U VRTIĆU „BUBAMARA” U GORNJEM GRADU
JEZIK NIJE BARIJERA
Objekat može da primi oko 180 mališana, a ima ih 176

Dečji nestašluci, osmeh i iskrenost

Veća grupa mališana iz vrtića „Bubamara” dva dana pre Nove godine izrazila je želju da ih fotoreporter „Pančevca” fotografiše pored jelke. Želja je uslišena, ali je nastao problem jer su svi hteli da stanu pored nje. Kada su im se pridružile vaspitačice i tetkice, ipak je bilo mesta za sve njih.

Deca su nam s oduševljenjem pričala šta najviše vole da jedu, ko su im najbolji drugovi i drugarice, ko je poreklom iz Rumunije, čija je mama Ruskinja, ko su pravi Pančevci... Kada smo spomenuli hranu, verovali ili ne, svi oni vole testeninu, ali pominju i „sečkanu šlaninicu”.

Vrtić je, moramo priznati, kao iz bajke. Kapacitet objekta je 180 mesta, a školicu pohađa 176 mališana. Dovoljno je prostora za igru, jer je pre više od dve decenije zgrada namenski građena. Svaki kutak, pa i fiskulturna sala, oplemenjeni su uz malo truda i mašte zaposlenih. I pored svega, pojedini roditelji zaobilaze ovo dečje zdanje. Da li zbog lošeg prilaza iz pojedinih delova grada ili zbog nečeg drugog, to samo oni znaju.

Govore maternji i naš jezik

– Pokrivamo potrebe ovog dela grada. Imali smo i male Kineze. Imamo Ukrajince, Bugare, Rumune. Razumljivo, najviše je mališana iz Gornjeg grada. Mislim da jezik nije nikakva barijera, spaja ih dečja igra. Deca su deca. Mali Rumuni, ali i deca iz mešovitih brakova ljudi koji su došli u našu zemlju zbog buvljaka, dobro su se snašla. Govore naš jezik, ali i svoj maternji jezik. Naša deca su ih izvanredno prihvatila – kaže vaspitačica Vesna Atanacković.

U „Bubamari” su dobrodošli i mali Kinezi. Nekoliko njih je već boravilo u ovom vrtiću. NJihovi roditelji se i dalje raspituju za uslove rada, ali zbog obaveza na poslu decu daju u privatan smeštaj.

Deci u vrtiću „Bubamara” (uzrasta od godinu dana do polaska u školu) Deda Mraz je podelio poklone nedelju dana pre Nove godine, jer su neka od njih otputovala. NJihova drugarica Andrea Kostić novogodišnje i božićne praznike provodi u Moskvi, odakle joj je i mama. Na naše pitanje da li joj je tata Pančevac Andrea je odgovorila: „Ne, tata mi je Bosanac”.

Izazovan i kreativan posao

Da vrtić nije samo dečja igra već i mesto gde deca mogu mnogo toga da nauče, rekla nam je šestogodišnja Danijela Margan koju smo zatekli u društvu njene najbolje drugarice Vanje. Juliju Simonesku, poreklom iz Rumunije, kao i Branka Petrovića i Vanju Ignjatović najviše oduševljava to što mogu da se druže i igraju, jer u svom komšiluku nemaju mnogo drugara.

Da je u društvu sve lepše, pa i hrana, potvrdila nam je Viktorija Drndarski, dugogodišnja vaspitačica. Po njenim rečima, deca ponekad iznenade svoje roditelje kada im kažu da su pojeli ćušpajz ili grašak, jer im ta jela nisu omiljena kod kuće.

Sa decom rade devet vaspitača, dve medicinske sestre i četiri tetkice angažovane kao pomoćne radnice. Među njima je i tetka Jovanka (Đorđević), koja pune 32 godine radi kao tetkica jer voli decu i često se vezuje za njih, tako da joj je vikendom neobično.

O odgovornosti posla nećemo govoriti, ali je dovoljno reći da sa dvadesetoro dece jaslenog uzrasta rade dve medicinske sestre – Javorka Filipovski i LJiljana Šordić.

