Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Naslovna

Počela izgradnja drugog koloseka pruge za Beograd

„Bratski” posao od 70 miliona evra

Za dve i po godine ka srpskoj prestonici novim vozovima brzinom od 120 kilometara na čas * Radove otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u prisustvu srpskih i ruskih zvaničnika

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Na izlazu iz glavne železničke stanice u Pančevu u utorak, 25. marta, počeli su dugo najavljivani radovi na izgradnji drugog koloseka pruge ka Beogradu. Gradilište je otvorio Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, u prisustvu Ivice Dačića, srpskog premijera u ostavci, Aleksandra Antića, ministra saobraćaja, Maksima Sokolova, ministra saobraćaja Ruske Federacije, Vladimira Jakunjina, direktora Ruskih državnih železnica, i Aleksandra Čepurina, ambasadora Rusije u Beogradu.

Radovi se finansiraju iz ruskog državnog kredita namenjenog modernizaciji srpskih železnica u visini od 800 miliona dolara. Tim novcem biće kupljeni novi vozovi u Rusiji i izgrađeno više deonica pruga u Srbiji, a najvažniji su oni na Koridoru 10 i u pravcu ka Baru.

Drugi kolosek od Pančeva ka Beogradu, u dužini od 15 kilometara, koštaće 69 miliona evra i trebalo bi da bude završen za dve i po godine. Radovi će obuhvatiti izgradnju još jednog železničkog mosta na Tamišu, tri usputne stanice, kao i ojačavanje Pančevačkog mosta na Dunavu, kako bi vozovi na njemu mogli da se mimoilaze. Kada radovi budu gotovi, vozovi će ka Beogradu moći da jure brzinom i do 120 kilometara na sat, što sa gledišta današnjih putnika deluje kao naučna fantastika.

Dragoljub Simonović, direktor Železnica Srbije, rekao je da će ta pruga, kada bude završena, omogućiti brži protok robe i putnika, rasteretiti drumski saobraćaj od Beograda ka Pančevu i smanjiti sadašnje gužve na Pančevačkom mostu.

On je podvukao da je veoma važno to što će sve građevinske radove obaviti domaća preduzeća.

Visoki gosti iz Srbije i Rusije u svojim govorima su podvlačili prijateljstvo i bratske odnose dveju zemalja, mada je primetno bilo da je predsednik Nikolić ovog puta prilično prigušio svoju donedavno izraženu prorusku retoriku. On je naveo kako ga „uvek raduje učvršćivanje veza s Ruskom Federacijom”, ali je odmah potom dodao da „Srbija nastavlja da se podiže iz pepela decenijskog zaostajanja zahvaljujući prijateljstvu sa skoro svim svetskim državama i narodima”.

Predsednik Srbije ocenio je da će direktan efekat modernizacije železnica biti porast prihoda od tranzitnog saobraćaja, povećanje atraktivnosti Srbije za strane ulagače, rast zaposlenosti i ravnomeran regionalni razvoj Srbije.

– Stvoriće se uslovi da se i domaća privreda više osloni na železnički prevoz robe. Kvalitet prevoza u putničkom saobraćaju biće na visokom nivou, pa prelazak iz evropskih u srpske vozove više neće biti povratak vek unazad – ocenio je Nikolić.

Premijer Dačić je rekao da smo na ovaj trenutak dugo čekali delimično sopstvenom krivicom i naglasio kako Srbija ubuduće mora imati spremne razvojne projekte koje bi ponudila investitorima.

– Današnji događaj nije samo pokazatelj naših bratskih i prijateljskih odnosa, već je korak napred u uspostavljanju bližih ekonomskih veza, koje će doprineti našem ukupnom društvenom razvoju – rekao je Dačić.

On je dodao kako je ovo samo jedan od projekata koji se realizuju u saradnji s Rusijom i naglasio da je ponosan što je u vreme njegovog mandata počela izgradnja „Južnog toka”, najveće investicije u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. On je govor završio na ruskom, rečima: „Neka živi prijateljstvo između Srbije i Ruske Federacije i među srpskim i ruskim narodom”.

Direktor Ruskih železnica Jakunjin uzvratio je na ovaj Dačićev gest počinjući govor rečima „poštovani prijatelji, braćo i sestre”, što je podržano aplauzom mnogobrojnih okupljenih železničara, za ovu priliku odevenih u nove besprekorne teget uniforme i bele rukavice.

Ministar Sokolov je izjavio da za Rusiju projekat modernizacije srpskih železnica ima neprocenjiv istorijski i politički značaj zbog jačanja i razvoja bratskih istorijskih veza dvaju naroda. Dodao je kako taj posao predstavlja temelj buduće privredne saradnje i ukupnih bilateralnih odnosa Rusije i Srbije.

Odgovarajući na pitanja novinara, Dragoljub Simonović je ocenio da je moguće izgraditi drugi kolosek ka Beogradu u navedenom roku, jer je novi menadžment preduzeća za poslednjih godinu dana uradio više nego prethodni za četiri godine. On je precizirao da je u tako kratkom roku završena eksproprijacija zemljišta i urađena kompletna plansko-tehnička dokumentacija za taj deo pruge, što je bio preduslov za početak radova. Simonović je dodao da će najveći deo radova obaviti naša preduzeća, ali primenjujući najsavremenije tehnološke metode izgradnje pruga kojima ruska strana raspolaže.

Njegov kolega Jakunjin rekao je da bi iskustva naših građevinaca koja će steći gradeći pruge u Srbiji mogla biti iskorišćena i na sličnim velikim projektima u Rusiji. On je naveo da je reč o rekonstrukciji i dogradnji Bajkalske magistrale i Transsibirske železnice, koje su deo strategije razvoja Sibira i dalekog istoka Rusije. Ukupan iznos ovih investicija je oko 11,5 milijardi evra.

D. Vukašinović