Profesionalno ostvareni sugrađani: Čarna Popović, pisac

Poezija je izdah

„Naš Grad ima jaku književnu tradiciju”, kaže Čarna * Uskoro nova zbirka pesama

„Naša zemlja poznata je po odličnim piscima i pesnicima”

Naša spisateljica Čarna Popović ove godine izdala je svoju treću knjigu pod nazivom „Belo blato”. Reč je o zbirci pesama koju je izdalo Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Čarna ima 23 godine i trenutno je na završnoj godini Filološkog fakulteta u Beogradu.

Za razliku od većine pisaca koji su svoje prve pesme stvarali u vrtiću ili osnovnoj školi, ona je, kako kaže, sačekala da krene u srednju školu, gde je počela da piše svakodnevno i neobavezno, a to se uskoro pretvorilo u retko i obavezno pisanje.

Njenu prvu zbirku poezije pod nazivom „Autokanibalizam” objavila je Matica srpska 2010. godine, a Književna opština Vršac je 2011. izdala njenu knjigu aforizama i Fesbuk statusa pod nazivom „Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena”. O svom najnovijem delu Čarna priča: – Da ne bih smišljala na licu mesta kojim sam se temama bavila, citiraću jednog kritičara: „Ovo je knjiga pesama u kojoj se slika i ispoveda izrazito lično, iskošeno i kritičko, osećanje i viđenje savremenog sveta kao mesta udesa smisla, dekadencije i krize, sveta koji ’čuči na ivici istine’. U njemu osetljivo pojedinstvo traži mesto za ljubav, lepotu i spokoj.” Želja ove mlade spisateljice jeste da joj sve ono od čega bude zarađivala za život bude usput, a da joj jedino pisanje, od kojeg, kako kaže, nema ništa, postane glavna okupacija u životu.

– Čini mi se je ovo zemlja u kojoj uporedo raste broj pisaca/pesnika i njihova necenjenost, ali se Srbija, eto, ko zna koji put pokazuje kao žilava, rastući na onome što sama gazi. Kad je reč o odlasku u inostranstvo, istina je da nema nijednog velikog pisca koji nije otišao iz svoje zemlje, jer dostizanje „širine duha” ipak ima veze i s prelaskom granica. Ne proričem sebi svetlu budućnost, naročito ne u ulozi pisca, ali ću svakako napustiti Srbiju u nekom momentu, na mesec, na jednu ili 20 godina... – priča Čarna.

Kad je reč o kolegama čiji rad ceni, Čarna ističe da je naša zemlja poznata po odličnim piscima i pesnicima, kao i da se u njoj stvara kritična masa dobre književnosti, zbog čega joj je teško da izdvoji, a da ne zaboravi nekoga.

– Želim da istaknem nekoliko autora: Jelenu Lengold – sveznalicu u oblasti ljubavi, Anu Ristović – majstora za detalje i za večitu igru, Gordanu Đilas – poznavateljku prirode i ljudske duše, Vladimira Vukomanovića – velikog mislioca i negovatelja dubine, Jasminu Topić – tešku romantičarku treperenja, Tomislava Marinkovića – nežnog negovatelja smisla, Dragoslavu Barzut – duhovitu i sjajnu pripovedačicu, Miloša Ilića – dubinski crnog realistu, Vasu Pavkovića – prikrivenog ljubavnika života, Lanu Bastašić – jer se u pričama bavi i temama koje nisu erotske, kao i zbog toga što voli palačinke.

Kad je reč o položaju mladih autora u Pančevu, naša sagovornica smatra da Grad ima jaku književnu tradiciju i da u njemu postoji neka čudna energija koja nas sve spaja na jednom mestu. Pritom, ona ne misli samo na književnike, već i na sve ostale umetnike i smatra da će Grad, ako se ta tradicija nastavi, biti u stanju da pruži više – možda ne toliko finansijski koliko duhom jer, naposletku, svi mi delimo istu nesreću. Promene, svakako treba praviti, a ona će krenuti od sebe.

– Moram priznati da mi je teže da se bavim prozom, s obzirom na to da pišem poeziju. Verujem da je isti slučaj i obrnuto. Postoje autori koji pišu i jedno i drugo vrlo uspešno, ali takvi su retki.

Čini mi se da je proza ipak za ljude koji imaju više živaca, vole da se vraćaju svom delu i radu na njemu. Ja smatram da je poezija izdah – ističe Čarna.

Za sve koji s nestrpljenjem čekaju sledeće delo naše talentovane sugrađanke imamo dobru vest, a to je da Čarna priprema novu knjigu pesama.

Datum završetka još uvek ne zna, ali se nada da čitaoci neće morati dugo da čekaju.

Kako zaključuje – nekad je i za izdah potrebno vreme.