Pancevac Online

Broj 4275 · 12.12.2008.

Usput zabeleženo

Druga strana levo

O seči šume i iverju

Razgovori između ruskog i srpskog pregovaračkog tima o gasno-naftnom aranžmanu kanda su zapali u mali ćorsokak. Nezvanični i neimenovani izvori, navodno bliski Vladi Srbije, pustili su u promet informaciju po kojoj „Gasprom”, odmah po potpisivanju ugovora o kupovini NIS-a, namerava da privremeno zatvori novosadsku i pančevačku rafineriju i da ih ponovo aktivira tek kada one budu osposobljene da proizvode gorivo evropskog kvaliteta. Za to vreme, dok planirana modernizacija postrojenja ne bude gotova, Rusi bi uvozili gorivo iz inostranstva, a taj monopol bi bio produžen sve do 2014. godine. Uz sve to, sporna pitanja su još i obaveza ispunjavanja strogih ekoloških standarda, što se našoj istočnoj braći izgleda ne sviđa, kao i garancije da će gasovod nazvan „Južni tok” zaista biti izgrađen i da neće ostati samo lepa želja, golub na grani ili mrtvo slovo na papiru.

Da pomenuta pregovaračka spoticanja uistinu postoje, posredno je potvrdio i Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavom o „apsolutnoj nefleksibilnosti” ruskog pregovaračkog tima i predlozima „koje srpska strana ne može prihvatiti”.

Što se nas Pančevaca tiče, alarm tu izaziva nekoliko stvari. Privremeno zatvaranje Rafinerije, s aspekta socijalnog statusa zaposlenih u njoj, i nije toliko sporno: kada je naša država mogla godinama da plaća radnike kragujevačke „Zastave” da ne rade, zašto to ne bi mogli i Rusi s rafinercima dok traje modernizacija? Mnogo je ozbiljnije pitanje poštovanja ekoloških standarda neke nove proizvodnje, o čemu bi većina građana ovog grada mogla novim ruskim vlasnicima da održi čitav seminar ili višemesečna predavanja, sve s pedagoškim merama kao što su deljenje packi po dlanovima, klečanje na kukuruzu ili tegljenje za uši. Motke, takođe, tu nisu sasvim isključene.

Kod takvog rešenja ozbiljno bi bilo i pitanje opstanka „Petrohemije”, koja je u tolikoj meri zavisna od sirovog benzina da bi nekakav novi uvozni (i skuplji) aranžman nju doslovce bacio na kolena. Zaposleni u ovoj firmi, kao i njihove porodice, verovatno bi bili proglašeni samo za kolateralnu štetu nekakve „nove srpske energetske strategije”.

Ako ovom prilikom projekat „Južni tok” ostavimo po strani, najveći, takoreći ključni problem za državu Srbiju i nas, njene građane, ipak je sadržan u samo jednoj reči: monopol! Šta ta odrednica u tržišnoj ekonomiji stvarno znači, od nas običnih smrtnika mnogo bolje znaju ekonomisti, ali kao da iz nekog razloga izbegavaju to otvoreno da nam kažu. Ne treba biti stručnjak da bi se znalo kako se bilo kakvim monopolom, na bilo kakvu robu, od građana može iscediti ogromon novac i kako dojučerašnji golja može u kratkom roku postati bogat kao Krez. Dovoljno je samo podsetiti na primer Karića i njihov monopol na mobilnu telefoniju, koji im je pre petnaestak godina darovao Miloševićev režim. Drugim rečima, samo se notorna budala, potpuni nesposobnjaković ili poslednja dileja ne bi dobro omastili kada bi imali državni monopol makar i na uvoz i prodaju pertli, a kamoli na naftne derivate i gorivo.

Zato pominjanje 2014. godine kao neprihvatljivog termina za Srbiju liči na cenkanje kojim se tvrdi pazar. Jer, ako se „nađu” na 2012. godini, onda to naš pregovarački tim može da proglasi za svoj državnički uspeh zbog kojeg svi treba da budemo srećni. A to što će monopolisti (čak nije važno ni čiji) za pomenute „uspešno usaglašene” četiri godine od građana Srbije isisati profit od koga bi mogao da se napravi još jedan NIS, nikom ništa.

* * *

Kad je već reč o prodaji NIS-a, pažnju Pančevaca trebalo bi da izazove i nedavna izjava Bojana Pajtića, predsednika vojvođanskog Izvršnog veća, koji je najavio da će pokrajinski budžet dogodine biti osvežen s dodatnih 360 miliona evra, jer će se, kako je dogovoreno, u njega sliti i 90 odsto novca dobijenog prodajom našeg naftnog giganta. Naglasio je da će to omogućiti nastavak investicija u Pokrajini, stabilnije finansiranje i otvaranje novih radnih mesta. Baš lepo.

Samo što u toj računici, naravno, opet nema Pančevaca i Pančeva, u kome se nalazi Rafinerija, odnosno najveća fabrika NIS-a. Ekološki, socijalni i svi ostali problemi, kao kolateralna šteta, ostaće nama, a pare će otići tamo gde je sedište firme, ili na neku treću stranu.

Kad se seče šuma, mora da leti iverje.

Zoran Spremo


Naše slike i prilike

Proizvod „Kurirove” kujne

Mlađan Dinkić je dobio poštedu: „Kurir” mu prošle srede nije posvetio udarni naslov na prvoj strani, već ga je gurnuo na njeno dno nazivajuću ga prevarantom jer, eto, od akcija vrednih hiljadu evra, po proceni ovog, za sve meritornog tabloida, neće biti ništa. No, u ovom času predmet mog interesovanja nije sadašnji ministar ekonomije, protiv kojeg list koji predstavlja dno septičke jame srpskog novinarstva vodi besomučnu hajku, već još jedan smrdljivi proizvod napravljen u kujni ovih tzv. novina.

