OVOGODIŠNJI DOBITNICI NOVEMBARSKE NAGRADE
OTISAK NA ZaJEDNIČKOM PEČATU VAROŠI

Najsvečaniji deo svakog praznovanja ove opštine svakako je onaj kada se uručuju nagrade našim sugrađanima. Ovogodišnji laureati su novinar Milan Mirković, slikar Milivoje Đorđević, glumica Jasmina Večanski, karatistkinja Ivana Đuričkov i animator Uroš Krčadinac. Oblasti u kojima su se oni dokazali različite su, kao i njihove starosne dobi, ali im je zajedničko to što su svojim radom ostavili autentičan otisak na zajedničkom pečatu ove varoši. I ona im je zbog toga na ovaj način zahvalila.

MILAN MIRKOVIĆ
UREDNIK KOGA SU POKUŠAVALI
DA SMENE UNAPREĐIVANJEM

– Novinarstvo je častan poziv koji su mnogi, tokom svih ovih kriznih godina, mnogo iskompromitovali, pa me je danas često sramota kad vidim ko se sve predstavlja kao novinar. Poslenik javne reči ne sme nikako da uradi tri stvari: da laže, da piše o onome što ne zna i da misli da su čitaoci glupi. A toga su današnje novine prepune – kaže Milan Mirković, dugogodišnji novinar, glavni i odgovorni urednik i kolumnista „Pančevca”.

Sudeći samo po suvoparnim podacima iz biografije, Talimanov život (nadimak po kome ga inače prepoznaje većina sugrađana) i nije bio preterano buran: rođen je 1937. godine u Beogradu, rano detinjstvo proveo u LJubljani, osnovnu školu i gimanizju završio u Pančevu, bavio se košarkom, studirao mašinstvo, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Posle kratkog službeničkog staža u Kulturno prosvetnoj zajednici, pozvan je 1964. godine da radi u „Pančevcu” i u njemu je, uz jedan kratak prekid, ostao do penzionisanja 2003. godine.

Međutim, kada se ta oficijelna biografija malo razgrne, pomalja se buran život, kakav i inače sleduje pravim poslenicima ove profesije, kao i stalna borba za odgovornu i kritičku javnu reč. To „osvajanje slobode” i u Talimanovom slučaju prepuno je „ratova i ratovanja” s lokalnim i drugim moćnicima svih fela i boja. Glavni i odgovorni urednik „Pančevca” postao je 1978. godine i tokom dva i po mandata na toj funkciji, najviše zbog njegovih komentara u rubrici „Pančevo ovih dana”, bio je stalni trn u oku svemoćnim pojedincima iz tada jedine partije. Nuđeno mu je da bude direktor ovdašnjeg Muzeja, pa Istorijskog arhiva, ne bi li ga sklonili iz novinarstva. Konačno, maja 1988. godine, u jeku borbe autonomaša protiv rukovodstva Srbije, smenjen je s pomenute funkcije, navodno zbog podmlađivanja!? Tek tada, tokom devedestih godina (dok su Pančevom harali SPS-ovi kadrovi) nastupa njegov najteži period u novinarstvu, ali i najplodniji: Mirković piše za „Novi Pančevac”, HIP-ovu „Tribinu”, a potom, 1997. godine, opet postaje komentator naših novina.

Rubrikom „Zemaljski dani teku”, kako je to obrazložio ovogodišnji žiri za dodelu nagrada, Milan Mirković je novinarski obeležio kraj prošlog i početak novog milenijuma.

A da nije postao novinar, bio bi sigurno čuveni kulinar.

Z. S.

IVANA ĐURIČKOV
GRACIJA U KIMONU!

Žiri Skupštine opštine Pančevo, za dodelu nagrade našeg grada, nije pogrešio. Bez ikakve dileme, sportsku 2004. godinu obeležila je karatistkinja Dinama Ivana Đuričkov.