Lepša strana posla koji obavljaju zaposleni u „Bubamari” i drugim vrtićima jeste to što se oni osećaju mlađim, jer se pored dečjih nestašluka, osmeha i iskrenosti sporije stari. NJihova zajednička poruka glasi da kada deca stasaju za predškolsku ustanovu roditelji treba da ih upišu da bi se dete naviklo na društvo i radne navike. Najdraže im je kada roditelji koji su nekada boravili u „Bubamari” dovedu svoju dečicu.

O ekološkim potezima mališana i zaposlenih nekom drugom prilikom.

V. M.

NAJLEPŠI POKLON ZA PORODICU ŽIVALJEVIĆ
HTELI JEDNOG, A DOBILI TRI SINA
Ognjen, Aleksa i Danilo, kako se zovu prinove u porodici Živaljević, zdrave su bebe i rastu bez problema

Puna kuća dece

Dejan i Biljana Živaljević pamtiće samo po lepom godinu koja je ostala za nama. Kada su poželeli da posle dve ćerke dobiju treće dete i da to bude dečak, nisu ni slutili da će im želja biti trostruko ispunjena i da će umesto jednog dobiti tri sina!

– Nikada neću da zaboravim dan kada sam odveo Biljanu na ultrazvuk. Ostao sam u čekaonici, a ona je ušla kod doktora. Odjednom, čuo sam ih kako se smeju i pomislio da je to zato što smo ponovo dobili devojčicu. Onda je smeh prestao, a medicinska sestra je izašla i ozbiljnim glasom rekla: „Izvinite, morate da uđete”. Tada sam se uplašio da nešto nije u redu. Međutim, kada sam ušao, dočekalo me je nasmejano lice doktora, koji mi je rekao: „Obaveštavam vas da ćete biti otac tri sina”. Ne mogu da opišem radost koju sam osetio – kaže Dejan Živaljević.

	CRVENI KARTON ZA POLITIČARE Iako je rođenje trojki u porodici Živaljević prvi takav slučaj u našem gradu i opštini posle više od deset godina, ni predsednik opštine ni bilo ko drugi od lokalnih političara nije obišao Živaljeviće. U državi u kojoj ne prođe dan a da neko od zvaničnika ne spomene odumiranje nacije, veći mortalitet od nataliteta i obavezu stimulisanja i pomoći onima koji se odluče da imaju više dece, bračni drugovi poput Dejana i Biljane Živaljević prepušteni su sami sebi i pomoći članova porodice i rođaka. S druge strane, u kampanji za lokalne izbore gotovo da nije bilo stranke koja nije pominjala obavezu da se poveća natalitet. Sada, kada je lokalna vlast oformljena i kada su funkcije raspodeljene, te priče su zaboravljene. Do nekih novih izbora i nove predizborne kampanje...

Ognjen, Aleksa i Danilo, kako se zovu prinove u porodici Živaljević, ugledali su svetlo dana u porodilištu „Narodni front” u Beogradu. Posle dužeg vremena to su bile prve trojke u toj bolnici koje nisu začete veštačkom oplodnjom već prirodnim putem. To je bio razlog zbog čega su Biljana i njeni sinovi bili pod posebnom negom lekara i medicinskih sestara. Na sreću, sve se završilo bez ikakvih problema, zbog čega Biljana i Dejan o zaposlenima u bolnici „Narodnifront” pričaju samo u superlativu.

Rođenje novih članova porodice Živaljević bilo je povod za slavlje, koje je trajalo do ranih jutarnjih sati. Prisustvovalo je više od sedamdeset rođaka, kumova, prijatelja, kao i Biljaninih i Dejanovih kolega iz „Delta banke” i republičkog MUP-a.

