NAŠI GOSTI: NINA MILENOVIĆ I ZORAN BOLDORAC,
BRUCOŠI NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI

LJUBAV, UPORNOST I INAT

Da za izazove nikada nije prerano niti pak prekasno, potvrdili su naši sugrađani Nina Milenović i Zoran Boldorac. Ona je, sa 18 godina, najmlađa studentkinja u klasi na Odseku za grafiku i knjigu na Fakultetu primenjenih umetnosti, a on je na istom fakultetu, sa 30 godina, postao brucoš na Odseku za fotografiju.
Nina je u Srednjoj školi za dizajn u Beogradu, smer ambalaža, s lakoćom nizala petice, sa 16 godina je napisala i objavila svoju prvu knjigu pod nazivom „Gue – novi ljudi”, pevačica je u grupi „Kišne gliste” i ima autorsku emisiju na Radio Pančevu. Juna ove godine, tek da se osigura, položila je prijemni na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, Odsek za nastavnike likovne kulture, a potom se bez opterećenja temeljno pripremila i savladala prijemni na FPU. Od 34 kandidata primljeno je devetoro – ona je peta na listi i jedina devojka.

PANČEVAC: Šta je bio izazov za upis na Fakultet?

N. MILENOVIĆ: Zna se da je teško upisati Fakultet primenjenih umetnosti, kao i Likovnu akademiju, na kojoj se uglavnom prolazi tek posle više pokušaja, a meni je baš bilo važno da mi to uspe iz prvog puta i uspelo je. Smer grafika i knjiga je veoma interesantan jer pruža mogućnost da kreativnost u potpunosti dođe do izražaja. Meni je to veoma bitno zato što želim da zadržim slobodu u svom rukopisu i stilu i da uporedo gajim i svoje druge talente.

• Ostavljate utisak izuzetno energične i samouverene osobe.

– Imam sreće što je moja majka uvek imala dovoljno razumevanja i strpljenja za moje želje, pa sam mogla da se oprobam u svemu što mi se činilo interesantnim. Bilo da je reč o baletu, časovima engleskog, ili čemu drugom, ona me je svojski podržavala. Otuda verovatno dolazi i moja samouverenost i energija. U osnovnoj školi sam imala odličnog učitelja, Predraga Starčevića, koji je prepoznao moje talente i u neku ruku mi pomogao da se pronađem. Imam sjajne prijatelje, koji me takođe podržavaju. Sve to zajedno daje mi pozitivnu energiju da dalje istražujem, pa se i sama iznenadim onim što postignem. Moguća su i neka nova opredeljenja, s njima i nova iznenađenja, nikad se ne zna, videćemo. Zasad mi je cilj da završim studije.

Zoran Boldorac je 2000. diplomirao na Višoj politehničkoj školi, Odsek za grafički dizajn, i zaposlio se. Međutim, nije mu se, kaže, dopala ideja da to bude sve u profesionalnoj karijeri. Pokrenula ga je ljubav prema fotografiji pa je s 30 godina postao brucoš na Fakultetu primenjenih umetnosti, Odsek za fotografiju. Od sedam primljenih kandidata, našao se među troje prvoplasiranih koji će biti finansirani sredstvima iz budžeta.

• Šta vas je ohrabrilo da započnete studije?

Z. BOLDORAC: Za fotografiju sam se ozbiljnije zainteresovao tokom bombardovanja, kada mi je bilo lakše da sve što se događa gledam kroz objektiv. Na višoj školi sam diplomirao na fotografiji, a kasnije sam na poslu, spletom čudnih okolnosti, najpre ohrabrivan da se fotografiji više posvetim, a potom sam osporavan. Biće da sam se malo zainatio, a rezultat je položen prijemni ispit i upis na fakultet. Ako svako od nas ima anđela koji ga prati, ja sam zahvalan što je moj anđeo tu i, dok je uz mene, ići ću dalje.

