JUBILARNI KONCERT U RIMOKATOLIČKOJ CRKVI
PRVI ZVUCI BOŽIĆA
Poznati pančevački muzičari različitih veroispovesti doneli su duh Božića u naš grad izvođenjem brojnih kompozicija

U rimokatoličkoj crkvi sv. Karla Boromejskog održan je 21. decembra održan deseti jubilarni Božićni koncert. Okupljeni pančevački muzičari su bogatim jednočasovnim programom oduševili publiku, među kojom su bili i predstavnici pančevačkih crkvi, opštinskih vlasti, kao i brojni poklonici klasične muzike našega grada. Iako je temperatura u crkvi bila veoma niska, zainteresovani slušaoci su s uživanjem otpratili ceo događaj.

Sestre Marija i Melinda Ligeti prve su stupile na podijum, odsviravši na orguljama, klaviru, čembalu i klavinovi nekoliko kompozicija posvećenih Božiću. U njihovom reportoaru najviše su bila zastupljena dela jedne od sestara, pančevačke kompozitorke Melinde Ligeti-Simić. Ove kompozicije savremene klasične muzike, pune pozitivne energije i toplih tonova, dočarale su publici na pravi način i time donele duh predstojećih praznika. S njima je nastupio i sjajni mladi saksofonista Milivoje Ilić.

Spoj iskusnog umetnika, klaviristkinje Svetlane Tirmenštajn i mladog umetnika violiniste Milana Berginca, pokazao se kao veoma dobra kombinacija. Oni su zajedno izveli poznatu kompoziciju „Ave Maria”, a svoje umeće muziciranja prikazali su i pojedinačnim izvođenjem Korelijeve „Sonate” za violinu u e-molu i Bahovog „Preludijuma” za orgulje u Fis-duru.

Posebno osveženje na ovom božićnom koncertu u rimokatoličkoj crkvi donelo je Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo. Ovaj hor, koji se u poslednjih nekoliko godina svrstava u jedno od najboljih crkvenih pevačkih društava u našoj zemlji, pod vođstvom profesorke Vere Carine, i ovoga puta je oduševio publiku. Na programu su bila dela domaćih autora, Peričića i Smajlovićeve, zatim srpski napevi i duhovne božićne pesme, ali i Mocartove kompozicije „Misa Brevis” i „Ave verum corpus”. Pun ton, solidna ujednačenost glasova, odlična dikcija i posebna nadahnutost pevača i dirigenta doprineli su veoma dobrom utisku. Hor je na ovom koncertu premijerno izveo i kompoziciju „Gloria” Melinde Ligeti-Simić. Kao solista, s pevačkim društvom je nastupio Predrag Mihajlović, dok su neke kompozicije izvedene u pratnji Svetlane Tirmenštajn. Za kraj koncerta poseban užitak za publiku predstavljalo je zajedničko muziciranje Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva i kamernog gudačkog orkestra učenika Muzičke škole „Jovan Bandur”.

Konferansije programa bio je Josip Veber, jedan od osnivača i organizatora ovih božićnih dešavanja u rimokatoličkoj crkvi.

Spoj raznovrsne duhovne muzike, ujedinjenih muzičara i publike različitih veroispovesti i sjajnog ambijenta rimokatoličke crkve pokazao se i ovoga puta kao sjajan recept za odličan koncert i dobar način da se obeleže predstojeći veliki praznici.

O. Ristić

 
   
     
 

KONCERT MILOŠA BUDIMIROVA
VELIKA TRUBAČKA NADA

Solistički koncert mladog i perspektivnog trubača Miloša Budimirova održan je 4. decembra u Sali muzičke škole „Jovan Bandur”. Ovaj jedanaestogodišnjak je pobeđivao na mnogim takmičenjima širom zemlje i time uspeo da obezbedi status jedne od najvećih trubačkih nada u našem gradu. NJegov solistički koncert, održan pod budnim okom profesora Borisa Matijevića, repertoarom i interpretacijom je pokazao da se radi o ambicioznom muzičaru, koji bi vrlo brzo mogao da doživi svoje zvezdane trenutke.

Miloš Budimirov je koncert otvorio tehnički vrlo zahtevnim „Rondinom” Božidara Trudića, da bi ubrzo usledio Đerđev „Skerco” i „Sonatina”. Budimirova je na klaviru i orguljama (u Bahovoj „Ariji”) pratila profesorka Jelena Zec. Mali kuriozitet koncerta predstavljalo je izvođenje kompozicije „LJiljan” saksofoniste Milivoja Ilića, apsolventa FMU. Koncert je posle sat vremena priveden kraju, uz lako prepoznatljiv Rosinijev „Marš” iz opere „Vilijem Tel”, kao i „Marš” iz opere „Aida” Đuzepa Verdija.

I. M.

 
   
   
 

VEČE KLASIČNE GITARE
NASTUP ODLIČNOG GITARISTE

U okviru ciklusa „Koncert petkom” Pančevci su imali priliku da čuju još jedan dobar solistički koncert, koji je gitarista Aleksandar Haxiđorđević održao 17. decembra u sali Muzičke škole „Jovan Bandur”.

Naši sugrađani su čuli kompozicije koje je ovaj umetnik vrlo uspešno odsvirao na ovogodišnjem „Gitar art festivalu” u Beogradu. Dobro odabranim programom i kvalitetnom interpretacijom Haxiđorđević je održao pažnju slušalaca, čak i onih najmlađih i učenika gitare, što je vrlo težak zadatak. Publika je uživala u interpretaciji prelepe Telemanove „Fantazije” br. 1, a zatim su usledile dve kompozicije Fernanda Sora. Istančano odsvirana „Fantazija” iz opusa sedam zvučala je pomalo setno, nasuprot razigranom, virtuoznom „Menuetu” op. 25. Haxiđorđević je takođe vrlo impresivno izveo na momente romantičnu kompoziciju „Capriccio diabolico” Marija Kastelnuova Tedeska, u kojoj je do izražaja došla njegova izuzetna tehnička spremnost. Posle „Tri katalonske pesme” Miguela Lobeta, ovaj gitarista je za kraj koncerta izveo Tareginu „Fantaziju” na motive iz opere „Travijata”, nakon čega je usledio gromoglasan aplauz.