Dejan naglašava da je sreća koju su zbog neočekivanog poklona osetili on i Biljana svakog dana sve veća. Na nju ne utiče ni povremeni osećaj zebnje koju oseti kad vidi u prodavnicama cene dečje hrane, odeće i obuće, ili kad pomisli da on i njegova porodica žive u stanu koji im je dat na privremeno korišćenje. Međutim, Dejan dodaje da su takva razmišljanja sporedna i naglašava da se on i Biljana ne bi odlučili ni za jedno dete da su vodili računa o finansijskom aspektu.

– Gde ima za jedno dete, biće i za sve ostale. Važno je samo to da smo želeli dobro i da nam se dobro vratilo – zaključuje Dejan Živaljević.

M. G.

REZULTATI ANKETE O KVALITETU RADA ZRAVSTVENIH USTANOVA
PACIJENTI ZADOVOLJNI MEDICINSKIM OSOBLJEM

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u toku minule godine pozabavilo se praćenjem kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama. Sem obaveze da radi dostizanja višeg nivoa efikasnosti i efektivnosti u radu unaprede svoje programe, svakoj zdravstvenoj ustanovi naloženo je da oformi komisiju za praćenje kvaliteta rada. U ovoj širokoj akciji priliku da iznesu svoje mišljenje dobili su i zdravstveni osiguranici našeg grada. što meštanima u seoskim sredinama nije omogućeno. Novembra prošle godine korisnicima zdravstvenih usluga ponuđeni su upitnici u koje su anonimno mogli da upišu primedbe i sugestije i daju svoju procenu kvaliteta usluga u zdravstvenim ustanovama.

Specijalista socijalne medicine dr Spomenka Markov, koordinator za praćenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Južnobanatskog okruga, kaže da sprovedeno istraživanje, čiji su rezultati sabrani u poslednjoj nedelji prošle godine, pokazuje da je većina anketiranih pacijenata zadovoljna zdravstvenom zaštitom koju pruža Zdravstveni centar „Južni Banat” Pančevo.

Ističe da su u radnim jedinicama Doma zdravlja osiguranici najviše zadovoljni lekarima opšte medicine i stomatološkim sestrama, a najviše je onih koji su nezadovoljni lekarima u Dispanzeru za decu i omladinu i medicinskim sestrama u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu žena. Što se tiče bolničke zdravstvene zaštite pacijenti su najzadovoljniji uslugama na Infektivnom odeljenju, Odeljenju za ortopediju i traumatologiju i Očnom odeljenju, dok je najveći procenat nezadovoljnih na Pneumoftiziološkom odeljenju.

– Ako se analiziraju faktori koji utiču na zadovoljstvo ili nezadovoljstvo anketiranih pacijenata, uočava se da u navedenim službama Doma zdravlja Pančevo većina pacijenata može da dođe do lekara kad im je hitno potreban, zadovoljni su sposobnošću lekara, vremenom koje im se posvećuje, savetima i neophodnim informacijama. Pacijenti su najviše nezadovoljni zbog dugog čekanja na pregled – kaže doktorka.

Većih zamerki nije bilo ni na rad Opšte bolnice Pančevo, gde prema odgovorima učesnika ankete nema većih problema prilikom prijema, niti dugog čekanja. Pacijenti ocenjuju da lekara i drugog medicinskog osoblja ima dovoljno, ali napominju da bi ih moglo biti više. Smatraju da je zalaganje lekara i medicinskih sestara primereno, a moglo bi biti i bolje, i da uglavnom nisu pravili razliku među bolesnicima. Organizacija rada u bolnici ocenjena je kao dobra, mada ima i mišljenja da bi mogla biti i bolja. Većina pacijenata je zadovoljna radom lekara i medicinskih sestara, njihovom spremnošću u radu, humanošću i ljubaznošću.

– Faktori koji utiču na nezadovoljstvo pacijenata i gde su mišljenja podeljena odnose se na: čistoću bolničkih prostorija, udobnost soba, udobnost kreveta, urednost toaleta, kvalitet hrane i način serviranja hrane, izuzev Infektivnog i Očnog odeljenja, gde su pacijenti bili zadovoljni i ovim faktorima. Na pitanje „Ako biste bili u situaciji da vam je ponovo potrebno bolničko lečenje i ako biste mogli da birate, da li biste izabrali istu bolnicu?”, većina pacijenata je odgovorila da bi se bez oklevanja odlučila za istu bolnicu ili bi im bilo svejedno da li je ista ili neka druga – ističe dr Spomenka Markov.

