PRIVATIZACIJA MEDIJA
POLITIKA BLOKIRALA INICIJATIVU
Inicijativu za privatizaciju „Somborskih novina” tokom juna prošle godine pokrenuo bivši glavni i odgovorni urednik ovog lista • Agencija za privatizaciju inicijativu ocenila kao pravno validnu i tražila saglasnost od Skupštine opštine Sombor • Predsednik lokalne Skupštine inicijativu „stavio” u fioku i Agenciji uputio nekoliko pitanja zarad „navodnog” razjašnjenja privatizacije s obzirom na to da se radi o javnom preduzeću

„Somborske novine” u 2004. godini obeležavaju pola veka od izlaska prvog broja. To je i godina u kojoj zaposleni u ovom nedeljniku, ali i somborska javnost, očekuju da se reši pitanje vlasništva. Naime, tokom juna 2003. godine (u skladu sa Zakonom o privatizaciji) inicijativu za privatizaciju ovog lista pokrenuo je bivši glavni i odgovorni urednik Slobodan Jerković. NJegovu inicijativu Agencija je ocenla kao pravno validnu i zatražila od Skupštine opštine kao osnivača da se o njoj izjasni. U svom dopisu lokalnoj samoupravi u Somboru Agencija traži se da se osnivač „izjasni, odnosno saglasi sa promenom vlasništva državnog kapitala”.

S obzirom na to da ni posle više od šest meseci nije učinjeno ništa povodom pokretanja inicijative za privatizaciju, niti je stiglo bilo kakvo obaveštenje od osnivača, Jerković odbornicima Skupštine opštine upućuje otvoreno pismo u kojima ih upoznaje s inicijativom. Tek tada započeto privatizacijsko klupko počinje da se odmotava, a politika (gle čuda) pokušava da ga zamrsi.

Otvoreno pismo

Kako je otvoreno pismo ostalo samo OTVORENO na papiru i kao takvo nije stiglo do odbornika, Jerković obaveštava odbornike i somborsku javnost o svemu na konferenciji za štampu.

 

U raljama profesije

Novinari „Somborskih novina” (i ostali zaposleni) u raljama profesije i poimanju građanskih interesa, o svojoj muci najradije ne govore. Svesni da je privatizacija neminovnost, najradije bi da list bude njihov. Ali, kako? Hipotekarni krediti mač sa dve oštrice, „ušteđevina” na nuli, a preti joj i minus jer plate nisu povećavane duže od godinu dana. Ali, ništa zato, poznato je da nada poslednja umire.

 

Prema njegovim navodima „voljom predsednika SO Jovana Vujičića, a mimo njegovih stvarnih ingerencija i nadležnosti, s inicijativom za privatizaciju JP-a ‘Somborske novine’, odnosno navedenim dopisom Agencije za privatizaciju nije upoznata Skupština opštine, niti ijedno njeno telo ili organ, a ‘utajeni’ su čak i od Saveta za privatizaciju SO”. Ponašanje predsednika SO Vujičića, Jerković je ocenio kao nameru da se proces privatizacije zaustavi.

Tek nakon javne prozivke oglasio se i predsednik SO Jovan Vujičić. Prema njegovim rečima, pismo Agencije za privatizaciju nije „utajio” od odbornika, već je mislio da sve nejasnoće oko privatizacije javnih preduzeća moraju biti prethodno razjašnjene i zbog toga je uputio pismo pomoćniku direktora Agencije Dušanu Nikeziću. Pri svemu tome vodio je računa o interesima zaposlenih, kao i o činjenici da su „Somborske novine„ glasilo svih građana somborske opštine. Nakon ove prepiske komunikacija s Agencijom je prekinuta, uprkos, kako je rekao, njegovih ličnih uregencija.