Aleksandar Haxiđorđević je dobitnik više nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima. Tokom studija je osvojio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju „Kutna hora”, a gitaru je završio u Pragu kod prof. Raka i prof. Mislivečeka. Pored koncerata koje održava širom zemlje, bavi se i pedagoškim radom.

J. S.

 
   
   
 

KONCERT U KAFE-KLUBU „KUPE”
„KANDA, KODŽA I
NEBOJŠA” PONOVO PRŽE

Poznati beogradski bend „Kanda, Kodža i Nebojša”, koji je pre desetak godina predstavljao jednu od najvećih nada „novog novog talasa”, održala je 14. decembra u Kafe-klubu „Kupe” svojevrstan povratnički koncert. Svirke koje „Kanda, Kodža i Nebojša” ovih dana imaju širom zemlje nisu samo povratak ovog benda na klupsko-koncertnu scenu već su i najava njihove nove ploče, u izdanju jedne ovdašnje prestižne (ako takvih ima) diskografske kuće. Oliver Nektarijević i „KKN” u potpuno promenjenom personalu (samo je još bubnjar originalan) kotrljaju i valjaju besprekornije nego ikad.

Čitav prvi deo koncerta obeležile su numere s nove ploče, koje prepoznatljivom rege hibridu ovog benda daju novu, nešto agresivniju bas gitarom vođenu dimenziju. Zaštitni znak benda ostao je svakako Nektarijevićev vokal, koji bi uzgred kao frontmen morao mnogo više da se potrudi i potvrdi mit o sopstvenoj harizmi ne bi li unekoliko žanrovski preujednačen nastup sopstvenog benda učinio pitkijim i zabavnijim. No, hitova je bilo dovoljno, a nisu izostala ni „kaver” iznenađenja. „Štastopojo” i „Righteous” su pokupili nepodeljeno oduševljenje prisutnih, baš kao i obrada veličanstvene „Search and Destroy”, iz repertoara „The Stoogesa”. Oficijelan deo nastupa okončan je uz „Prirodu”.

I. M.

 
   
   
 

OTVORENA IZLOŽBA SLIKA RADULA BOŠKOVIĆA
LEPOTA KAO „PETI ELEMENT”

Izložba slika Radula Boškovića, umetnika iz Novog Sada, otvorena je 17. decembra u Galeriji savremene umetnosti. Ciklus koji je predstavljen nosi naziv „Vojvodina – peti element”, a čine ga pejzaži iz ravničarskih predela. Pored vode, vatre, vazduha i zemlje, Radule Bošković kao „peti element” doživljava lepotu cele vojvođanske prirode, koju je pokušao da prikaže ovom postavkom.

Izloženo je 20 slika većeg formata i jednakih dimenzija, koje su urađene tehnikom akrilika na platnu. Tema čitave postavke jeste Vojvodina van urbanih sredina. Inspirisan prirodom podneblja iz kog potiče, Bošković slika reke, bare, polja i šume. To su uglavnom mirni prizori i skrivena mesta. Boje su intenzivne i naglašene, a precizan crtež je formiran oštrim linijama. Niz počinje slikom vatre, koja za Radula Boškovića predstavlja simbol stvaranja. On dalje razvija postavku slikajući prirodu sa distance, da bi kasnije ulazio sve dublje i beležio detalje. Autor najpre izdaleka kreće od šume, zatim slika preplete grana u krošnji, da bi na kraju obrađivao listove ili plodove u krupnom planu. Tako umetnik postepeno uvodi posmatrača u ono što on naziva „petim elementom”, u lepotu vojvođanskog, ravničarskog predela.

Pejzaži Radula Boškovića ne mogu se svrstati u čiste reprodukcije prizora iz prirode, već odišu posebnom atmosferom koju umetnik stvara kontrastima boja. Oni su više odraz doživljaja autora nego stvarno stanje stvari. Osim netipičnog kolorita, umetnik različitom gustinom nanosa boje stvara posebnu teksturu na platnima, koja opet čini dimenziju za sebe.

Izložbu su otvorili Svetlana Mladenov, direktorka Centra za kulturu, i Pero Zubac, likovni kritičar, a veliku pažnju je izazvao i nasvakidašnji ambijentalni dodatak na samom ulazu u Galeriju, u vidu malog mosta koji je postavljen preko velikog čamca, s trskom u pozadini. On simbolički predstavlja prelazak u samu prirodu.

Izložba će trajati do 6. januara.

J. B.

 
   
   
 

„PEARL JAM TRIBUTE BAND” U „STUDIJU 21”
USPOMENE U AKUSTIČNOM RUHU

U poslednje vreme se u našem gradu može videti sve više zanimljivih rok koncerata. Ponuda dugo nije bila ovako široka i ponekad ste u potrazi za zabavom primorani da se opredelite za jedno od nekoliko dešavanja koja se održavaju u isto vreme na različitim mestima. Mnogi naši sugrađani nisu imali ovakvu dilemu kada je u pitanju bio „Pearl Jam Tribute” koncert održan 18. decembra u „Studiju 21”.

„Pearl Jam” je u vreme kada je grandž scena bila na vrhuncu, naročito za one rođene sredinom sedamdesetih, predstavljao više od generacijskog benda. Tada se u svetu desila eksplozija informacija, koja je čitavoj umetnosti (pa i rokenrolu) dala novi kontekst, a kod nas se desilo i dešavalo znate već šta.