Dugogodišnja juniorska i seniorska reprezentativka naše zemlje i najbolja katašica Srbije i Crne Gore, svoje najbolje rezultate ostvarila je baš u godini na izmaku. Na Svetskom studentskom prvenstvu, kao kapiten kata tima seniorki SCG, popela se na najviše postolje i okitila najsjajnijim odličjem. Zlatnu medalju osvojila je i na Balkanskom šampionatu u grčkoj Veriji, kao član kata tima najbolje selekcije naše zemlje, a na istom takmičenju prigrabila je i srebrnu kolajnu u pojedinačnoj konkurenciji.

Na Kupu Srbije i Crne Gore zablistala je punim sjajem. Treći put zaredom, trijumfalno se vratila s ovog velikog i značajnog takmičenja. Zlatnu medalju osvojila je u pojedinačnoj konkurenciji.

Sa Seniorskog šampionata Srbije i Crne Gore, koji je održan u Podgorici, Ivana Đuričkov se vratila sa srebrom na grudima, a na Prvenstvu i Kupu Vojvodine, u pojedinačnoj konkurenciji, nije imala prave rivalke.

Kao kapiten kata tima naše reprezentacije, Ivana Đuričkov je trijumfovala na velikom međunarodnom turniru „Austrija open” u Salcburgu, a na istom nadmetanju, u pojedinačnoj konkurenciji, takmičeći se s najboljim katašicama Evrope, osvojila je bronzu. Isti skor imala je i na međunarodnom nadmetanju u Oradei.

Kruna karijere ove sjajne dvadesetdvogodišnje devojke trebalo je da bude Svetsko prvenstvo u Meksiku. Nažalost, iako su KK „Dinamo” i SO Pančevo obezbedili sredstva za ovaj daleki put, Ivana neće učestvovati na najvećoj svetskoj smotri karatista. KK „Budućnost” iz Podgorice, koji daje dve reprezentativke, put je finansirao samo jednoj svojoj takmičarki. A kako tim čine tri devojke, neće ići nijedna. Naša kraljica u kimonu, ostala je bez krune.

– To je ono što me je najviše i pogodilo. Posle 14 godina treniranja i bavljenja karateom, Meksiko je trebalo da bude kruna karijere. Nažalost, zbog drugih neću ići. Ipak, 2004. godina je definitivno protekla u mom znaku i veoma sam zadovoljna postignutim rezultatima – kaže Ivana.

Pančevačka gracija u kimonu veoma je uspešna i kao student. Završava Sportsku akademiju, a nedavno je upisala još jedan fakultet. Sada studira i menadžment u medijima.

A. Ž.

JASMINA VEČANSKI
PANČEVU NEDOSTAJE OZBILJNO POZORIŠTE

Od šezdesetih godina do početka 21. veka Fakultet dramskih umetnosti (glumu) upisalo je šestoro Pančevaca, i to otkako je 1998. godine počeo s radom Dramski studio Centra za kulturu. Od tada je i jedan od polaznika upisao odsek za kameru. Jasmina Večanski vodi Dramski studio od 1999. godine i, kako kaže, srećna je ne samo što je nekolicini mladih ljudi pomogla da uđu u svet glume već i zbog toga što su gotovo svi polaznici Studija naučili da na pravi način, kritički gledaju predstave.

Jasmina Večanski je 1995. godine diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti (smer gluma) u klasi profesora Predraga Bajčetića i od druge godine studija igra na sceni „Ateljea 212”.

– Volela bih da Pančevo ima pravo i ozbiljno pozorište, bilo amatersko ili profesionalno. Pri tom ne mislim na premijere, koje se jednom nedeljno mogu pogledati u Centru za kulturu, nego na pozorišni duh koji se prenosi na grad. Još uvek smo daleko od pozorišta kakvo ovaj grad zaslužuje – objasnila je Jasmina.

Ona je dosad režirala predstave „Kući”, „Sijermu”, u saradnji s Narodnim pozorištem, i „Murlin Murlo”, čija je pančevačka premijera bila održana 3. novembra. U autorskoj predstavi „Opstanak”, Jasmina Večanski je bila supervizor. Od tih predstava, dve su rađene po tekstovima savremenih ruskih pisaca. Prema njenim rečima, pri odabiru tekstova bitno joj je da teme budu emotivne i ljudske. Ona se ne bavi eksperimentalnim pozorištem, jer je to, kako kaže, ne dotiče ni kao gledaoca.