Rezultati ankete iz svih krajeva Srbije upućeni su u Institut „Batut” u Beogradu na krajnju obradu.

R. V.

POVODOM NOVOGODIŠNJIH I BOŽIĆNIH PRAZNIKA
RAFINERCI DAROVALI NAJMLAĐE SUGRAĐANE

Sindikalna organizacija NIS – Rafinerije nafte Pančevo je povodom novogodišnjih i božićnih praznika našim najmlađim sugrađanima poklonila 560 paketića.

Predstavnici Sindikata Rafinerije 30. decembra novogodišnje poklone su uručili Međuopštinskoj organizaciji saveza slepih Srbije – Pančevo, Domu za lica ometena u razvoju „Srce” u Jabuci i Centru za brigu o deci Kosova u Beogradu.

Deda Mraz je zahvaljujući zaposlenima u Rafinerije nafte Pančevo obišao i mališane iz Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Doma za decu bez roditeljskog staranja „Spomenak”, Udruženja Srba RS i RSK, OŠ „Mara Mandić”, Centra za socijalni rad „Solidarnost”, Društva za cerebralnu paralizu Južnobanatskog okruga, kao i sa Dečjeg odeljenja Opšte bolnice Pančevo.

IZLOŽBA SITNIH ŽIVOTINJA

Udruženje odgajivača sitnih životinja „Lahor” iz Banatskog Novog Sela priprema novu izložbu za sve odgajivače i ljubitelje sitnih životinja, koja će biti otvorena 7. januara, a trajaće do 9. januara.

Svi zainteresovani moći će da posete izložbeni prostor Udruženja „Lahor” u novoseljanskom Domu kulture i da pogledaju najlepše primerke golubova, živine, kunića i ptica.

Ova trodnevna manifestacija ima takmičarski karakter na međugradskom nivou.

M. J.

NOVOGODIŠNJA NOĆ U SELIMA PANČEVAČKE OPŠTINE
VESELJA KAO DA NIJE NI BILO
Doček Nove godine, izgleda, više ne predstavlja razlog za slavlje • Seoske ulice oskudno ukrašene • Većina meštana se opredelila za „kućnu varijantu”

Banatsko Novo Selo je novu 2005. godinu dočekalo okićeno skromnije nego prethodnih godina, ali su zato prozori kuća, kako u glavnoj ulici tako i u većini sporednih ulica, bili bogato okićeni još od 24. decembra, tačnije od Božića koji slavi rumunski deo stanovništva u ovom selu. Samu novogodišnju noć Novoseljani su mogli da provedu u osam lokala u selu: u pet kafića, dva restorana i u bifeu. Dok je kod nekih ulaz bio slobodan i piće po uobičajenim cenama, u drugim lokalima je trebalo ulaznice nabaviti u pretprodaji. Za 20 evra moglo se dobiti piće u neograničenoj količini, sa sitnim pecivom i serviranim suhomesnatim proizvodima. Kompletna konzumacija s predjelom, glavnim jelom (supa, sarma, pečenje i roštilj), kolačima i pićem u neograničenoj količini iznosila je 2.000 dinara po osobi. U većini lokala kapaciteti su bili popunjeni, ali je bilo i onih koji su mogli da ugoste još slavljenika. Mladi Novoseljani su se zabavljali uz haus, disko, rok, domaći pop i narodnjake, dok su se stariji veselili uz starogradsku, evergrin i narodnu „živu” muziku. U ponoć je nebo bilo ukrašeno vatrometom, a sa svih strana su se čule petarde.

Novogodišnja noć u Banatskom Novom Selu protekla je mirno i bez incidenata, tako da za miliciju nije bilo posla.

