza boraca i Vitomira Sudarskog

Sredinom prošle nedelje Gradsko veće je podržalo inicijativu pristiglu iz skupštinske Komisije za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova da se u Pančevu podignu još tri spomenika: Đorđu Vajfertu, jevrejskim žrtvama iz Drugog svetskog rata i vojnicima i našim sugrađanima poginulim u sukobima u periodu od 1991. do 1999. godine.

Ideja za izgradnju spomenika Đorđu Vajfertu potekla je od istoimenog beogradskog fonda i u sklopu je akcije kojom je cela 2010. proglašena godinom Đorđa Vajferta. Povodom 160. godišnjice njegovog rođenja planirana je velika proslava, koja bi bila održana 15. juna u svečanoj sali Univerziteta u Beogradu, a za 9. septembar predviđena je slična manifestacija i u Pančevu.

Tog dana se navršava 87 godina od velike proslave održane 1923. u pivnici „Weifert”, kada je obeleženo 50 godina plodnog rada ovog uglednog i poštovanog industrijalca, bankara, istraživača, kolekcionara i pokrovitelja brojnih kulturnih i humanitarnih akcija.

Podizanje obeležja našim sugrađanima jevrejske nacionalnosti koji su u Drugom svetskom ratu odvedeni u koncentracione logore i iz kojih se u Pančevo niko nije vratio, pokrenuo je Vitomir Sudarski, dugogodišnji novinar i direktor „Pančevca”, a u jednom periodu i predsednik naše opštine. Slično spomen-obeležje, prema rečima Vitomira Sudarskog, nijedan grad u bivšoj Jugoslaviji dosad nije napravio.

Pokretač izgradnje spomenika našim sugrađanima poginulim u sukobima devedesetih godina prošlog veka jeste Gradski odbor Saveza boraca. „Prema dosadašnjim podacima, s prostora grada Pančeva poginulo je 46 građana i vojnika”, kaže se u inicijativi koju je potpisao Todor Stojanović, predsednik Saveza.

Većnici su sva tri zahteva podržali i zadužili urbaniste i gradske službe da „sagledaju mogućnost podizanja spomenika, u smislu lokacije, finansijskih sredstava i drugih uslova”, a Zavod za zaštitu spomenika kulture i Sekretarijat za javne službe da koordiniraju ove aktivnosti.

Z. S.


Povodom teksta „Donacija ’Petrohemije’ za ’sablju dimiskiju’”, „Pančevac” 4351, strana 5

Dva miliona za kulturu

„HIP–Petrohemija” a. d. Pančevo u restrukturiranju potpisala je sporazum o saradnji grada Pančeva i kompanije za 2010. godinu, na osnovu kojeg donira 2.000.000 dinara za programe i manifestacije iz oblasti kulture i obrazovanja.

Sporazumom je predviđeno da je raspored doniranog novca isključivo u nadležnosti grada Pančeva.

S obzirom na to da se „Petrohemija” od maja prošle godine nalazi u restrukturiranju, te da i pored niza preduzetih mera još nije konsolidovala svoje poslovanje, većinski vlasnik za ovu godinu nije planirao izdvajanje sredstava za donacije bilo koje vrste.

Donacija od dva miliona dinara gradu je jedina donacija kompanije u 2010. godini.

Saša Pavlov, v. d. generalnog direktora


Naš gost: Zoran Pparnica, učesnik fruškogorskog ultramaratona

Prevalio stazu Golgote

Uslovi bili veoma teški * Planinarski duh ne poznaje kompeticiju i zavist

Kliknite za veci prikaz
Iznenadio ga je osećaj konstantne "provale oblaka"

Fruškogorski maraton održava se svake godine u maju i okuplja u proseku deset hiljada ljudi, koji pokušavaju da pređu distance u kategorijama od tri pa do ultramaratona od 103 kilometra. Ove godine takmičenje je održano 8. maja.

Verovatno bi mnogi odustali od takmičenja već na sam pomen trase ultramaratona, koja prelazi planinske obronke. Ali ne i Zoran Oparnica, zamenik načelnika odeljenja Policijske uprave Pančevo i glavni policijski inspektor. On kaže da je odlučio da se oproba u ovoj kategoriji da bi nadmašio sebe. Kako navodi, to je jedan čin mazohizma svih učesnika.

– Pored pešačenja postoje opcije da se distanca od sto kilometara pretrči i pređe biciklom. Dvojica mojih prijatelja i ja odlučili smo se za to da hodamo i na kraju nismo sva trojica bili među 113 takmičara koji su ove godine prešli najdužu kružnu putanju. Jedan drugar je odustao. Bilo je veoma teško, naročito za ljude koji nisu maksimalno fizički spremni – započinje priču Oparnica.

Naš sagovornik kaže da u ovome nema pobednika, što je veoma lepo. Planinarski duh je karakterističan za mnoge posetioce Fruške gore i podrazumeva se da tu nema kompeticije i zavisti. To je najočiglednije na samoj stazi, na kojoj učesnici maratona jedni drugima pomažu. Nešto manje od pedeset kilometara nakon starta, u odmorištu Letenka, zainteresovani se prijavljuju za ultramaraton. Cilj je doći na to mesto pre 20 sati i nastaviti dalje koliko se može.

– Ko se prijavi na Letenci, dobija posebnu knjižicu za deonicu puta koju planinari nazivaju stazom Golgote, jer je kompletna u usponu i spustu, a taj deo avanturisti prelaze noću.

Ipak, postoje punktovi na kojima je moguće zadržavanje. Ono što je mene fasciniralo jeste ljubaznost ljudi koji rade na tim mestima i dele hranu, vodu i pregledaju učesnike. Nisam verovao da na jednom mestu može postojati tolika doza humanosti i prijateljstva, kao da su svi braća i sestre – uz vidno oduševljenje priča Oparnica.