Posetioci „Studija 21” su te večeri bili više od „publike”. Oni nisu došli na koncert već na malo hodočašće – priliku da pretresu uspomene i uživaju u muzici svog omiljenog benda, i to u akustičnom ruhu i interpretaciji ovdašnjih muzičara slične generacije. Atmosfera je bila idealno podešena, svetla prigušena, stolice razmeštene, a uz to je „Pearl Jam Tribute Band” imao čast da prvi nastupi na vrlo lepoj, nedavno montiranoj pozornici „Studija 21”. Dobra, precizna svirka i pozitivne emocije u vazduhu pokazale su da lepe uspomene ne mogu nestati, ma kakav da je artistički integritet „Pearl Jam-a” danas. Vremena su se promenila, kriterijumi takođe.

I. M.

 
   
   
 

PROSLAVA 36 GODINA RAFINERIJE NAFTE PANČEVO
INDUSTRIJSKA VERZIJA KULTURE
Prve večeri građanima s maskama onemogućen ulaz u Muzej • Pančevačke poetese iznele sopstvene esničke stavove • Umetnost i kultura u „vazdušnoj banji”

Seka Sablić u Narodnom muzeju

U sklopu obeležavanja 36 godina jednog od tri najveća zagađivača u gradu, Rafinerije nafte Pančevo, prošle nedelje se pevalo, sviralo, izlagalo, pesničilo, glumilo... Selektivna metoda, koja je označila početak ove manifestacije, vremenom je prevaziđena, tako da je i građanima s maskama, osim prve večeri, pri otvaranju izložbe slika radnika ove fabrike, naredih dana bilo dozvoljeno da uđu. U Narodnom muzeju je drugog dana proslave bio organizovan Promenadni koncert kamerne muzike učenika Muzičke škole „Jovan Bandur”. Na programu su, između ostalih, bila dela Johana Kristijana i Johana Sebastijana Baha, Alesandra Skarlatija, Arama Hačaturjana, Petra Iljiča Čajkovskog, Astora Pjacole i drugih.

Dimnjaci u stihu

Na istom mestu je 15. decembra bilo priređeno književno veče na kojem su pesnikinje Jasmina Topić, Jasna Milićev i Ivana Malek predstavile svoje stihove i iznele sopstvene poetičke stavove. Voditelj programa Vule Žurić podsetio je na to da se to veče na neki način nadovezuje na književni program Doma omladine pod nazivom „Ne volim ponedeljnike”. Jasmina Topić je tom prilikom najavila da će uskoro biti objavljena njena treća zbirka pesama „Romantizam”, u kojoj je na specifičan način pokušala da, unoseći citate, uspostavi „suptilan dijalog” s drugim savremenim pesnicima. Ona je izrazila mišljenje da poezija ne treba da bude angažovana i da je treba odvojiti od kritike društva. Ivana Malek je zbirkom „Fotografija ć”, poslednjim delom trilogije o generaciji ć, pokušala da sagleda svoju generaciju bez taloga svakodnevice. Kako je rekla, ona nastoji da piše kratke i jezgrovite pesme, a u ovoj knjizi one obrazuju slike, odnosno fotografije. Najvažniji podsticaj za pisanje knjige poezije „Bašta modre kiše” Jasna Milićev je našla u slovenskoj mitologiji. Prema njenim rečima, „Pojmovnik”, koji zatvara ovu zbirku, nastajao je dok je radila na pesmama, a u njemu je težila da spoji činjenice i lične osvrte na pojmove. Zbirku je pažljivo koncipirala i, kako je rekla, u njoj je malo slučajnosti, a mnogo više svesne namere da čitaoca uvede u svet pesme. Pošto poezija podrazumeva traganje, ona je okupljene podsetila da poezija mora pažljivo da se iščitava, jer jedino tako obogaćuje čoveka.

Slavljenički „Pink” skečevi

Veče s Jelisavetom – Sekom Sablić, priređeno 16. decembra, podrazumevalo je nekoliko „monodramskih” scena sa savremenom tematikom i prizemnim humorom, karakterističnim i za njene „Pink” skečeve, u narodu poznatije pod nazivom „Ukratko S. S.”. Jedine svetle momente ovog interaktivnog „šou programa” činila je njena odlična interpretacija pesama Desanke Maksimović i Marine Cvetajeve.

Narednog dana su se jednočasovnim programom predstavile ženska i muška pevačka grupa Kulturno-umetničkog društva „Stanko Paunović”, pod rukovodstvom mr Sanje Ranković, etnomuzikologa. Tom prilikom su izvedeni različiti tipovi pesama koje na najbolji način odslikavaju naše bogato muzičko nasleđe – jednoglasne, dvoglasne, na glas i na bas. Na repertoaru ove pevačke grupe nalaze se pesme iz svih krajeva srpskog etničkog prostora, a u sklopu već pomenutog programa izvedene su pesme iz Banata, Bačke, okoline Topole, Prizrena, Bosne i drugih krajeva. Kao što je poznato, Rafinerija nafte Pančevo od 1977. sponzoriše ovo društvo.

Program je okončan 18. decembra, izvođenjem pozorišne predstave „Balkanski špijun” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Tokom vikenda su se, uprkos kulturnim zbivanjima, gradom rasprostirali poznati otrovi i smradovi. Kancer „pančevac” se, kao i uvek, širio ulicama našeg grada, bez poezije, muzike, igre, trulih skečeva...

D. Mladenović

 
   
   
 

KREATIVNA RECIKLAŽA U „DVORIŠTU”
ZANIMLJIVA DEPONIJA UMETNOSTI

Kolonija reciklažne umetnosti „Svetionik” postoji već tri godine u Begeču, u blizini Novog Sada. Ima međunarodni karakter i svakog leta okuplja oko dvadeset umetnika, koji tu stvaraju tokom sedam dana. Na izložbi otvorenoj 21. decembra u Galeriji „Dvorište” predstavljeni su radovi iz dosad održane tri kolonije, a zastupljeni su svi autori koji su u njoj učestvovali.