Dolazak 2005. godine u Starčevu je propraćen na uobičajen način. Većina meštana je ostala u krugu porodice, u svojim domovima. Što se javnih dočeka tiče, ovoga puta nije bilo nikakvih obimnijih dešavanja na otvorenom i tome slično. Sve se svelo na kafiće i restorane.

Nova godina je tradicionalno, u kafanskom ambijentu, uz zvuke harmonike, dočekana kod poznatog ugostitelja Andre Pavlovića u lokalu „Noć i dan”. Tako je bilo i u kafani „Đeram”, gde se šezdesetak ljudi na isti način provodilo do zore.

Kada su mlađe generacije u pitanju, najveća gužva bila je u popularnoj folkoteci „Metro”, gde je nastupila grupa „Nostalgija”. Vrelo je bilo i u „Pečurci”, a u „Neolitu” je pevala starčevačka pevačka nada Ivana Đorđević, poznatija i kao „naslednica” Lepe Lukić.

Jedini bitno različit doček priređen je u Kreativnom kulturnom klubu, gde je, uz rokenrol i druge urbane zvuke, do zore „uporno” đuskala pančevačko-starčevačka ekipa. Atmosferu opuštene stare dobre žurke nije poremetila ni ekipa Televizije Pančevo, za koju je, od petnaestak viđenih provoda te noći, ovaj bio najluđi.

Puste omoljičke ulice i kačarevačka „košarkaška varijanta”

U Omoljici već mesecima ne radi nijedan kafić. Živo je samo u kafanama, kojih ima svega četiri. Shodno tome, za doček Nove godine organizovane proslave nije bilo nigde, sem u restoranu „Ribareva kći”, gde su gosti po ceni od 1.700 dinara mogli da uživaju uz muziku, večeru i neograničenu količinu pića. U ovom restoranu Novu godinu dočekali su uglavnom predstavnici srednje generacije. Jedan deo stanovnika Omoljice je 31. decembra bio van sela, dok je dobar deo njih ostao kod kuće. Nova godina je prvi put u Omoljici dočekana na ovako neobičan i oskudan način. Nekoliko sati nakon ponoći retko da se mogao sresti neko u centru sela, sem slučajnih prolaznika. Ovakva situacija uopšte nije čudna s obzirom na to da je slično bilo i tokom cele godine.

Za one koji su videli kako Kačarevo obično izgleda početkom vikenda, novogodišnji petak bio je pravo iznenađenje. Nakon pirotehničkog „rata” koji je utihnuo oko 21 sat, ulice su potpuno opustele i prividno ostavljale utisak spokoja. Većina Kačarevaca je, očigledno, dočekala Novu godinu u porodičnom ambijentu, uz po pravilu bogatu trpezu. Oni koji su želeli da 2005. dočekaju drugačije, mogli su da izaberu neki od kafića ili restorana, ili pak sportsku halu gde je rukovodstvo Košarkaškog kluba „Jedinstvo” organizovalo proslavu. Tamo je, izgleda, bilo i najveselije jer se za tu „košarkašku” varijantu i orkestar Rajka Nikolića odlučilo nekoliko stotina Kačarevaca. Mlađi su mogli da biraju između kućnih žurki, domaćih kafića ili restorana (koji su ovom prilikom bili neuobičajeno tihi), popularnih „mesta” u Pančevu, a bilo je i mnogo onih koji su odlučili da 2005. godinu započnu uz koncert Vlade Georgieva u Beogradu.

Na sreću, 1. januar, za mnoge dan okrenutih listova, sudbonosnih odluka i promena, nije tako zahtevan pa je većini Kačarevaca protekao u lenčarenju i oporavku od dočeka.