Prema grubim proračunima, ultramaratonci na ovom takmičenju, koje traje jedan dan, potroše oko 25.000 kalorija, dok je normalan dnevni unos za prosečnog čoveka oko dve hiljade. I taj podatak pokazuje koliko je bilo naporno 8. maja na Fruškoj gori.

– Uslovi su bili veoma teški. Oko 22 sata počeo je pljusak, a blato i voda otežavali su kretanje i prilično su nas usporavali. Ono što je mene iznenadilo jeste osećaj konstantne „provale oblaka”.

Do ove pojave dolazi zato što samo pet procenata staze nije pod šumom, pa i kada kiša prestane, nalet slabog vetra skida kapljice s lišća i pada nova „kiša”. Kada tome dodate žuljeve, koji se javljaju kod svih učesnika, kao i to da imam 110 kilograma, uspeo sam da završim takmičenje iz dva razloga. Ključni faktori bili su dobra taktika i to što sam policajac – objašnjava Oparnica uz osmeh.

Mnogima će ostati nejasno zašto ljudi odustaju i posle 85 pređenih kilometara na ultramaratonu kada se ima u vidu da mogu čak i da spavaju.

To je ove godine učinilo njih šezdesetak, što Oparnica definiše ovako: – Najbitnije je da budete informisani o planinarskim metodama. Ja sam učio od više onih koji se bave ovim aktivnostima. To sam radio iz radoznalosti i mislim da je i to veoma važno. Pravila postoje: ne treba piti hladnu vodu, već topao čaj, jer se ta tečnost lakše apsorbuje u organizmu zbog temperature prilagođenije našem telu; važna je i ishrana. Laici to ne znaju i povrede ih ometaju, pa je to ono što često presudi.

Zanimljivo je istaći iskustvo koje je ovog predstavnika PU Pančevo zateklo na sedamdesetom kilometru.

– Ljudi su legli da spavaju i poručili ostalima da ih nakon jednog sata probude. Kada to uradite posle tako dugog puta, mislim da od povratka na stazu nema ništa. Naročito se to videlo kada su dežurni pokušali da ih „iščupaju” iz sna. Od buđenja je sve ostalo na pukim rečima. Da je buknuo požar na tom mestu, mislim da bi ti ljudi ostali nesvesni, jer ih je savladao strahovit umor. Zato, nakon fruškogorskog iskustva, ostaje mi osećaj da sam pobedio samog sebe – navodi slikovit primer Oparnica.

Sledeća meta inspektoraplaninara jeste bukovički maraton u septembru. Održava se takođe na Fruškoj gori, a dužina staze je 46 kilometara. Put je više nego upola kraći od ovog, ali prema rečima ovog avanturiste, s ništa manje entuzijazma neće pristupiti novom poduhvatu.

Ko želi nešto da uradi nađe način, a ko ne želi – nađe izgovor.

F. Leskaroski


Proteklog meseca u Dolovu

Izložba starih zapisa

Od 9. do 29. maja u dolovačkim crkvama bile su izložene stare matične knjige i ikone. Tako su meštani mogli da pronađu podatke o svojim precima i da vide likove svetaca koji nisu deo stalnog enterijera njihovih crkava.

U prvoj nedelji izložba je bila priređena u maloj crkvi. Ovaj sveti hram sagrađen je 1888. godine na mestu stare crkve blatare sazidane 1765, a upravo iz tog perioda sačuvano je nekoliko dragocenih ikona. Od 16. do 22 maja izložba starina postavljena je u velikoj crkvi. Mogle su se listati stare knjige venčanih, krštenih i umrlih Dolovaca. Najstariji dokumenti ove vrste datiraju iz 1896. Dostupne su bile i takozvane domovne knjige, u koje su ubeleženi svi podaci o pojedinim porodicama.

Poslednje nedelje maja postavku starih dokumenata i ikona ponudili su dolovački Rumuni u svojoj crkvi. Svi oni koji su propustili priliku da potraže neki detalj u vezi sa svojim familijama na ovim izložbama, mogu i nadalje uz dogovor sa sveštenicima prelistavati stare knjige u parohijskim kućama.

N. R.


U Višem sudu, 3. juna

Saslušanje Milanka Andrejića

Istražni sudija Višeg suda u Pančevu u četvrtak, 3. juna, saslušaće člana Gradskog veća Milanka Andrejića, koga je policija lišila slobode prošle nedelje zbog sumnje da je primio mito, kao i tri svedoka događaja pre njegovog privođenja.

Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, izjavio je da je Više tužilaštvo u Pančevu pokrenulo istragu protiv Andrejića i da mu je odredilo pritvor do trideset dana zbog mogućnosti da utiče na svedoke.

Prema nezvaničnim informacijama, svedoci koje treba da sasluša istražni sudija jesu jedan odbornik u Skupštini grada i dva člana NVO-a „Prijatelji Pančeva”.

Istražni sudija je izjavio lokalnim medijima da će nakon saslušanja svedoka odlučiti o daljem zadržavanju Andrejića u pritvoru.

Na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi Pančeva održanoj 27. maja, povodom Dana policije, načelnik PU Zvezdan Radojković komentarisao je reakcije na hapšenje Andrejića, prema kojima nije trebalo da mu policija stavlja lisice na ruke i da ga je ponizila sprovođenjem do njegove kancelarije usred dana.

Radojković je tim povodom rekao da je policija u tom slučaju postupila potpuno isto kao što radi u svim drugim hapšenjima i da nije bilo nikakvih izuzetaka i preterivanja.

Mihajlo Gligorić