Koncept stvaranja je formiran na bazi „odbačeno – nađeno”. Sve što okružuje umetnike, a nije više u upotrebi, postaje predmet njihovog interesovanja. Oni te predmete sakupljaju i obrađuju u skladu sa svojim idejama. Tako otpad ponovo dobija svrhu, ovog puta kao umetničko delo, čime prestaje da bude zagađivač prirode.

U kolonijama je dosad učestvovalo četrdesetak autora. Svaki umetnik je imao apsolutnu slobodu u daljem kreiranju odbačenih predmeta, nađenih u prirodi. Nisu postojala ograničenja ni u jednom smislu. Tako se na izložbi u Galeriji „Dvorište” može videti sve ono što se može naći i na deponiji, samo što je upotrebljeno u svrhu umetnosti. Autori su koristili najrazličitiji materijal: drvo, metal, staklo, plastiku, papir, žice, kutije, mreže... Oni su postavljeni samostalno ili u kombinaciji i obrađeni bojenjem, rezanjem ili nalepljivanjem različitih aplikacija.

– Kolonija za cilj ima da tom otpadu, koji ne može da se reciklira, da novi život. Ti novi predmeti bi mogli da ulepšaju okolinu. Ako se kreiraju tako da postanu interesantni, oni dobijaju mogućnost da kruže planetom na neki drugi, po Zemlju manje opasan način. Tako sam ja našao stari radio, odbačene diskove i jednu testeru. Uklopio sam ih i formirao objekat koji se naziva „Radio-testera” – objašnjava Dušan Todorovič, jedan od organizatora, umetnički direktor kolonije „Svetionik” i izlagač na izložbi.

Živimo u veku u kome otpad zatrpava planetu. Ideja kolonije „Svetionik” zasniva se upravo na tom problemu. On podrazumeva sistem i proces zagađenja planete nepotrebnim stvarima – od ozonskih rupa, do gomile neupotrebljivih kompjutera, koji predstavljaju veliku pretnju. Kreativnim putem bar deo tog otpada može biti sklonjen iz prirode, što je cilj ove umetničke manifestacije.

J. B.

 
   
   
 

OTVOREN KONKURS ZA „RUKOPISE”

Dom omladine je raspisao konkurs za „Rukopise”, zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije. Konkurs je otvoren do 5. februara 2005. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići do 27 godina, koji pišu na svim maternjim jezicima eksjugoslovenskog prostora.

Zainteresovani autori treba da na adresu Doma omladine Pančevo (Ulica svetog Save 10, 26000 Pančevo, ili na mejl adresu: okce panet.co.yu) pošalju najviše tri pesme ili kratke priče (može i kombinovano), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja i brojem telefona. „Rukopisi 28” izaći će iz štampe do maja 2005. godine.

 
   
   
 

PREMIJERA NOVE PREDSTAVE „ATELJEA MLADIH”
MOŽE LI SAMO LEPIM?
Većina mladih glumaca se ovom prilikom prvi put našla na pozorišnim daskama

 

RUINIRANA KUĆA UMETNOSTI

Stanje i uslovi za rad u „Ateljeu mladih” trenutno su ispod svakog nivoa. Dovoljno je zaviriti u prostorije u kojima mladi rade na realizovanju predstava da bi se dobio adekvatan utisak. Asocijacije su različite, ali je najudaljenija ona da je to mesto gde bi deca i mladi mogli da se osećaju prijatno. Radijatori koji cure, godinama nekrečeni zidovi (jedna privatna firma je obezbedila tri kante polikolora i treba angažovati i platiti izvođače), odsustvo tehničkih uređaja (čak ni refloktori na sceni ne rade) i višedecenijski tepih na bini – samo su neki od problema s kojima se suočavaju zaposleni u ovom dramskom studiju.

 

Premijera predstave „Samo lepim”, u režiji Fedora Popova, koja je nastala u saradnji Doma kulture „Mihal Babinka” iz Padine, SKOS-a „Đetvan” i Dramskog studija „Ateljea mladih”, održana je 17. decembra u Spomen-domu u Vojlovici. Komad po tekstu Čajaka Cinkotskog i Marušića Breznika bavi se institucijom suda, posmatranom u širokom vremenskom kontekstu. Najpre je, takođe u režiji Fedora Popova, igran na slovačkom. Sud, kao tema, tretira se u skladu s periodima, i to za vreme austrougarske vladavine, u međuratnom periodu, tokom „bujanja” komunističke ideologije i za režima Slobodana Miloševića. Korupcija, podmićivanje i nezainteresovanost sudskih organa za dolaženje do istine i pravde u predstavi postaju obeležje ove institucije, bez obzira na to o kom se vremenu govori. Scene su povezane igrom, kao najavom perioda o kojem će biti reč. Tako neku vrstu uvoda u prvu scenu predstavlja bečki valcer, u drugu čarlston, u treću omladinski slet, a u poslednju „đuskanje” uz turbofolk. Uvođenje međuscena unelo je u komad dinamiku, dok su sami činovi u nekim segmentima suviše razvučeni. Tekst je prilično jednostavan i ima izvesnih slabosti, što je po rečima Ivana Rakidžića, predsednika umetničkog saveta „Ateljea mladih”, opravdano time što se većina glumaca sada prvi put našla na pozorišnim daskama.

„Ateljeu mladih” se ove godine pridružilo 20 novih mladih članova. Neki od njih su, zahvaljujući predstavi „Samo lepim”, našli svoje mesto na pozornici. U njoj je angažovano 16 glumaca, a poznata je stvar da su se uvek kada je „Atelje mladih” bio u krizi, pravile masovne predstave, gde smo uključivali mnogo ljudi. To je obrazac za uspešnu reanimaciju „Ateljea” – objasnio je Rakidžić.