Mirna sela Glogonj i Ivanovo

Praznična atmosfera u Glogonju skoro i da nije postojala. U centru sela su od novogodišnjih uličnih ukrasa bila samo tri svetleća kabla koji su na skoro neprimetan način stanovnike ovog mesta podsećali na to da se bliži kraj godine. Doček Nove godine nije organizovan na ulicama, a većina meštana je ove večeri ostala kod kuće, dok je omladina novogodišnju noć provela na trgu glavnog grada ili u nekom od malobrojnih seoskih lokala. Picerija „Grand” jedina je organizovala proslavu, za koju je ulaznica koštala 200 dinara. Svi ostali lokali radili su kao i svakog radnog dana u godini. Klub penzionera invalida rada organizovao je za svoje članove 31. januara po podne svečani ručak uz živu svirku. Podela novogodišnjih paketića i maskenbal održani su u sali picerije, gde se prisutnima predstavila i folklorna sekcija koja je održala polučasovni koncert.

Ivanovo, najmanje selo u pančevačkoj opštini, dočekalo je Novu godinu bez velikog slavlja i buke. Tradicionalna mesta gde se ranijih godina slavilo, kao što su Dom kulture, Lovački i Vatrogasni dom, Dom penzionera i invalida rada, bili su u mraku i zaključani. Restoran „Kralj” i prostorije Udruženja ribolovaca i nautičara „Dunavac” bile su puste u najluđoj noći.

Mlađi su se uglavnom opredelili za doček na trgovima glavnoga grada, dok su ostali Ivanovčani slavili u svojim toplim kućama u krugu porodice i prijatelja.

Praznici su protekli u miru i tišini, bez pucnjave, tuče, buke i galame. Skromno.

Ipak, meštanima svih sela zajedničko je to što očekuju da će ova godina biti bolja te da će imati više razloga za slavlje nove 2006.

Izveštaj pripremili dopisnici „Pančevca” iz mesta pančevačke opštine: M. Jovišić (Banatsko Novo Selo), J. Filipović (Starčevo), D. Polić (Omoljica), S. Stevanovski (Kačarevo), R. Trajkovska (Glogonj) i J. Vasilčin (Ivanovo)

ODRŽANA SVEČANA SEDNICA SAVETA MZ KAČAREVO
GRAĐANSKA OPCIJA NA DELU

Svečana sednica Saveta Mesne zajednice Kačarevo održana je 29. decembra. Kao što je poznato, Kačarevo je nakon poslednjih izbora dobilo novi Savet Mesne zajednice, a od ukupno 15 članova, čak 11 je izabrano s lista grupa građana. Boru Nikolovskog, dotadašnjeg predsednika Saveta MZ, biranog u dva mandata, zamenio je Branko Romić, diplomirani inžinjer mašinstva. Potpredsednik je Branko Bokun, komunalni inspektor i ugledni sportski radnik iz Kačareva.

Po Romićevim rečima, nakon donošenja novog statuta MZ, prvi put je formiran Izvršni odbor Saveta, čiji su zadaci operativnog karaktera, tj. vezani su za pripremu predloga i sprovođenje odluka Saveta. Značajnu ulogu će imati i komisije za kulturu, školstvo, zdravstvo, sport, saobraćaj, komunalije i dr. U ovim komisijama neće biti samo članovi Saveta MZ, već i građani koji su svojim radom i zalaganjem stekli zasluženi ugled u mestu. Komisije će biti svojevrsna spona između građana i organa MZ.

S. S.

CRNA HRONIKA

PUCNJAVA U KAFIĆU „BLIC”,
POGOĐENOM ŽIVOT U OPASNOSTI

Mile Vidanović (rođen 1960) u nedelju uveče u kafiću „Blic” u NJegoševoj ulici zadobio je ustrelnu ranu od vatrenog oružja u blizini srca. Iste večeri prebačen je u beogradski Urgentni centar, a život mu je (4. januar) i dalje ugrožen. Do ovog ranjavanja došlo je posle tuče koja je prerasla u pucnjavu. Prema podacima iz Suda, posle prve tuče „u kafić je ušla grupa od petnaestak mladića sa Strelišta pa je došlo do tuče i pucnjave”. Prostrelnu ranu nadlaktice tom prilikom je od vatrenog oružja zadobio Srđan Erdeljan (1970). Jednom, zasad nepoznatom licu razbijena je glava. Za počiniocima, za koje se sumnja da su posle svađe pucali iz pištolja u grupu ljudi u kafiću, policija intenzivno traga.

