Pancevac Online

Broj 4470 · 06.09.2012.

Puls grada

U Pančevu sam, nego šta

Frida Liversidž iz Engleske

Kliknite za veci prikaz

U Pančevo sam stigla početkom nedelje. Moja snaja je odavde, tako da već godinama posećujem vaš grad. Kad sam pre osam godina prvi put došla ovde, bila sam šokirana, sve mi je izgledalo kao zaustavljeno u nekom prošlom vremenu. Arhitektura me je podsetila na ruski komunizam, što nije baš privlačno. Ono što mi ovde nedostaje jesu bašte. Većina ljudi u Barnsliju, gradu u kom ja živim, ima makar malo dvorište, gde gaji cveće i povrće. S druge strane ljudi su ovde veoma prijatni i druželjubivi, a mislim i da se situacija s arhitekturom poboljšava. Zgrade i kuće koje se grade sve su lepše. Srećna sam jer su moj sin i snaja ovde kupili stan, tako da sada imam gde da odsednem kada dođem. Nažalost, odlazimo ove nedelje jer mojim unučićima počinje školska godina. Žao mi je što veoma loše govorim srpski jezik, jer je veoma teško naučiti ga. Moja unuka, koja ima četiri godine, veoma dobro priča vaš jezik, ali ga unuk, koji ima osam godina uopšte nije usvojio.

Mislim da dečaci nisu toliko zainteresovani za učenje novih jezika. Moje omiljeno mesto u Gradu je centar, i to je jedini deo Pančeva koji zaista poznajem, uglavnom zato što ovde dovodim unuke i njihove rođake da se igraju. Vidim da skoro svi građani voze bicikle, što smatram pravom privilegijom. Imate sreće što živite u ravnici, jer je Barnsli prepun strmih ulica. Inače, ja sam celog života radila kao učiteljica, a sada sam u penziji. Ipak, nisam dozvolila da me to spreči da radim ono što najviše volim, pa sam nastavila da predajem, ali honorarno. Ja sam udovica i živim sama, tako da mi rad pričinjava zadovoljstvo i čini da se osećam vrednom. Imam 75 godina, a planiram da radim bar do 80. U Pančevo ću verovatno doći i sledeće godine, jer imam puno rodbine ovde, a i unuci mi veoma mnogo nedostaju kada dođu u Srbiju na raspust. Uvek se radujem dolasku u vaš Grad, naročito zbog toga što se osećam veoma bezbedno, a sklapanje novih poznanstava mi predstavlja pravo zadovoljstvo. Upravo je to ono što me podseća na moj grad. U Barnsliju, kao i u Pančevu, svi ljudi se javljaju jedni drugima i uživaju u razgovoru iako se možda i ne poznaju.

Stranu pripremila Mirjana Ilić