Komad je realizovan uz skromna sredstva. Finansiranje je prvestveno obezbedila Studentska zadruga, ali je od velikog značaja bila saradnja s padinskim Domom kulture, koji je pozajmio scenografiju i deo kostima, kao i vojlovačkog „Đetvana”, organizatora premijere i programa nakon nje. Premijernom izvođenju je prisustvovao i ataše za kulturu Ambasade Slovačke Republike. Kako je rekao Borislav Popov, nekadašnji predsednik „Ateljea”, saradnja s kulturnim institucijama drugih narodnosti predstavlja odličan način zbližavanja kreativnih ljudi.

Uprkos nezadovoljstvu koje je kod mladih glumaca izazvao rad s Fedorom Popovim, njihovi utisci su mahom pozitivni kada je reč o ishodu premijere.

D. M

 
   
   
 

SERIJAL PREDAVANJA „NAUKA NA POČETKU 21. VEKA”
NOVA METAFIZIKA I ONTOLOGIJA VREMENA

Predavanje pod nazivom „Nova metafizika” održano je 15. decembra u čitaonici Gradske biblioteke. Bilo je to drugo predavanje u okviru serijala „Nauka u 21. veku”, koji u saradnji sa Gradskom bibliotekom organizuje Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin”. O teoriji vremena ovoga puta govorio je prof. dr Velimir Abramović, profesor na Fakultetu umetnosti BK u Beogradu, osnivač Instituta za nauku o vremenu, višestruki učesnik temporološkog seminara na Univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi, kao i osnivač i urednik časopisa „Teslijana”. Ovom prilikom profesor Abramović dao je pregled savremenih tendencija usmerenih k određivanju jasne i precizne definicije vremena, ističući da u ovim istraživanjima prednjači Rusija. Prema njegovim rečima, najjači centar nalazi se na državnom Univerzitetu „Lomonosov”, gde se 1983. godine sedamnaest katedri udružilo u zajednički temporološki seminar, da bi se s različiih aspekata bavili pitanjem vremena.

Profesor Abramović je znatan deo predavanja posvetio istraživanjima i delu Nikole Tesle, čiji je veliki poznavalac. Pored ovih tema Abramović je analizirao i one koje se tiču kontinuiteta i diskontinuiteta u odnosu na beskonačnost. Pri tom je zaključio da je vreme potpuno spiritualno i bezdimenzionalno i da „postoji jedna jedinstvena beskonačnost, odnosno mistični nivo matematike koji je ukorenjen u realnosti, a fizički korespondira s onim što u svakodnevnom životu podrazumevamo pod pojmom vremena, budući da mi vreme osećamo samo po posledicama, odnosno promenama”.

M. N.

 
   
   
 

SVETI GRAD JERUSALIM I VIZANTIJA U SVETOJ ZEMLJI
U POTRAZI ZA BIBLIJSKIM ISTINAMA

„Sveti grad Jerusalim i Vizantija u Svetoj zemlji” naziv je monografije Hadži Zorana M. Vukašinovića, koja je predstavljena 21. decembra u Gradskoj biblioteci.

Prema autorovim rečima, klica ideje o hodočašću i stvaranju ove monografije nastala je još davne 1974. godine, prilikom Vukašinovićeve prve posete Hilandaru. Tri decenije duga geneza ove knjige prolazila je kroz nekoliko faza. Autor se najpre bavio zalaganjem za revitalizaciju živopisa po vizantijskoj tradiciji, da bi nakon hodočašća u Jerusalim i dobijanja hadžijske titule osetio potrebu da to „zvanje” na neki način opravda. Tako je došao na ideju da napravi svojevrsni presek milenijuma Vizantije, koja je tokom 2004. godine, posle tridesetogodišnjeg proučavanja Svetog grada i vizantijske kulture, rezultirala štampanjem ove monografije.

Pitanje svrhe odlaska u hadžiluk postavio je đakon Igor Dimitrijević. Kako je rekao, ova knjiga je u njemu, donedavnom apologeti takozvanog statičnog hrišćanstva, koji je čvrsto branio stav da je „svuda zemlja gospodnja i da su hodočašća nepotrebna”, probudila žar za putovanjem u Sveti grad. Ovom pozitivnom utisku o knjizi svakako je doprinela njena dobro osmišljena kompozicija, u kojoj se u jednom, za čitaoca prijatnom ritmu, smenjuju brojne fotografije, tekst i grafike, što delu daje dinamičnost. Pored toga, naglasio je da su ovakve knjige od naročitog značaja, zato što nam pomažu da sagledamo tu veliku, vekovnu pozornicu i na nju onda lakše postavimo biblijske događaje.

O čežnji za putovanjima i večnoj ljudskoj potrebi da nađe konkretne dokaze o biblijskoj istini govorio je arheolog Dejan Radovanović, dok je uvodnu reč dao Žarko Vojnović.

M. N.

 
   
   
 

KREATIVNI KULTURNI KLUB U STARČEVU
PROGRAM IZNENAĐUJUĆEG KVALITETA

Vođa rep sekcije u akciji

U proteklih mesec dana u starčevačkom Kreativnom kulturnom klubu bilo je, po običaju, vrlo živo. Pored dnevnih aktivnosti, u večernjim terminima nastavljena je praksa da se utorkom i četvrtkom održavaju tribine i predavanja, petkom koncerti, subotom di-xej večeri, a nedeljom filmski maratoni.