• Razmišljate li o tome kako ćete pomiriti studije i posao?

– Strahujem pomalo od toga na šta će mi ličiti život u narednih pet godina. Obaveze na fakultetu su ogromne, a posao koji imam u Privrednoj komori Srbije ne bih da napuštam. Nešto će ipak morati da ispašta i sigurno je da će to biti moje slobodno vreme. Zasad osećam kreativni strah, ali motiva imam dovoljno, pa sam uveren da ću studije uspešno okončati.

R. Vukelić

 
   
     
 

NAŠ GOST: MILAN ORLIĆ, KNJIŽEVNIK I IZDAVAČ
„MALI NEMO” NA NAJVEĆEM
SVETSKOM SAJMU KNJIGA

Milana Orlića, našeg poznatog književnika, sve češće prepoznajemo i kao prvog čoveka izdavačke kuće „Mali Nemo”. Ova izdavačka kuća je poslednjih godina na sebe skrenula pažnju jasnom uređivačkom koncepcijom i pažljivim izborom izdanja. „Mali Nemo” u septembru i oktobru učestvuje na tri velika i značajna sajma knjiga, što je i pravi povod za ovaj razgovor.

M. ORLIĆ: U drugoj polovini septembra predstavili smo se na Sajmu knjiga u Banjoj Luci. S autorima i brojnim institucijama iz svih republika bivše Jugoslavije imamo dobru, s mnogima čak odličnu saradnju. Jedna od takvih institucija je i banjalučki Sajam knjiga, na kojem se pojavljujemo prvi put. Tamo nas očekuje nekoliko promocija, računajući i pres konferenciju na samom Sajmu. Od 5. pa do 10. oktobra adresa „Malog Nema” biće hala 5 najvećeg i najznačajnijeg svetskog sajma knjiga u Frankfurtu na Majni. Sudeći po najnovijim on-line informacijama, bićemo verovatno jedini izdavač iz Vojvodine i Srbije koji će u Frankfurtu imati samostalan štand. Moto našeg nastupa glasi: „Imate li pet minuta svog života za nas?”. Zastupamo koncept izdavaštva panonskog Podunavlja, u okviru kojeg će svaki dan imati poseban programski sadržaj. Jedan od sadržaja je i „Dan gradova”, što podrazumeva i značajan prostor za promociju pančevačkog izdavaštva, kulture i tradicije. Ukoliko nas Izvršni odbor Skupštine opštine podrži u nastupu na Sajmu, imaćemo sredstava da poseban dan posvetimo predstavljanju isključivo Pančeva. U tematizaciji regiona Podunavlja, naročito panonskog, prirodno je da Pančevu pripada značajno mesto. I novi broj časopisa „Sveske” prilagođen je ovoj koncepciji. Centralno mesto u broju zauzima temat „Pamtimo kao Dunav”. Na sajmu u Frankfurtu naše zvanice su ličnosti iz javnog i kulturnog života zemalja Podunavlja. Poslednja vest je da će naš štand posetiti i ambasador Srbije i Crne Gore u Berlinu.

Sticajem okolnosti, brojnim književnim i privatnim putovanjima po inostranstvu, kao i rukovođenjem Odborom za međunarodnu saradnju UKS, stekao sam dragocena urednička i poslovna iskustva. Bez tih iskustava, bilo bi neuporedivo teže organizovati kvalitetan nastup na jednoj ovako značajnoj svetskoj manifestaciji. Potom sledi Beogradski sajam knjiga, na kome smo tradicionalno prisutni.

PANČEVAC: Izdavačka kuća „Mali Nemo” je u poslednje vreme bila izuzetno aktivna i zapažena. Šta biste, kao glavni urednik, posebno izdvojili?

