NOVA ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA U PANČEVU
PRONAĐENI OSTACI SREDNJOVEKOVNE CRKVE
Arheolozi našli stare temelje • Nedostaje novac • Ugrožen lokalitet i kulturno dobro • Nađeno hrišćansko groblje

Ostaci osnove crkve u njivi

Početkom jula arheološki tim pančevačkog Narodnog muzeja i katedre za Arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u ataru sela Omoljice otkrio je temelje crkve iz 12. veka i petnaest grobova iz istog perioda u njenoj blizini. To je jednobrodna građevina s polukružnom apsidom i predstavlja najstariju otkrivenu crkvu u južnom Banatu. Pretpostavlja se da crkva pripada istočnom hrišćanskom obredu. Ostaci građevine su u vrlo lošem stanju jer se ovaj arheološki lokalitet nalazi na njivi pa su temelji oštećeni dubokim oranjem.

Vreme nastanka objekta utvrđeno je na osnovu nađenog nakita u nekim od deset grobova koji se nalaze pored crkve. Zbog nedostatka novca, radovi koji traju od prošle godine, biće obustavljeni za desetak dana.

Pančevački arheolozi će se obratiti republičkom Ministarstvu kulture i opštini Pančevo da im se obezbede dodatna sredstva kako bi iskopavanja bila nastavljena jer lokalitet nije istražen u celosti. Pored toga, treba hitno reagovati kako bi ovaj neprocenljivi spomenik kulture bio što pre konzerviran i osposobljen za kulturno-turističku ponudu.

Osnovna finansijska sredstva obezbedila je opština Pančevo, a ekipu su sponzorisali MZ Omoljica, Vatrogasno društvo iz Omoljice, „Maber-komerc” i Vojska SCG. U iskopavanjima su učestvovali pančevački arheolozi Vojislav i Jelena Đorđević, Dejan Radičević, asistent na odseku za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i desetak studenata arheologije s te katedre.

 

AFERA RIMSKI VOJNIK

Godinama niko o tome nije vodio računa, ali je slučaj nestalog rimskog vojnika samo pokrenuo niz pitanja u ovom segmentu javnog života našeg grada. Bilo da je rimski vojnik laž ili istina, policija mora da ispita čitav slučaj. Neophodno je utvrditi da li se naš sugrađanin samo šalio ili je stvarno kopajući u svom dvorištu našao skelet. Ne može volja pojedinca ili njegov hir da uzrokuje da jedno kulturno blago, zbog straha da će izgubiti svoju imovinu, završi u Tamišu ili negde u okolnom ataru, ili da se materijalno okoristi prodajom vrednog eksponata. Arheološka nalazišta imaju globalni značaj. Na osnovu njih se utvrđuje istorija kretanja naroda, njihov civilizacijski razvoj i na osnovu tih iskopina sklapaju se kockice same istorije naroda.

 

Otkriveno groblje u krugu Rafinerije

Tokom pripremnih građevinskih radova u krugu Rafinerije u Pančevu pronađen je nov arheološki lokalitet. Stručna ekipa Zavoda za zaštitu spomenika kulture, na čelu s areheologom Majom Živković, obišla je prostor i utvrdila da su privremeno obustavljeni dalji radovi na izgradnji objekta kako bi se nalazište zaštitilo. Zavod je sklopio ugovor s Rafinerijom o finansiranju arheoloških istraživanja koji će pomoći da se definišu nepokretnosti i daju saglasnosti za nastavak izgradnje objekta.

U periodu od 11. do 29. jula iskopavanja su vršili stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika i studenti s katedre za Arheologiju Filozofskog fakulteta. Tokom iskopavanja stručni savetnik je bio Zoran Simić iz Zavoda za zaštitu spomenika Beograda. Tokom dvonedeljnog iskopavanja otkriveno je 12 grobova, koji potiču iz druge polovine 18. veka. U njima su pronađene kovanice iz ovog perioda, koje su olakšale utvrđivanje starine lokaliteta. Nadzemna grobna obeležja nisu pronađena. Prema orijentaciji grobova (istok–zapad), zaključeno je da su ovde verovatno sahranjivani hrišćani. U pitanju je relativno siromašna populacija stanovnika koja je živela u okolini manastira Vojlovica.

– Na osnovu već postojećih podataka o nalazištima unutar Rafinerije i na osnovu novih informacija koje su prikupljenje tokom ovih novih iskopavanja, nadamo se da će NIS i ubuduće, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, predočavati nadležnim službama sve svoje buduće razvojne projekte u kojima se vrše zemljani radovi – rekla je Maja Živković, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika Pančeva.