Prva u seriji tribina pod nazivom „Lekarska ordinacija” održana je 25. novembra, a o uticaju zagađenja na disajne organe govorila je dr Slađana Kovačević, lekar opšte prakse, koja radi u starčevačkoj ambulanti. Potom je decembra priređena tribina iz serijala „Ima li života u kosmosu?”, gde su ljubitelji svemira mogli da na video-bimu odgledaju snimke najnovijih dostignuća svetske astrononomije, uz stručne komentare Dragoljuba Perišića.

U četvrtak, 9. decembra, gostovao je Avram Izrael, poznati reporter i šef Centra za informisanje u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Tom prilikom je predstavljena njegova knjiga „Dani u Beogradu”, koja opisuje pomenute tragične događaje. Publika je mogla da iz prve ruke sazna jedva poznate „pikanterije”, naročito one u vezi s radom pomenutog centra.

Starčevci su 14. decembra, na tribini pod nazivom „Naši pronalazači, naš ponos”, upoznali kreativne ljude sklone izumiteljstvu. Predstavili su se Slobodan – Bode Milevski iz Jabuke, Obrad Lukić iz Beograda i pančevački izumitelji mr Darko Mihajlov i Gordana Simeunović.

 

KA ILUZIONISTIČKOJ DIMENZIJI

Starčevački Dom kulture, u čijem se sastavu nalazi i Kreativni kulturni klub, jedna je od ustanova kulture u naseljenim mestima koja se može pohvaliti intenzivnim kulturnim aktivnostima. U galeriji „Boem” se redovno organizuju izložbe, a uoči proslave jedne godine postojanja KKK-a, u njoj je otvorena izložba slika Gorana Stojanovića. NJegove radove je prilikom otvaranja slikar Čedomir Kesić okarakterisao kao kretanje od realizma, preko nadrealizma, do iluzionizma.

 

Skup pod nazivom „Opšte stanje bezbednosti” priređen je 16. decembra, uz učešće vodećih ljudi pančevačkog Ministarstva unutrašnjih poslova: Nikole Popovca, Aleksandra Miljkovića, Dragana LJotića i Jovice Baloga.

I na kraju, 21. decembra, Kreativni kulturni klub proslavio je svoj prvi rođendan. Najpre je, uz brojne zvanice i koktel, održana svečana skupština, na kojoj su se prisutni osvrnuli na ono što je dosad učinjeno. Predstavljen je i veoma ambiciozni plan za budućnost i podeljene su zahvalnice onima koji su pomagali klub, a najagilniji članovi su nagrađeni. U nastavku programa u galeriji „Boem” otvorena je izložba slika Gorana Stojanovića. Potom je u Klubu sve goste na noge podigla glavna zvezda proslave: Nada Petrović-Popaz, uz veliku asistenciju starčevačkog gitariste Radeta Purkara.

J. F.

 
   
   
 

OBELEŽEN DAN BIBLIOTEKARA SRBIJE
BROJNE AKTIVNOSTI GRADSKE BIBLIOTEKE

Dan bibliotekara Srbije skromno je obeležen 17. decembra na centralnom skupu u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Tom prilikom je Goran Trailović, šef bibliografskog odeljenja Gradske biblioteke Pančevo, govorio o stručnim bibliotečkim publikacijama. Ujedno je predstavio „Pančevačko čitalište”, časopis Gradske biblioteke, koji je sa svega četiri broja ostvario zavidan ugled.

Dva dana kasnije u Gradskoj biblioteci održan je stručni seminar za zaposlene u bibliotekama u Južnobanatskom okrugu. O novinama u univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji govorila je Ilinka Smiljanić, bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije.

Istog dana je priređen sastanak pančevačke podružnice Društva bibliotekara Srbije. Tada su gosti iz Smedereva Dragan Mrdaković, direktor smederevske Narodne biblioteke, i profesor Dobrivoje Stanojević predstavili novi časopis za književnost, umetnost i društvena pitanja „Mons Aureus”.

O novim tendencijama razvoja bibliotekarstva govorio je predsednik Podružnice Nemanja Rotar, direktor Gradske biblioteke Pančevo, koji je saopštio da je Gradska biblioteka dobila terminal s programom za automatizaciju rada BISIS-a i domaćim softverom, koji podržava Izvršno veće Vojvodine. Tokom naredne godine knjige bi mogle da dobiju svoju „ličnu kartu” u vidu barkoda, a očekuje se i da će Biblioteka ostvariti pristup akademskoj mreži, čime će biti stvoreni uslovi za on-line povezivanje s drugim bibliotekama. To praktično znači da će zahvaljujući preuzimanju zapisa matičnih biblioteka obrada biti znatno brža, a korisnici će moći da prema potrebi pretražuju i kataloge drugih biblioteka.

S. S.

 
   
 

Kino pesnica
SEZONA LOVA NA MAGARCE **
„Ocean’s 12”, SAD, 2004, 125 minuta, režija: Stiven Soderberg, uloge: DŽordž Kluni, Bred Pit, Ketrin Zita DŽouns, DŽulija Roberts, Met Dejmon

Kod prevare na filmu najmanje je bitno da li će do nje uopšte doći – u 99 procenata ona je više nego izvesna jer ne bi ni postojao razlog da se pravi film o tome. Ono što je u kreativnom smislu mnogo zahvalnije i za dramaturšku osnovu i za rediteljsku interpretaciju jeste način na koji je ta prevara osmišljena i sprovedena u delo. Na tom tragu Stiven Soderberg je realizovao svoj film iz 2001. godine „Ocean’s 11”, koji je imao čvrst, jasno definisan i intrigantan dramaturški okvir. Ali krajnji domet tog filma je mnogo više zavisio od Soderbergove rediteljske nadogradnje, upeglane fotografije, duhovite spontanosti dopadljivih likova i situacija. Neodoljivi šarm i sveprisutno osećanje prijatnosti u jednoj prilično besmislenoj priči (tiče se prevare i ničeg više) jeste racionalno neobjašnjiva manifestacija Soderbergovog rediteljskog majstorstva.