– Ove godine „Mali Nemo” je objavio dvanaest knjiga, u nekoliko edicija, od kojih su čak dve potpuno nove. Takav je slučaj s edicijama „Filozofska istraživanja” i „Mala enigmoteka”. Autori knjiga su naši poznati sugrađani – prof. dr Dragoljub Živković, s prvim tomom „Istorije filozofije u Srba”, i Momir Paunović, jedan od naših vrhunskih enigmatičara, koji je javnosti ponudio rukopis „Zagonetne rime”. Ovim knjigama smo se približili broju od 50 objavljenih naslova. Do početka sajma u Banjoj Luci objavićemo još dve knjige i septembarski broj časopisa „Sveske”; do sajma knjiga u Frankfurtu pripremamo još tri knjige, a isto toliko i do beogradskog sajma. Do kraja godine imaćemo 24 novoobjavljene knjige, u proseku dve mesečno. S obzirom na već objavljeno, ne samo po broju naslova, nego i po kvalitetu – ima razloga za zadovoljstvo. Razvijamo se po planu, na našu radost i na radost čitalaca.

Z. Martinov

 
   
     
 

DNEVNIK JEDNE SUGRAĐANKE
ODLUČNO ŽIVIM ZA MOJE PANČEVO
Piše: Jelena Miković

Četvrtak, 16. septembar

Umor. Mislila sam da nikada neće kucnuti ponoć. Ovo je moja prva „unutarporodična” kampanja i, iskrena da budem, nimalo mi se ne dopada osećaj. U predizbornom ludilu ipak je lakše biti samo novinar, pa udarati po svima čija vam se, recimo, boja očiju ne dopada. Generalno gledano, u ovoj kampanji mnogo toga nije bilo O. K.

Današnji dan mi je ipak poseban – Dimitrije je napunio četiri meseca.

Petak, 17. septembar

Srđan je odveo Daku u vrtić, dok ja pokušavam da ubedim živi budilnik da dremne još pola sata. Nema šanse...

Konačno bez straha palim TV. Od spotova pojedinih kako beogradskih tako i pančevačkih superdevet heroja počela je da me trese groznica.

Ja, recimo, nisam mogla da realizujem naš medija plan na lokalnoj televiziji.

Kao stara televizijska lisica znala sam tačno šta tražim, koje su emisije gledane i gde vredi platiti reklamu. Naravno, što je emisija gledanija, sekund je skuplji i obrnuto. Stranka ima pravo da traži precizno mesto na kome želi da vidi svoj materijal, a na marketingu je da odredi koliko bi to stajalo. Nikada do ove kampanje niko nije čuo da je neko mesto nedostupno jer glavni i odgovorni urednik smatra da mu se to ne uklapa u program. Uzmite, na primer, reklamu za uloške ili toalet papir, pa probajte da je uklopite s izveštajem sa sednice Vlade Srbije.Tako ispada.

Na mestima koja sam tražila i koja mi nisu prodata zavrteli su se neki drugi kandidati. Oni se uklapaju.

Primećujem da je Danilo „omatorio”.

Subota, 18. septembar

Bolesna sam i nervozna. Ne volim poslove koji ne zavise od mene. Izbora je bilo i previše poslednjih godina. Počinju da mi nedostaju oni fini Slobini izbori, gde se unapred zna rezultat. U glavi slažem sve što se u poslednjih mesec i po dana dešavalo i razmišljam o tome kako za 11 godina bavljenja novinarstvom nikada nikome nisam postavila toliko glupih i malicioznih pitanja na koliko ih je u ovoj kampanji odgovorio moj kandidat. Svesna sam svoje subjektivnosti, ali mi se dešava da zbog pojedinih komentara mojih lokalnih kolega sama pocrvenim.

Nedelja, 19. septembar

Dan D. Toliko smo umorni da ne primećujemo da je gotovo prošao. Glasali smo u podne, u sablasno praznoj izbornoj jedinici. Kako su kutije providne, nije mi trebao CeSID da shvatim kakva je izlaznost. I dalje sam nervozna; Srđan tvrdi da nema razloga. Pitam se kako je tako hladnokrvan. I zavidim mu.