POGINUO VOZEĆI BICIKL

Ivan Milenković iz Pančeva (Ulica Ruđera Boškovića 9) poginuo je 27. decembra vozeći bicikl. Kako saopštava saobraćajna policija, njega je u Ulici Šandora Petefija (naspram kućnog broja 83) prednjim delom motornog vozila udario T. S. iz Pančeva. Od posledica udara i pada na kolovoz Milenković je na licu mesta preminuo. T. S. se udaljio u nepoznatom pravcu, ali ga je policija pronašla. Motorno vozilo se kretalo brzinom neprilagođenom uslovima i stanju na putu.

NEDELJNI BILANS SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Tokom novogodišnje nedelje na pančevačkim saobraćajnicama u devet saobraćajnih nezgoda s nastradalim licima jedno lice je poginulo, četvoro je zadobilo teške, a devetoro lica lake telesne povrede. Ukupno se dogodilo 19 saobraćajnih nezgoda. U preostalih 10 samo je pričinjena materijalna šteta.

Preciznije, poginuo je jedan biciklista, teške telesne povrede su zadobila po dva pešaka i dva vozača putničkog vozila, a s lakim telesnim povredama je prošlo petoro putnika, troje vozača i jedan pešak. Ukupna materijalna šteta iz svih 19 saobraćajnih nezgoda procenjenja je na 900.000 dinara.

Policija je 29. decembra sprovela akciju tokom koje je kontrolisala alkoholisanost vozača. Od ukupno 182 kontrolisana, protiv 18 vozača podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Izdato je i 18 obaveštenja za učinjeni prekršaj, dok je sedmoro vozača opomenuto zbog prekršaja.

IZ ISTORIJE PANČEVAČKE MEDICINE (1)
KONTUMAC, FORKONTUMAC I RASTEL

Piše: dr Dragiša Đorđević

Jedina sačuvana fotografija Forkontumca

Pančevo je bilo značajno naselje na putu Beograd–Temišvar i već početkom 18. veka dobilo je kontumac (karantin), ustanovu austrijskog sanitetskog kordona prema Turskoj. Po Pecinjačkom, kontumac je sagrađen 1726. godine, na ušću Tamiša u Dunav. Drvena zgrada kontumaca nalazila se na oko sto metara od ugla koji su činile leve obale Tamiša i Dunava. Zbog vodoplavnog terena verovatno da je već tada bila podignuta na sprat. Zgrada je bila ograđena tarabom. Kontumac je bio prilično udaljen od grada i do njega se stizalo preko vodoplavnog terena, pa je verovatno zbog toga u samom gradu sagrađen novi. Ne znamo tačno kada je ovo učinjeno, ali to je bilo svakako pre 1743. godine. Novi kontumac podignut je u blizini Tamiša, na početku današnje Ulice dr Žarka Fogaraša. Glavna zgrada kontumaca postoji i danas, pod kućnim brojem 4. Nalazi se pored Crvenog magacina.

Po preseljenju kontumaca u grad, u staroj zgradi na ušću Tamiša u Dunav ustanovljen je forkontumac (pretkontumac – „for” na nemačkom „pred”), istureno odeljenje pančevačkog kontumaca. O forkontumacu u pančevačkom Arhivu ima veoma malo dokumenata. U sačuvanoj arhivskoj građi prvi dokument u kome se forkontumac spominje nosi datum 28. februar 1795, kada je car Franc îî prilikom posete Pančevu obišao i forkontumac.

Specijalno uređene tržnice

U sastavu pančevačkog kontumaca bio je i rastel. Postojao je i rastel kod Omoljice, koji je formiran još u 18. veku.
Slikovit opis kontumaca i rastela daje Tanasije Ilić:

„Kontumaci su ustanove u kojima su lica, koja su dolazila s Bliskog istoka, i roba, koja je otuda dovožena, morali da izdrže karanten, odnosno probu zdravlja da bi se videlo da li imaju u sebi kužnih klica, koje su se morale pojaviti za vreme karantena...

