Pancevac Online

Broj 4437 · 19.01.2012.

Dečja strana

Preporuka dramskim sekcijama

Tri patišpanja sa suzama

Lica: Saška, Irena i Natalija.

Radnja se dešava u dečjoj sobi.

Irena se pakuje.

Kliknite za veci prikaz

SAŠKA (uđe): Jesi li ti gluva? Visim ko luster dva sata ispred vrata, a ti?

IRENA: Pusti me, molim te. Nije mi do priče.

SAŠKA: Oho! Ona koja melje kao vodenica, partizanski mitraljezac, ona koja je stoput rekla: „Ako su mi pri rođenju odsekli pupak, nisu jezik”, sada bi da ćuti. Da bude solo.

I još roni suze krupne kao krompiri. Gle, torba za put?

IRENA: Odlazim zauvek. Ne znam kuda, ali odlazim. Rekla mi je: „Ne mogu da te gledam!” I, šta bi ti uradila na te reči?

SAŠKA: Čije su to reči?

IRENA: E, to je najveći problem. To su reči žene koja me je rodila. (s podsmehom) Znaš, one žene koja je u pesmu stavljena. „Najlepša mama na svetu – moja mama”.

SAÅ KA: Sedi i ne drami.

(privuče je da sedne) IRENA: Ćuti malo, molim te.

SAŠKA: Oho, da uzmem flaster, da spustim roletne, to kažeš.

NATALIJA (ulazi stidljivo): O, izvinite. Mislila sam da si sama...

SAŠKA: Možda i ti patiš ko patišpanj, pa bi u svet! Gle, evo i torbice...

NATALIJA: Ma, ne... Ovaj...

Znači, i iz aviona se vidi koliko sam nesrećna. (sedne)

SAŠKA: Pa, vi, devojke, niste krštene! Da li je to počela neka buna, neka moderna hajdučija ženskinja?

NATALIJA: Mama... ovaj, majka mi je rekla da joj se gubim sa očiju! I, ja sam uzela svoje stvari i pošla ne znam kuda.

SAŠKA: Vi ste obe ograničene ko balkoni. Koliko puta sam i ja to pomislila. Međutim, nisam krenula u bežaniju. Od toga se ne može pobeći. Mama, tata i brat – to je ceo naš svet.

Bolji ne možeš naći. Ni ti, ni ja. Nego, Irena, daj sokiće i sedite da vam pričam šta mi se događa ovih dana. (one se snebivaju, pa najzad sednu i slušaju) Za vreme odmora po običaju špaciram tamo-amo i...

NATALIJA: I uvek ga nađeš kako visi kraj stepeništa i ablenduje.

SAŠKA: More, i ja trepćem, trepavice će mi išijas dobiti, i ko bajagi gledam negde bez veze. Ali čim mu se približim, osećam neku energiju.

IRENA: Magnetisan je sto posto!

NATALIJA: Zatreskan je i on u tebe, ali neće da prizna.

IRENA: I tebi i njemu je potreban hitan pregled kod kardiologa!

SAŠKA: Vodim i vas, jer i vi ste mi pokazale simptome bolesti srca. Kakve majke, kakvi bakrači! Žene se ponašaju kao sve majke. Zaslužile smo mi i teže reči! Čitala sam na internetu da, prema proračunu naučnika, majka koja brine o mužu i dvoje dece u toku godine opere osamnaest hiljada noževa, viljušaka i kašika, trinaest hiljada tanjira, šest hiljada šoljica i tri hiljade šerpi i tiganja! Napravi oko deset hiljada koraka dnevno!

NATALIJA: U pravu si. Baš smo bile nepravedne prema njima. Srce si! (poljubi je) IRENA: A jesi li videla danas onog... mog?

SAÅ KA: Onog tvog rukovodioca?

NATALIJA: Å ta, zaposlio se?

SAŠKA: Rukom vodi onu našminkanu iz osmog tri. A ti ćeš u svet zbog njega? Brzo skidajte hajdučku garderobu, nabacite perje za skitanjac, nacrtajte osmehe, obrišite suze i krećemo.

IRENA: Izvinite, samo da se javim mami. (vikne) Mama, idemo kod Saške da pišemo domaći! (Glas iz susedne sobe: „Ako, zlato, idite”.)

NATALIJA: A ja ću da se javim telefonom mami. (zove mobilnim) Mama, ja sam kod Irene, pa idemo kod Saške da pišemo referat. Znaš ono, o sukobu generacija. Zdravo, mama. (drugaricama) Znate šta mi je rekla? Volim te! (Sve se nasmeju i istrče veselo iz sobe pevušeći pesmu „Najlepša mama na svetu – moja mama”.)

Vlasta N. Cenić