Gradski muzej i Zavod za zaštitu spomenika trenutno pokušavaju da nađu sredstva da dovrše iskopavanja na dva značajna arheološka lokaliteta.

Z. Stanižan

 
   
   
 

SUDBINA OPŠTINSKOG MONITORINGA
JOŠ JEDAN STEPENIK
Nedorečen Zakon o zaštiti životne sredine •Jezičke nedoumice • Uzaludni pokušaji lokalne samouprave • Dostavljena opsežna dokumentacija • Formalno-pravno priznavanje priznatog

Rezultati monitoringa su svima dostupni

Izgleda da se slučaju monitoring nazire kraj. Gotovo godinu dana traje igra mačke i miša između predstavnika lokalne samouprave i dveju prestonica, Beograda i Novog Sada, oko zvaničnog priznavanja merenja opštinskog monitoring sistema. Sprega birokratske mašinerije i nedorečenost zakonskih odredbi uslovila je da se jedna prosta stvar veoma zakomplikuje. U jednom članu Zakona o zaštiti životne sredine stoji da merenja mogu da vrše i ovlašćene organizacije. Najveći problem je nastao oko ovog veznika „i” jer on jasno apostrofira da još neko osim Zavoda za zaštitu zdravlja i HMRZ-a može da daje zvanične podatke o prisustvu opasnih materija u vazduhu, ali se nigde ne navodi koje su to organizacije. Mesecima je Sekretarijat za zaštitu zdravlja slao dopise Ministarstvu u kojem se traži obrazloženje ovog člana zakona, ali odgovora nije bilo. U razgovoru za naš list ministar Aleksandar Popović decidirano je tvrdio da se ovaj član zakona ne može tako tumačiti, da još neko osim ovlašćenih organizacija (Zavod i HMRZ) može da vrši merenja. I tu se stalo.

A onda su predstavnici lokalne samouprave „pročešljali” zakone i uočili da je Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Pokrajine Vojvodine, donetim 2002. godine, u članu 29, u stavu br. 5, definisano da AP Vojvodina, tj. njeni organi, obezbeđuje praćenje stanja činilaca životne sredine i ovlašćuje stručne organizacije za obavljanje tih poslova na teritoriji Pokrajine. Kako je Memorandum o operativnom preuzimanju nadležnosti potpisan tek krajem 2002. godine i kako su proces primopredaje nadležnosti i samo uhodavanje i preusmeravanje između republičkih i pokrajinskih organa trajali više od godinu dana, tek 2005. godine je konačno utvrđeno ko je nadležan za opštinski monitoring.

Pošto su lokalci utvrdili da je pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine ovlašćena institucija od koje treba tražiti zvanično priznanje merenja, slučaj monitoringa se preselio u Novi Sad. Usledio je odgovor pokrajinskih organa koji su zatražili da se zvanično podnese zahtev za izdavanje ovlašćenja za merenje aerozagađenja. U skladu s tim, opštinska služba nadležna za ekologiju dostavila je 10. juna opsežnu dokumentaciju pokrajinskom Sekratarijatu za davanje ovlašćenja. Priloženi su dokumenti o samom monitoringu i obučenom kadru koji vrši merenja, certifikati o obuci za rad s kontinualnim automatskim sistemom merenja aerozagađenja i instrukcije održavanja čitavog sistema, garancije i specifikacija opreme, tehnički opisi mernih stanica i finalni testovi o validnosti čitavog sistema. Kako je rekao Milan Borna, sekretar opštinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, priloženo je sve što je traženo i što je u skladu sa 14. članom Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se reguliše organizovanje monitoringa.

– Ne posustajemo. Ostao nam je još samo jedan mali stepenik, formalno-pravni, da od nadležnih organa dobijemo papir na kojem će naša opština biti ovlašćena da zvanično rukuje monitoringom. U suštini svi podaci koje smo mi davali ili dajemo validni su. Postavlja se pitanje hoće li neko da ih ozvaniči ili neće? Šaljemo podatke svima i niko se nije žalio na njih: podatke prihvataju nadležni i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i u pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Svi oni pasivno priznaju naše rezultate jer sa drugim ovlašćenim ustanovama ugovaraju ona merenja koja nedostaju našem monitoring sistemu. Dakle, priznaju sve ovo što mi radimo – rekao je Milan Borna na kraju.