Rasteli su specijalno uređena tržišta na cesarsko-kraljevskom području malo iza kordonske linije, u kojima su graničari vršili razmenu svojih proizvoda sa proizvodima turskih podanika...”

U pančevačkom kontumacu postojao je i „parlatorijum”, mesto gde su vođeni poslovni razgovori između austrijskih i turskih podanika. Učesnici razgovora bili su na dovoljno velikom rastojanju i pod stalnom kontrolom službenih lica, bez mogućnosti fizičkog kontakta. Parlatorijum je služio i za susrete rođaka koji su živeli razdvojeno, na dve strane Dunava.

Tri stepena opasnosti

Svi putnici koji su ulazili u Austrijsku carevinu preko Pančeva morali su, sa svojim prtljagom, da prođu kroz pančevački kontumac. Svakog putnika pregledao je lekar. Svi oni koji su bili bolesni ili sumnjivi da će se razboleti upućivani su u forkontumac na lečenje. I kontumac je imao svoju bolnicu. Ona je korišćena u iste svrhe. Putnici koji nisu pokazivali znake bolesti smeštani su u poseban deo kontumaca i tu su provodili određeno vreme, zavisno od stepena opasnosti koji je u tom momentu važio.

Stepen opasnosti od epidemije određivale su više vlasti. Postojala su tri stepena:

– prvi, kada kuge nije bilo u balkanskom delu Turske;

– drugi, kada je kuge bilo na Balkanu;

– treći, kada je kuga zahvatila delove Turske koji su se nalazili uz granicu s Austrijom (Srbija, Bosna i Hercegovina).
U vreme prvog stepena predostrožnosti karantin je trajao 21, u vreme drugog stepena 28, a u vreme trećeg stepena 42 dana. Tokom postojanja sanitetskog kordona ovo vreme je propisima više puta menjano – smanjivano ili povećavano.

Svi putnici i roba koju su sa sobom nosili bili su podvrgnuti određenoj sanitarnoj proceduri. Posebna pažnja posvećivana je delovima lične garderobe putnika koji su bili napravljeni od vune, pamuka i krzna, jer tu su se najčešće nalazile buve, prenosioci kuge. Procedura čišćenja i dezinfekcije važila je za pisma, metalni novac, robu i stoku kojom se trgovalo. Pisma su kađena dimom, a novac je pran u sirćetu. I stoka koja je uvožena u Austriju morala je da prođe karantinsku proceduru čišćenja, prolaskom kroz kanal pun vode.

Kontumac postojao do 1872. godine

Nastajanje srpske države umnogome je promenilo epidemiološku situaciju u banatskom delu Vojne granice. Sada je Srbija predstavljala branu za epidemije koje su dolazile s jugoistoka, jer je njena zdravstvena služba preduzimala ozbiljne mere za njihovo sprečavanje. Usvojeni su i potrebni zakonski propisi. Za to je najzaslužniji zemunski kontumacki lekar Karlo Nađ, koji je jedno vreme na poziv srpskih vlasti službovao u Srbiji.

U to vreme došlo je i do eliminacije kuge u Bosni i Hercegovini, pa je već tada sanitetski kordon postao suvišan. Kordon je predstavljao ozbiljnu kočnicu sve razvijenijoj trgovini Turske s evropskim zemljama. Jedan od najvećih udaraca sanitetskom kordonu naneo je ugovor o plovidbi Dunavom između Austrije, Bavarske i Turske potpisan 7. decembra 1857. godine. Ugarska se ovom ugovoru pridružila 25. decembra iste godine i od tada je plovidba Dunavom postala slobodna, bez ograničenja, pa je kordon na donjem toku Dunava praktično postao suvišan. Pored svega navedenog, Vojna granica i sanitetski kordon opstali su još 15 godina. Ove institucije zvanično su prestale da postoje 1. novembra 1872. godine.

(nastaviće se)