Pancevac Online

Broj 4523 · 12.09.2013.

Kultura

Pesnici na „Danima makedonske kulture”

Poezija da bude mudra i jednostavna

Veče narativne, emotivne, neoavangardne i nacionalističke lirike * Šta srpsko-makedonski autori misle o sopstvenom stvaralaštvu

Kliknite za veci prikaz
Viktor Šećerovski, Mićo Cvijetić, Biljana Obradović Donovski i Ilija Betinski

U okviru „Dana makedonske kulture”, Udruženje Makedonaca „German” iz Glogonja, u saradnji s Domom omladine Pančevo, priredilo je jedno u nizu septembarskih književnih večeri, u ponedeljak, 9. septembra, u Malom klubu Doma omladine. Malobrojnoj publici tom prilikom su se predstavili književnici Mićo Cvijetić, Branislav Veljković, Biljana Obradović Donovski i Ilija Betinski, a konferansije i učesnik bio je Viktor Šećerovski. Svako od navedenih autora je na ovaj ili onaj način povezan s Makedonijom i makedonskim jezikom i kulturom, a u Pančevu su čitali sopstvenu poeziju. Nakon toga su bili pozvani da za naš list pokušaju da definišu i opišu sopstveno stvaralaštvo.

Viktor Šećerovski, pesnik koji se nedavno u Domu omladine predstavio vinjetama, kaže da je pesma najsublimiraniji dokument i ako se u nju uvuče pogrešna reč, ona može da pokvari i stih i celu pesmu.

– Pesnik mora da istražuje. Nema više hermetičke, nerazumljive poezije, pesma mora da bude u saglasju sa savremenošću, ali da ne bude profana i patetična, već mudra i jednostavna – istakao je Šećerovski.

Kako je rekao Mića Cvijetić, njemu je važno da pesma prenese poruku i da nosi dobar balans između misli i osećanja. On je u Pančevu čitao izrazito narativne pesme koje su na ivici između poezije i proze.

Pesnikinja Biljana Obradović Donovski naginje emotivnoj lirskoj poeziji. Pored toga, pročitala je i nekoliko novih lirsko-filozofskih aforizama.

– Moja poezija je odraz mojih osećanja u momentu stvaranja, u magnovenju. Pišem kratku sublimiranu poeziju i retko kada prepravljam ono što spontano nastane – objasnila je pesnikinja.

Branislav Veljković je jedan od klokotista, tj. predstavnik pokreta klokotizam iz perioda neoavangarde, koji se oslanja na reči Aleksandra Sekulića da „klovnovi traju jer je beda večna”.

Iako je od raspada tog autohtonog beogradskog likovnoknjiževnog pokreta prošlo više od dve decenije (od 1978. do 1990), Veljković kaže da se duh klokotizma može pronaći i u njegovim docnijim pesmama, kao i u nedavno objavljenoj zbirci „Uzvodno od anđela”.

Ilija Betinski je tokom književne večeri više puta istakao da je srpski i makedonski nacionalista.

– Moja poezija je mala obimom, ali je tematski i stilski raznovrsna. U pesmama se uglavnom bavim svojim nacionalnim osećanjima prema Srbiji i Makedoniji, zato sam i rekao da sam nacionalista. Uz to, pevam o našem mentalitetu sa elementima satire – kazao je Ilija Betinski, koji tek namerava da objavi svoju pesničku knjigu i mahom se bavi prevođenjem s makedonskog i bugarskog.

D. Mladenović