Tri godine kasnije Soderberg ponavlja isti recept. U početnoj sekvenci nastavka reditelj postepeno i sporo pojedinačno uvodi svakog od Oušnove jedanaestorke. Ovo je dvostruko korisno jer podseća na junake iz prethodnog dela, ali i duhovitošću uvlači gledaoca u neozbiljnu i nepretencioznu atmosferu. S druge strane, pokazuje na manjkavost filmova koji pokušavaju da se izbore s velikim brojem likova. Nemoguće je da svi iz jedanaestorke imaju istu težinu, ali je bilo neophodno uspostaviti kakvu-takvu ravnotežu. Pa ipak, pojedini članovi družine prilično su marginalizovani i nemaju čak ni jasno definisane funkcije u radnji, što dovodi u pitanje njihovo prisustvo. Soderberg je ovaj problem pokušao da premosti koristeći se digresivnim, najčešće dijaloškim scenama u kojima se na opušten i spontan način govori o potpuno efemernim stvarima. U takvoj postavci ostavlja se mnogo prostora za glumačku improvizaciju koje je svakako bilo, a atmosfera dobrog zabavljanja na samom snimanju uspeva da emituje tu energiju i u nadahnutoj glumačkoj igri. Kao vrhunac rediteljevog bavljenja digresivnim detaljima ostaje komično pojavljivanje Brusa Vilisa, koji glumi samog sebe. Ovakvi ležerni momenti u filmu, ispostaviće se, mnogo su interesantniji od osnovne linije radnje, koja boluje od uopštenosti, nategnutosti i povremene konfuzije.

„Ocean’s 12” mnogo više od svog prethodnika izaziva pravi estetski hedonizam. Odabir glumaca, kostimi i scenografija dovedeni su do perfekcije i u funkciji su naglašavanja čulnog senzacionalizma. Soderbergovo rediteljsko majstorstvo ipak se najbolje ogleda u raznovrsnosti filmskog jezika u službi filmske naracije. Način na koji se priča odvija sa stanovišta vremena, korišćenjem flešbekova kao naknadnim prikazivanjem odložene radnje, ubrzavanjem i usporavanjem kretanja, zamrznuti kadrovi, vizuelno atraktivni uglovi snimanja – sve to reditelj koristi znalački zarad ritmičkog usklađivanja celine, koja je preduga ali upravo iz ovog razloga podnošljiva.

M. Stamatov


Pozorišni bife
BENZENA I IGARA :) :) :) :)

Predstava „Balkanski špijun” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Vladimira Lazića, odigrana je 18. decembra u Svetosavskom domu, u okviru manifestacije „Dani Rafinerije”. Iako bi se cela ova manifestacija mogla posmatrati kao svojevrsna predstava u širem smislu, na granici između drame i tragikomedije, u kojoj se slavi svakodnevno trovanje celog grada, u ovom tekstu je obrađena samo gostujuća predstava, budući da je bolja i uverljivija.

Da bi se postavila jedna tako poznata drama, čije pojedine replike gledaoci znaju već napamet, bio je potreban poseban napor reditelja i glumaca. Novak Bilbija je složeni lik Ilije Čvorovića uradio vodeći računa o tipičnom mentalitetu našeg čoveka, koji sve više upada u vlastitu paranoju, u jednom paranoičnom društvu koje potencira takvo stanje kod svojih građana i manipuliše njihovim strahom. Bilbija ne potencira originalnost po svaku cenu i ne trudi se da se silom razlikuje od svojih prethodnika, a ipak uspeva da ostavi lični pečat i bude drugačiji. Dominantna emocija u Ilijinom liku je strah, i to u većoj meri realni strah od policije nego iracionalna paranoična fobija od zavere kapitalista sa Zapada koje predvodi njegov stanar. Komika (i verbalna, i na nivou situacije) deluje blago, a ljudska toplina, vidljiva uprkos paranoji, smanjuje ironiju i sarkazam u pojedinim situacijama. Takav pristup u ključnim situacijama, kao i kvalitetna gluma s vidljivim unutrašnjim previranjima, omogućio je liku Ilije Čvorovića efekat krupnog plana i izdvojio ga od ostalih aktera na sceni.

NJegova partnerka, Lidija Stevanović, u liku majke, vrlo lepo prati njegovu transformaciju, ostajući sve vreme u istoj poziciji. Ona bolje shvata beznađe u kome žive, ali ostaje verna mužu, iako ne veruje preterano u njegovu paranoju. S druge strane, lik ćerke (Vesna Paštrović) odigran je s preteranim karikiranjem i bez mnogo autentičnosti. Novu crtu predstavi dala je muzika, s dominantnim etnozvukom, kao i originalno urađen video-rad, koji su u trenucima pada koncentracije čuvali pažnju publike.

Iako smo želeli da ovim prikazom umetnost ogradimo od lokalne politike i propagande, u ovom slučaju ipak nećemo predstavi dodeliti zvezdice, ne zato što ih ne zaslužuje, već zato što je u kontekstu aerozagađenja krajnje degutantno pominjati nebo i zvezde. Umesto toga, četiri osmeha za dobar pokušaj organizatora da skrene pažnju s problema koji se tiče života svih nas.

S. Ćirković

 
   
   
 

UKRATKO

NOVI PREDSEDNIK I SEKRETAR

Na redovnoj godišnjoj skupštini Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva 17. decembra došlo je do redovne promene, tako da je novi predsednik Udruženja LJubica Brajer, umesto dosadašnjeg Milovana Lukića, a novi sekretar Jasmina Bogićev, umesto Violete Blage. Na zasedanju je bilo reči i o novim projektima i o budućoj strategiji poslovanja ovog udruženja.