Činjenica je da Agencija za privatizaciju ni do danas nije reagovala kako na Jerkovićeve, tako ni na Vujičićeve zahteve oko pokrenute inicijative za privatizaciju. Da li je baš Agencija zamrsila privatizacijsko klupko, ostaje da se vidi ali, dok se potpuno ne razmrsi, ne treba smetnuti s uma da je priča o privatizaciji počela mnogo pre nego što je Slobodan Jerković pokrenuo inicijativu za privatizaciju.

Trasiranje privatizacije

Naime, „Somborske novine”, kao posebno, samostalno preduzeće, nastale su statusnim i organizacionim restruktuiranjem JP-a „Informativni centar” u čijem sastavu su do polovine 2000. godine bitisale. Izdvajanje „Somborskih” iz „Informativnog centra” trebalo je da bude samo prvi korak ka privatizaciji „Somborskih novina”.

Ceneći činjenicu da se „Somborske novine” od momenta izdvajanja iz „Informativnog centra” a u potpunosti od 2001. godine, finansiraju samostalno, bez budžetskih dotacija, Redakcija je polovinom 2001. godine pokrenula inicijativu za privatizaciju, ali kako odgovor od Upravnog odbora ni osnivača nije stigao, marta 2002. godine Redakcija je uputila novi dopis. Tada je stigao odgovor od sekretara SO da ne postoje zakonske pretpostavke za izjašnjavanje o ovoj inicijativi.

Od tada do danas promenile su se zakonske pretpostavke, pa i odnos političkih snaga u lokalnoj samoupravi, samo se ne menja odnos prema privatizaciji „Somborskih novina”. Sve u svemu, biće da nije za sve krivo agencijsko „ćutanje”, već nepostojanje političke volje da se pokrenuta inicijativa za privatizaciju „Somborskih novina” „prepusti” odredbama Zakona o privatizaciji.

Milica B. Vorkapić

 
   
     
 

POVODOM 3. MAJA, SVETSKOG DANA SLOBODE MEDIJA
O NOVINARSKOJ SLOBODI, RIVALDU I MAGARCIMA
Zašto vlast pojedine kriminalce, drumske razbojnike, ubice i secikese koji su odlučili da progovore, smatra zaštićenim svedocima, a medijima, koji su takođe svedoci svog vremena, ne daje status zaštićenih?

Seća li se neko onog starog dobrog aforizma iz komunističkog jugo-vremena?

Ko kaže da u socijalizmu nema demokratije i slobode? Dovoljno je izaći napolje i videti kako se ljudi sasvim slobodno kreću ulicama. Mada, to čine još mnogo neorganizovano!

Nešto slično moglo bi se danas reći i za medije. Oni jesu slobodni, ali bi vlast i političari ipak da ih oni organizuju. I to što je moguće više i prema sopstvenim merilima i aršinima.

Da tako nije samo kod nas, u našoj državi, koja se trenutno, i sasvim nezasluženo, zove Srbija i Crna Gora, pokazuju i podaci koje su u redovnom godišnjem izveštaju, objavili Reporteri bez granica, a povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija. Prebrojali su Reporteri da je tokom prošle i prva četiri meseca ove godine, u svetu ubijeno više od 60 novinara i medijskih asistenata (!!), a trenutno je 133 novinara zatočeno u nekom od svetskih kazamata. Prošle godine, kažu, 766 novinara je bilo uhapšeno, 1.460 fizički napadnuto ili izloženo pretnjama, a 501 medijska kuća bila je pod cenzurom. Mašala.

Najgore je, prema podacima Reportera bez granica, u Burmi, na Kubi, Maldivima, Sejšelima, u Tunisu i Vijetnamu. Kuba je, kažu, najveći svetski novinarski zatvor, u kome trenutno „uživa” 30 medijskih poslenika, osuđenih na kazne od 14 do 27 godina (!!), a odmah za njom je JUL-ovska uzdanica – Kina!