Rečenog dana Dinkić je izgubio bitku za vrh naslovne strane „Kurira” zato što je redakcija odlučila da pod naslovom „Porno gimnazijalke” objavi tekst o nemoralu nekih pančevačkih srednjoškolki. Za većinu tekstova koji se objavljuju u ovom jeftinom listu važi ona novinarska izreka: pola istine – cela laž. Prvo, od pornografije u naslovu preko cele strane nema ni slova P, kao ni od tvrdnje da su se „srednjoškolke u Pančevu slikale gole mobilnim telefonima, a njihove fotografije se ovih dana masovno razmenjuju preko blututa”.

„Kurir” objavljuje ukupno četiri fotografije poluobnaženih devojčuraka koje na sebi imaju donji veš, i grudnjake i gaćice, i to je po kriterijumima ove mizerije od novina pornografija. Suluda je i tvrdnja da se te fotke razmenjuju masovno preko interneta kad se oni zagoreli Pančevci mogu mnogo jeftinije na svakom kiosku snabdeti prvorazrednom porno literaturom. Problem je što je reč o maloletnicama i nemoralno je zloupoterebljavati jedan njihov lakomisleni postupak, ali to ne treba nikog da začudi jer je „Kurir” odavno operisan od svakog morala.

* * *

U Skupštini Srbije ništa novo: još jedan dan, utorak, protraćen je u beskonačnom naklapanju o navodnim povredama poslovnika. Banku su, naravno, držali oni pravi, čistokrvni radikali, uz povremenu podršku Veljinih „novosrbijanaca” (i njega lično) i Vojinih demokrata. U vreme kada nam je vreme dragoceno, ove patriote ga bezobzirno kradu igrajući svoje otrcane predstave.

Možda zbog toga i ne bi bilo tako loše da se održe novi izbori, mada je u vreme krize koja nam kuca na vrata to suluda ideja. Bilo bi od nje ipak velike koristi: ova sadašnja opozicija bila bi počišćena iz parlamenta pa ne bismo više za skupštinskom govornicom gledali tobožnje patriote kako svojim tiradama u stvari rade protiv interesa naroda. Neshvatljivo je da niko od njih nije zaključio da takvom demagogijom nanose štetu sami sebi, jer su se svakom normalnom čoveku popeli na vrh glave. Zaboravljaju da će im račun za to pre ili kasnije stići na naplatu.

* * *

Ispostavilo se da eksdirektor Aerodroma „Nikola Tesla” Bojan Krišto nije šampion u nabijanju visokih plata. Daleko ga je nadmašila Vida Uzelac iz Centralnog registra za hartije od vrednosti, koja je, prema pisanju dnevnih novina, primala oko 14.000 evra mesečno. Ona je, istina, obavljala dva važna posla istovremeno: bila je i direktor i predsednik Upravnog odbora ove vladine ustanove pa su joj zbog toga valjda i pripadale tako visoke prinadležnosti. Uzgred rečeno, dok je Aerodrom javno preduzeće, koje posluje na osnovu razlike između prihoda i rashoda, ovaj registar novac nabavlja naplaćujući takse na hartije koje mu se prijavljuju.

Sledi pitanje: ko će po zaradi preteći Vidu Uzelac? Siguran sam da takvih ima poprilično, samo im treba zaviriti u tanjir. To je jedini način da se utvrdi kome je sve kašika pala u med jer kod nas nema nikakve kontrole zarada u državnim firmama, a još manje su javnosti dostupne te i sve druge informacije o njihovom radu. Mi smo još daleko od pravno uređenih država, kao što je na primer Kanada, koja na internetu uz slike svojih visokih funkcionera objavljuje i iznos njihovih godišnjih primanja.

* * *

Mnogi Pančevci su upravo dobili novogodišnju čestitku od „Telekoma”.

Pretplatnicima je nežno saopšteno da je administracija ove ugledne firme nešto zabrljala pa nije blagovremeno obračunala deo računa koji se tiče saobraćaja s fiksnih telefona ka mrežama mobilne telefonije. Uz izvinjenje što im se to omaklo ide obaveštenje da će taj deo septembarskih i oktobarskih računa biti dodat novembarskom zaduženju.

Lepota jedna! Može se zamisliti koliko će biti nakarikani računi koji treba upravo da nam stignu. Mušterije „Telekoma” moraće tuđu grešku lepo da plate, jer ovo preduzeće ima monopol na fiksnu telefoniju, što znači da drži i pogaču i nož, bolje reći makaze kojima će začas da cvikuje žicu onima koji ne namire pozamašni dug, neophodan i za isplatu lepih zarada rukovodstvu ovog javnog preduzeća.

* * *

Najzad se jedan pravi Pančevac pojavio u udarnoj rubrici izvesne presovane stvari koja se štampa u Pančevu. Za razliku od osoba za koje se na osnovu fotografija moglo zaključiti da su ženskog pola, iako potpisuju tekst s naslovom „Ja sam Pančevac” (što može da izazove različite asocijacije), ovog puta pera se latio Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada.

Tako se i on pridružio gospođi Vesni Martinović, ovdašnjoj gradonačelnici, u solidarisanju s ustanovom koja je pravosnažnom sudskom presudom osuđena za nelojalnu konkurenciju, neistinito i prevarno oglašavanje i još ponešto. Očekivao sam da će Kiš da se pojavi u novinama, ali ne jednim suvoparnim tekstom već živopisnim beleškama sa svog putovanja u Japan.

Milan Mirković


Kliknite za veci prikaz
Foto Siniša Trajković

Pripreme za topliji novogodišnji doček: neko plaća aranžman za Tahiti, a neko seču drva motornom testerom