ORLIĆ U POLJSKOJ

Početkom decembra naš ugledni književnik Milan Orlić gostovao je u Poljskoj, gde je na katedrama za slavistiku u pet univerzitetskih centara (Krakov, Vroclav, Poznanj, Gdanjsk i Opole) održao seriju predavanja pod naslovom „Savremena srpska književnost”.

Istovremeno, predstavljen je Orlićev autorski rad, kao i delatnost izdavačke kuće „Mali Nemo” i časopisa „Sveske”, čiji je Orlić glavni urednik. Ovom prilikom su uspostavljeni i kontakti s univerzitetskim predavačima, poljskim piscima i prevodiocima. Predavanja su bila interaktivnog i, u pojedinim centrima, multimedijalnog karaktera.

NAGRADA ZRENJANINSKE „ULAZNICE”

Naša sugrađanka Jasmina Topić osvojila je prvu nagradu za poeziju na književnom konkursu zrenjaninskog časopisa „Ulaznica”, čiji je izdavač zrenjaninska Gradska biblioteka. Ove godine su u žiriju bili Tihomir Brajović, Vladimir Kopicl i Radivoj Šajtinac. Na konkurs je pristiglo 1.700 radova, a pored nagrada za poeziju, dodeljena su i priznanja za prozu i esej.

FOLKLORNI ANSAMBL NOVOG SELA U KRANJU

Na poziv Srpskog kulturnog društva „Sveti Sava” iz Kranja, folklorni ansambl Doma kulture iz Banatskog Novog Sela boravio je od 10. do 12. decembra u tom slovenačkom gradu. Ovaj susret treba da označi početak saradnje između ova dva kulturno-umetnička društva. Članovi folklornog ansambla Doma kulture iz Banatskog Novog Sela obišli su Kranjsku goru i jezero Bled. Poslednjeg dana posete, zajedno s domaćinima, u Kulturnom centru u Kranju izveli su igre i pesme iz centralne i južne Srbije. Želja obe kulturne institucije jeste da ova saradnja iznedri prijateljstvo i posete koje će prerasti u tradiciju.

MEMORIJALNI KONCERT KUD-a „ABRAŠEVIĆ”

Kulturno-umetničko društvo „Abrašević” održalo je 9. decembra memorijalni koncert „Dobrivoje Putnik” u dvorani Centra za kulturu. Igre iz Srbije izveo je ansambl „Abrašević”, a kao gosti su nastupili izvođački ansambl Kulturno-umetničkog društva „Banat”, tamburaški orkestar „Panuka” i vokalni solista Jovana Hadžić.

„OPLAKIVANJE HRISTA” I DRUGE IKONE

U Kući Jovana Sterije Popovića Crkvene opštine u Vršcu 15. decembra otvorena je izložba ikona naše sugrađanke Svetlane Rajić. Među 25 ikona su i kompozicije „Rođenje Hristovo”, „Tajna večera”, „Molitva u Getsemanskom vrtu” i druge. Posetioci su mogli da vide i ikonu „Oplakivanje Hrista”, koju je Svetlana Rajić uradila i za Hilandar. Izložbu je otvorio episkop banatski Nikanor.

 
   
   
 

KULTURNI TELEKS

PETAK, 24. decembar

13.00 U holu Doma omladine biće otvorena IZLOŽBA radova učenika Osnovne škole „Miroslav Antić”.
19.00 Pevači klase profesorke Maje Đokić održaće PRAZNIČNI KONCERT u sali Muzičke škole.
21.30 Bend DRUŠTVO IZ KVARTA nastupiće u Kreativnom kulturnom klubu u Starčevu.

SUBOTA, 25.decembar

19.00 Gudački kvartet „Arko” održaće KONCERT u Galeriji savremene umetnosti. Na programu će biti dela Bramsa, Šostakoviča, Glazunova, Hamptona i Despića, a kao gost večeri nastupiće klarinetista Veljko Klenkovski.
22.00 U starčevačkom KKK-u biće organizovano VEČE TEHNOMUZIKE, a muziku će puštati di-džej Simon.

NEDELJA, 26. decembar

18.00 Dečje pozorište „Mačak Zorba” izvešće u Studentskom PREDSTAVU „Bio jednom čarobni šešir”.
20.00 KUD „Stanko Paunović” NIS–RNP prirediće GENERACIJSKI KONCERT u Hali sportova.
20.00 U Evangeličkoj crkvi biće održan BOŽIĆNI KONCERT.

PONEDELJAK, 27. decembar

21.00 U Alternativnom kulturnom klubu u Novom Selu biće održan prednovogodišnji MASKENMBAL.

UTORAK, 28. decembar

19.00 „Elektromagnetni smog i njegov uticaj na čovekovu okolinu” naziv je EKO-TRIBINE, koja će biti održana u starčevačkom Kreativnom kulturnom klubu.
21.00 U KKK-u će u okviru VEČERI AKUSTIČNE GITARE nastupiti Željko Tođeraš Tođa.

SREDA, 29. decembar

13.00 U dvorani Centra za kulturu biće odigrana DEČJA NOVOGODIŠNJA PREDSTAVA.

ČETVRTAK, 30. decembar

20.00 U starčevačkom Kreativnom kulturnom klubu biće predstavljeni PUTOPISI „Slike iz Pariza”, a gostovaće Siniša Marinković.

FILMOVI

CENTAR ZA KULTURU petak subota nedelja ponedeljak utorak sreda četvrak
POLAR EXPRESS 18 18 18 18 18 18 18
OCEAN`S TWELVE 20, 22 20, 22 20, 22 20, 22 20, 22 20, 22 20, 22


KLUB VOJSKE petak subota nedelja ponedeljak utorak sreda četvrak
BETI BLU 21 21          
ASTERIKS I OBELIKS   12          
STRADANJE ISUSOVO     20        
 
   
     
   
     
  « Prethodna strana: Hronika Sledeća strana: Mediji »