Puls grada
U PanÄevu sam, nego Å¡ta
Frida Liversidž iz Engleske
U PanÄevo sam stigla poÄetkom nedelje. Moja snaja je odavde, tako da već godinama posećujem vaÅ¡ grad. Kad sam pre osam godina prvi put doÅ¡la ovde, bila sam Å¡okirana, sve mi je izgledalo kao zaustavljeno u nekom proÅ¡lom vremenu. Arhitektura me je podsetila na ruski komunizam, Å¡to nije baÅ¡ privlaÄno. Ono Å¡to mi ovde nedostaje jesu baÅ¡te. Većina ljudi u Barnsliju, gradu u kom ja živim, ima makar malo dvoriÅ¡te, gde gaji cveće i povrće. S druge strane ljudi su ovde veoma prijatni i druželjubivi, a mislim i da se situacija s arhitekturom poboljÅ¡ava. Zgrade i kuće koje se grade sve su lepÅ¡e. Srećna sam jer su moj sin i snaja ovde kupili stan, tako da sada imam gde da odsednem kada doÄ‘em. Nažalost, odlazimo ove nedelje jer mojim unuÄićima poÄinje Å¡kolska godina. Žao mi je Å¡to veoma loÅ¡e govorim srpski jezik, jer je veoma teÅ¡ko nauÄiti ga. Moja unuka, koja ima Äetiri godine, veoma dobro priÄa vaÅ¡ jezik, ali ga unuk, koji ima osam godina uopÅ¡te nije usvojio.
Mislim da deÄaci nisu toliko zainteresovani za uÄenje novih jezika. Moje omiljeno mesto u Gradu je centar, i to je jedini deo PanÄeva koji zaista poznajem, uglavnom zato Å¡to ovde dovodim unuke i njihove roÄ‘ake da se igraju. Vidim da skoro svi graÄ‘ani voze bicikle, Å¡to smatram pravom privilegijom. Imate sreće Å¡to živite u ravnici, jer je Barnsli prepun strmih ulica. InaÄe, ja sam celog života radila kao uÄiteljica, a sada sam u penziji. Ipak, nisam dozvolila da me to spreÄi da radim ono Å¡to najviÅ¡e volim, pa sam nastavila da predajem, ali honorarno. Ja sam udovica i živim sama, tako da mi rad priÄinjava zadovoljstvo i Äini da se osećam vrednom. Imam 75 godina, a planiram da radim bar do 80. U PanÄevo ću verovatno doći i sledeće godine, jer imam puno rodbine ovde, a i unuci mi veoma mnogo nedostaju kada doÄ‘u u Srbiju na raspust. Uvek se radujem dolasku u vaÅ¡ Grad, naroÄito zbog toga Å¡to se osećam veoma bezbedno, a sklapanje novih poznanstava mi predstavlja pravo zadovoljstvo. Upravo je to ono Å¡to me podseća na moj grad. U Barnsliju, kao i u PanÄevu, svi ljudi se javljaju jedni drugima i uživaju u razgovoru iako se možda i ne poznaju.
Stranu pripremila Mirjana Ilić