U izborni štab stižem poslednja. Treba okupati i nahraniti naslednike, a potom i sam izgledati dovoljno sveže zbog kamera i fotoaparata koji su neizbežni. Ponosna sam na Miću i Veru kao da su mi rod rođeni. Zahvaljujući njima prebrojavanje u našem štabu ima „evropski nivo”.

Srđan vodi od samog početka. Vodio je i Joksimović na „Evroviziji” do samog kraja, pa eto šta mu se desilo.

Uz celu zbrku Miti izbijaju prvi zubići. Što je mnogo, mnogo je!

Ponedeljak, 20. septembar

Debelo smo zagazili u ponedeljak. Ušli smo u drugi krug, i to kao prvi. Na televiziji čujem da se pitanje prvog mesta uopšte nije postavljalo... Koju sam ja to stanicu gledala mesec dana?

Utorak, 21. septembar

Telefoni zvone bez prestanka.
Reprezentativci SCG osvojili dve medalje na Paraolimpijskim igrama u Atini.
Radikali pozvali DSS u koaliciju.
Oko 100.000 ljudi u Srbiji boluje od kancera. Ubeđena sam da 2/3 pokriva Pančevo.
Dan mi je ulepšao potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavom da „ova Vlada nema dobar rejting zbog Darvina, majmuna i sličnih gluposti”.
Dimitrija sam definitivno navikla na ruke. Neće mi trebati teretana.

Sreda, 22. septembar

Moram da proširim beleške. Kako objasniti nekome da nemaš šta više da kažeš kada ti je svaki dan isti? Uz dvoje male dece i kandidata, dobro je da sam još živa. „Đekna još nije umrla, a kad će, ne znamo.”

P. S. U ovoj kampanji naučila sam da je bolje biti novinar nego sagovornik. Da su dobri prijatelji oni koji su uz tebe pre prvih rezultata. Da su dobri neprijatelji oni koji skupe snage da ti čestitaju. Da Zakon o javnom informisanju može svakako da se tumači.

Autorka PROVERENO zna ko će biti gradonačelnik

 
   
     
 

FOTOGRAFIJE STARIH MAJSTORA

Nepoznati autor (Iz albuma Dragane Poštić)

SVETISLAV I DESANKA POŠTIĆ

Fotografija na kojoj su sačuvani od zaborava Svetislav – Bata Poštić (1???–1941), zidar iz Idvora, i njegova supruga Desanka (1???–1972), rodom iz Orlovata, nastala je oko 1915. godine. Svetislav je poginuo 1941, na početku Drugog svetskog rata, kod Devojačkog bunara. Desanka je bila krojačica.

Supružnici su imali sina Kostu, koji se oženio Ružicom, rođenom Zakić. Drugi podaci o ovom bračnom paru, nažalost, nisu sačuvani.

· · ·

Redakcija lista „Pančevac” poziva građanke i građane Pančeva i okolnih sela da donesu bar 80 godina stare fotografije koje čuvaju u svojim porodičnim albumima, a na kojima su ovekovečeni njihovi preci ili za to vreme karakteristične situacije, običaji, porodična slavlja i drugi važni događaji. Nakon skeniranja fotografije će odmah biti vraćene vlasnicima. Poželjno je da donosioci fotografija znaju osnovne podatke – ko je na fotografiji, kada je ona načinjena i ko je bio fotograf, kao i druge detalje. Donosioci fotografija mogu da se obrate novinarima „Pančevca” svakog radnog dana od 10 do 14 sati u prostorijama redakcije (Ulica Žarka Zrenjanina 1) ili na telefon 301-150. Redakcija „Pančevca” unapred zahvaljuje na saradnji.

 
     
     
  « Prethodna strana: Sport Sledeća strana: Završna »