D. M.

UROŠ KRČADINAC
IDILIČNA VIZIJA GRADA

Pre tačno godinu dana, u sklopu obeležavanja 850 godina Pančeva, premijerno je prikazan animirani film „Priča o jednom gradu Uroša Krčadinca”. Nekoliko meseci nakon toga, ovaj autor za isto ostvarenje, u okviru beogradskog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma „Kratki susreti”, dobija nagradu za najbolju animaciju u domaćoj konkurenciji. Usledilo je priznanje za najbolji animirani film u niškoj verziji „Kratkih susreta”, a potom i nagrada „Bronzano paunovo pero” na Međunarodnom festivalu u Gospođincima.

Pre mesec dana Uroš Krčadinac je boravio u Grčkoj, gde je na čuvenom Festivalu kratkog filma u Drami „Priča o jednom gradu” nominovana za evropsku nagradu.

– Iznenađen sam razvojem događaja. Dok sam ga pravio, nisam ni sanjao da će proći tako dobro. O sudbini filma sam odlučivao samo dok sam ga pravio. Sve ostalo je život filma, koji ne zavisi mnogo od mene. Nagrada koju mi ovom prilikom dodeljuje grad veoma me raduje, ali i opominje na odgovornost. Potreba da je u budućem radu opravdam predstavlja za mene jedan od prioriteta. Novembarska nagrada mi je odlična motivacija da nastavim da se bavim animiranim filmom – rekao je Krčadinac.

Ovaj talentovani mladić studira informatiku na Fakultetu organzicionih nauka. Rad na animiranom filmu je ono što ga dodatno ispunjava. Pre „Priče o jednom gradu” Uroš Krčadinac je napravio film „Svoj”, a trenutno piše scenario za novi animirani film. Kako je rekao, najverovatnije će to novo ostvarenje biti završeno do leta 2005. godine, pošto pravljenje animiranog filma podrazumeva predan i mukotrpan rad.

D. M.

MILIVOJE ĐORĐEVIĆ
KOLONIJA STVARA LIKOVNA DELA

Milivoje Đorđević je osnivač likovne kolonije „Deliblatski pesak”, koja postoji već 37 godina. Za to vreme kroz ovu kulturnu instituciju prošlo je oko 800 slikara iz gotovo svih zemalja regiona, Evrope i sveta. Prema njegovim rečima, dela stvarana u Deliblatskoj peščari, kojih ima više od 900, predstavljaju nacionalno dobro i ovu koloniju smatra svojim najvećim uspehom. U ekipi koja je učestvovala u osnivanju kolonije bili su još i likovni umetnici Čedomir Kesić, Milenko Prvački, Toma Suhecki i drugi, a kako kaže, u jednom trenutku u Pančevu bilo je više od stotinu likovnih umetnika od kojih je dobijao podršku. Vremenom je kolonija „Deliblatski pesak” postala, pored kolonija u Sićevu i Ečki, jedna od najznačajnijih u našoj zemlji.

– Uvek smo zvali mnogo ljudi, one koji su imali želju da razviju svoju umetnost, pa i one druge da razbiju iluziju da je umetnost nešto prolazno. Umetnici su imali sve uslove za rad: dosta platna i boje, dobru hranu i piće. U ovoj koloniji se najviše radilo i ona je ta koja stvara likovna dela i koja Pančevu ostavlja veliku likovnu tradiciju – kaže Đorđević.

Inicijator je ideje o osnivanju Oktobarskog salona Pančeva, Škole crtanja, Kluba likovnih umetnika opštine Pančevo, „Ateljea mladih” i drugih udruženja i manifestacija.

Đorđević je rođeni Pančevac, završio je osnovnu i srednju školu u Pančevu, a kasnije Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Radni vek je proveo u svom gradu i izlagao na preko 30 samostalnih i oko 300 zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu. U životu je uvek birao umetnost, tako da se bavio i pisanjem, a u jednom kratkom periodu i baletom.