I ako za nekih mesec dana Pokrajina bude zvanično priznala merenja opštinskog monitoringa, praktično se ništa neće promeniti. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine dobro poznaju „pravni sistem” ove zemlje, tako da se nimalo ne brecaju jer opštinski javni tužilac nema šanse da dobije proces na sudu protiv pančevačkih bordžija iz južne zone bez zvaničnih podataka izmerenih na mestu gde izviru otrovi. Ostalo je još svega godinu dana do „propisane obaveze” da fabrike obezbede interni monitoring sistem.

Do tada – ko preživi, tužiće...

Z. Stanižan

 
   
   
 

HAVARIJA NA TRAFO-STANICI NA KOTEŽU 2
EKSPLOZIJA, BUKA I DIM
Eksplozija na trafo-stanici na Kotežu 2 uzbunila građane • Veći deo grada ostao bez struje i vode • Povređenih, na svu sreću, nije bilo

Vatrogasne jedinice su brzo reagovale

Do eksplozije na trafo-stanici na Kotežu 2, koja se nalazi pored Pivare „Efes–Vajfert” došlo je 31. jula oko 19.40. Po pozivu uzbunjenih građana, stanara susednih zgrada, na lice mesta su stigle ekipa vatrogasne brigade i interventna ekipa SUP-a Pančevo, medicinsko osoblje Hitne pomoći i radnici „Elektrodistribucije”. Vatrogasci su za petnaestak minuta ugasili požar, ali je u većem delu grada bilo prekinuto snabdevanje strujom i vodom. Kako svedoče okupljeni građani, prvo su se začule dve potmule eksplozije, a oblak crnog dima se nadvio nad trafo-stanicom.

Ivan Zarev, načelnik vatrogasne brigade SUP-a, koji je u tom trenutku bio na licu mesta, izjavio je da je do havarije došlo zbog „razletanja strujnog transformatora na naponskom nivou od 220 kilovolti”, zbog čega je izbio požar koji je „delimično zahvatio veliki interkonektivni transformator”. Usled eksplozije porcelanski geleri su „izbušili sistem za hlađenje, te je došlo do curenja ulja, a potom i požara, ali je brzom intervencijom vatrogasaca požar lokalizovan i ugašen, a curenje ulja je zaustavljeno”. U akciji gašenja požara mobilisano je troje vatrogasnih vozila i sedam pripadnika vatrogasne brigade SUP-a. Na svu sreću povređenih nije bilo.

 

SA GRAĐANIMA KADA JE NAJTEŽE?

Odbornik Opštinske stranke Damir Turac, koji se zatekao na licu mesta, telefonom je obavestio gradonačelnika Srđana Mikovića o eksploziji, ali se on, začuđen nestankom struje, tokom večeri ipak nije pojavio na mestu incidenta.

 

Ispred mesta događaja, na raskrsnici ulica Stevana Šupljikca i Moše Pijade, skupilo se nekoliko desetina znatiželjnih sugrađana, a novinarima našeg lista, koji su ubrzo posle eksplozije stigli na lice mesta, petnaestak minuta nije bio dozvoljen pristup, zbog „bezbednosnih razloga”, kako su rekli pripadnici SUP-a, koji su obezbeđivali ulaz.

Direktor „Elektrodistribucije” Borislav Markov u izjavi za naš list rekao je da je došlo do oštećenja na trafo-polju strujnog mernog transformatora od 110 kilovolti usled kvara. Radnici „Elektrodistribucije” su odmah reagovali i sanirali kvar, ali će popravka postrojenja najverovatnije trajati još nekoliko dana. Kako je rekao Markov, električna energija je isključena na zahtev vatrogasaca, kako bi mogli bezbedno da ugase požar. Posle gašenja požara, oko 22 sata uključen je drugi transformator, na čije je napajanje prebačen veći deo tereta, tako da je grad konačno dobio struju.

K. B.

 
   
   
 

NOV KROV, STARA FASADA

Radovi na saniranju krova na Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla” započeti su 1. avgusta. Do početka septembra planirano je da stari crep bude kompletno zamenjen novim, da budu ugrađeni krovni prozori, kao i niz pratećih zanatskih radova na sanaciji krovnog prostora u kojem učenici pohađaju nastavu. Vrednost čitavog posla iznosi oko 4.000.000 dinara, a neophodna sredstva obezbedila je opština.

Nažalost, nisu nađena sredstva i za renoviranje fasade: skela je postavljena ali će ti poslovi ipak sačekati neku drugu priliku.

 
   
     
  « Prethodna strana: Komentari Sledeća strana: Politika »