Takmičenja u kuvanju su prava relaksacija

Uživancija pokraj reka

„Zlatni kotlić” zadovoljio sve ukuse * Brojni Pančevci i u Smederevu

I proteklog vikenda gastronomske manifestacije bile su u žiži nemalog broja Pančevaca, a toplo septembarsko vreme bilo je pravi opijum za gurmane.

„Učitelj” profesorski

Sunce je, uz miris riblje čorbe, izmamilo ljubitelje jedne od najomiljenijih špecija „na kašiku” na pančevački kej – na tradicionalan „Zlatni kotlić Pančeva”. I ničeg nije manjkalo – mesto ušuškano uz reku, ambijent „balkanekspresovski”, ljubazni domaćini iz udruženja „Marko Kulić” i, naravno, elita majstora varjače, od kojih su radoznali kibiceri svašta mogli da nauče.

Dok se čekalo da čorbica „baci ključ”, štimung je dizao legendarni dvojac Tođa & Mizge, od kog su oni najveseliji omiljene tonove dobijali pravo „na uvce”. Nakon nekoliko sati sadržaj u trideset kotlića dobio je onaj željeni crveni kolorit, a glavni domaćin Milomir Đukanović, alijas Miša Mesar, gromkim glasom je pozvao „ljute” takmace na crtu. Podeljene su tri nagrade, a zavredeli su ih stari znanci iz stotina gastroavantura: Brana („Učitelj”), Krle („Dunja”) i Kele („Kreativna radionica”). Šampioni su, uz pehare, poneli i bicikl, kotlić i ribolovački pribor, koje su poklonili „Pan-lovac 1”, „Muha” i „Plovak”. Posetiocima je podeljeno 280 besplatnih čorbi, a brojne zvanice su se okrepljivale u bekstejdžu, zahvaljujući tome što je organizaciju potpomoglo neverovatnih četrdesetak sponzora.

Već narednog jutra se pomenuta družina, osetno pojačana s desetak prekaljenih majstora, zaputila u drevnu srpsku prestonicu u vreme Đurđa Brankovića. Na prelepom dunavskom keju, podno zidina čuvene smederevske tvrđave, u debelom ’ladu, „vojevalo” je sedamdesetak „naoštrenih” kulinarskih ekipa s raznih strana.

Druženje iznad svega

Dok se krčkao lukac u kotlićima i dim terao suze na oči, a „Striborovi” vitezovi u autentičnim odeždama demonstrirali mačevalačke veštine, istinski pančevački reprezentativci kulinarstva prebirali su po odlazećoj gastrosezoni i sumirali učinak. Tako je Brana kuvao na dvadeset pet nadmetanja, počev od „Slaninijade”. Pored svih okolnih mesta, pohodio je i Ečku, Grocku, Kovin, Zrenjanin i Vršac, a samo u kuvanju pasulja osvojio je, od pet mogućih, četiri prva i jedno drugo mesto. Kele je sa desetak takmičenja poneo po dva „zlata” i „srebra” i jednu „bronzu”. Najlepše mu je bilo u „Maks kafeu”, a omiljena špecija su mu gulaši i paprikaši. Krle, kome najviše leži spremanje pasulja, ove godine je uzeo pehare za jedno prvo, dva druga i treće mesto.

Ceca, nova u ovoj zanimaciji, „nastupila” je dvadesetak puta i već ima dva prva i jedno drugo mesto. Izdvaja trofej na predivnom nadmetanju u Gaju, gde je pobedila među 102 učesnika. Gavra je kuvao jedanaest puta i ima tri prva i po dva druga i treća mesta, a napominje besprekornu oganizaciju na „Slaninijadi”.

Džipsi je izašao na petnaestak takmičenja i osvojio nekoliko drugih i trećih mesta. Organizatorima najviše zamera kada ne definišu precizne propozicije. Radije kuva riblje čorbe i paprikaše, jer se tu najmanje „muva”.

Boža Derikoža je pobedio u Kovinu i bio treći u Starčevu. Pera ima mnogo učešća, ali mu plasman nikad nije prioritet. Voli eksperimente, pa redovno priprema takozvanu francusku riblju čorbu, u koju ide samo nekvalitetna riba. Miloš Kostić je osvojio jedno zlato i dva srebra, a poseban merak mu je kad kuva pokraj vode, poput Ponjavice ili Tamiša. Dragan Jerotić je dvostruki uzastopni pobednik na smederevskom skupu kulinara, a prošle godine je zabeležio čak duplu pobedu.

Ove sezone je uglavnom sudio, a najlepše mu je bilo u Apatinu. Kuriozitet je da je smederevski „Zlatni kotlić” bio prvi „ulazak u vatru” burazerske ekipe „Đeram”.

Svi odreda složili su se da je ovo veoma skup sport, jer svako takmičenje košta minimum pedesetak evrića, a da je satisfakcija gotovo jedino to što će im pehari ukrašavati vitrine. Svakako, ljubav prema druženju u prirodi, naročito uz neku reku, ubedljivo je ispred takmičarskih ambicija.

Ah, da, u oštroj konkurenciji smederevskog nadmetanja odlučivale su nijanse, a Pančevci su ovog puta ostali praznih ruku. Sportski su čestitali pobednicima i zaputili se ka tvrđavi, gde se uveliko odvijala „Smederevska jesen”. Tamo su „utehu” pronašli pod jednom od brojnih vašarskih šatri, uz svadbarski kupus, ’ladno „zaječarsko” i anonimne ali požrtvovane estradne umetnike.