Pored novembarske nagrade grada Pančeva za ovu godinu, Đorđević je dobitnik mnoštva drugih nagrada, kao što su Iskre kulture, zlatna značka kulture Srbije, nagrada Kulturno prosvetne zajednice i dr.

K. B.

 
   
     
 
 
NAŠA ANKETA
 
 

DA LI VAS BRINU POSKUPLJENJA I PLAŠI INFLACIJA?
ISUVIŠE MIRIŠE NA STARO
Ogromna većina životnih namirnica poskupela je malo-pomalo neosetno. Prošlonedeljno poskupljenje goriva i najnovija najava iz nadležnog ministarstva da će uskoro skočiti i cena gasa sasvim sigurno će usloviti novi lanac poskupljenja prehrambenih i drugih proizvoda. Istovremeno, zvanična statistika kaže da u Srbiji 800.000 građana ima primanja manja od 3.200 dinara, dok milion i po žitelja mesečno ne dobija apanažu veću od 8.000 dinara. Šta o novim poskupljenjima misle Pančevci, kako preživljavaju i koliko ih plaši inflacija?

 
 

MIROSLAV TRPKOVIĆ,
penzioner:

I bivša i sadašnja vlast nikako ne povećava penzije. To je fakat i to se dugo neće promeniti. Mi penzioneri ne možemo sebi da priuštimo osnovne stvari, a o nekakvom luskuzu da i ne govorimo. Sve je poskupelo: meso, osnovne namirnice. Posle ovog najnovijeg poskupljenja goriva ne smem ni da mislim šta nas čeka. Ne znam ni sam kako preživljavamo i sastavljamo kraj s krajem.

SLOBODAN RADAKOVIĆ,
hemijski tehničar:


Cene su skočile, naše plate su bedne. To me plaši i strašno podseća na staro vreme i nezapamćenu inflaciju. O tome treba da misli Vlada i ljudi koji o tome odlučuju. Oni očigleno to ne rade. Mi, obični građani tu ništa ne možemo. Na nama je da radimo, ako imamo gde.

MILA AVRAMOV,
penzioner:


Ovo je užas i tuga za nas , a gospodin Dinkić neka živi i uživa. Sve me ovo veoma brine i plaši. Imam troje dece koji imaju svoje porodice i svoju decu, a niko od njih ne radi. Bukvalno živimo od moje penzije koja je 6.000 dinara. Volela bih da nam neko od ljudi na vlasti kaže kako od tako malo para može da se živi i kakvu perspektivu imaju naša deca i naši unučići.

NINO ŽEŽELJ,
radnik:


Najnovija poskupljenja i inflacija su blagi užas. Svi smo mislili da je bolje otkako je došla nova vlast. Ne znam da li su ljudi svesni da je nama sve gore i gore i da bolje skoro neće biti. Umesto da spuštaju cenu goriva i ostalog. Obećavali su toliko stvari, a od toga nema ništa. Nemam reči da objasnim koliko sam razočaran.

IVAN PETROVIĆ,
vozovođa:

Plašim se. Ovo mi je strašno. Sve je poskupelo i još će da poskupi. Naše plate su takve da se od njih ne može živeti. Za sebe odavno ne brinem, muka mi je za ovo dvoje dece. Šta će s njima biti? Kako ću njima obezbediti najneophodnije stvari. Sve me to suviše podseća na staro vreme. Za razliku od pre petanest godina sada nemam više ni živaca ni strpljenja za nove lomove.

VELINKA LEKSOVIĆ,
radnica:


Troškovi života su iz dana u dan sve veći, a naša primanja su skromna. Mora se dobro voditi računa o svakom dinaru. Malo je onih koji sebi mogu da priušte luksuz. Običan svet muku muči da porodici obezbedi pristojnu ishranu i uredno plaća komunalije. Kupujemo na buvnjaku, i to samo ono najnužnije. Evro skače, najavljuje se još veća inflacija i ja se, kao i svi drugi, plašim da se ne ponovi onaj haos od pre petnaestak godina.

  Anketirali: M. Andrić i M. Radoičić
 
 
     
  « Prethodna strana: Politika Sledeća strana: Ekonomija »