Gromoglasno ćutanje

Situacija u našoj državi, ma kako se ona zvala, nešto je drugačija. Od Miloševićevog izleta u Zemlju lala ubistava nije bilo, a nema mnogo novinara ni u zatvorima. Neki kažu da je to prava šteta, jer su mnoge naše kolege iz „slavnih”, „patriotskih” vremena tu čast sasvim zaslužile, nekritički i seriozno šireći nacionalističku histeriju, laži i netoleranciju, baveći se više falsifikovanjem stvarnosti, nego njenim opisivanjem, promišljanjem i komentarisanjem. Postpetooktobarska vlast je ipak imala toliko pameti da im ne dozvoli da u svoje bogate i „časne” biografije ubeleže još i robijanje.

Što se tiče ostalih, koji su godinama nosili barjak nezavisnog, kritičkog i profesionalnog novinarastva i pružali otpor onom porodičnom režimu, čak i onda kada je kompletna opozicija posustajala, povlačila se i zavlačila u mišje rupe, ni oni posle 5. oktobra nisu preterano dobili. Nova vlast im je umesto poklona prvo uvalila poreze, neviđene u Evropi, a onda obećavala i obećavala... Konačno, tek posle tri godine, od obećanog seta normalnih propisa, mediji su dobili samo dva zakona, od kojih je jedan odmah bio kljakav (Zakon o javnom informisanju), a drugi, osim što je bio kljakav, još se i ne primenjuje (Zakon o radio-difuziji)! Od obećanih normi o dostupnosti informacija nema ništa, haos i hajdučija u etru se nastavila do danas, o privatizaciji medija i njihovom uklanjanju iz ruku vlasti samo se nezvanično priča, a ova nova, odnosno najnovija vlast, bar kada su mediji u pitanju – gromoglasno ćuti. Zlobnici kažu – sve je isto, samo njega nema.

Skraćivanje povoca

Ćuti vlast, ćuti policija (o Ćuruviji i Pantiću), a ćuti sad i opozicija. U ovoj državi samo su izgleda pojedini kriminalci, drumski razbojnici, ubice i secikese odlučili da progovore. NJih nazivaju: zaštićeni svedoci. To što su i mediji takođe svedoci svog vremena, ništa im izgleda ne pomaže da i oni konačno dobiju status zaštićenih.

U Srbiji, dakle, i dalje ima onoga što je bilo i ranije. Samo malo manje i manje vidljivo. Ima i pritisaka i sudskog cimanja i maltretiranja, pretnji, telefonskog uznemiravanja, zakulisnih radnji i stranačkih nagodbi na račun medija. Svega toga, dakako, ima i u Pančevu. Omiljene fraze svih novokomponovanih političara u stilu: „pa ne mogu ni novinari svašta da pišu” ili „i novinari imaju ogromnu odgovornost za naše društvo” uglavnom služe kao izgovor da se skrati povodac na kome oni još uvek drže pojedine medije. Kao da ne žele da dobace da novinari nikada nisu narodu određivali cenu hleba, poreze, penzije i zimovanja, a nisu ni smenjivali ili postavljali vlast. A vlast, bogami, novinare jeste.

Pernata živina

I zato ih stalno treba podsećati na onu čuvenu presudu španskog suda o magarcu i fudbaleru Rivaldu. Naime, sud u Barseloni oslobodio je odgovornosti jednu špansku radio-stanicu koja je čuvenog brazilskog internacionalca nazvala magarcem, seljakom i prevarantom. Rivaldo je presavio tabak i sitnu knjigu uputio sudu. Obrazlažući oslobađajuću presudu, sudija je napisao:

„Takva osoba treba uvek da očekuje da je ljudi kritikuju rečima koje ne bi bile prihvatljive kada bi se odnosile na one koji nisu u žiži javnosti. Pošto Rivaldo jeste javna ličnost, on mora da se pomiri s činjenicom da uvek može biti prozvan na takav način”.

Ne mislimo, pri tom, da bi novinarima trebalo da se toleriše da baš sve one koji obavljaju javni posao nazivaju magarcima, krmcima i stokom uopšte, ali ipak mislimo da bi u mnogim slučajevima poređenja s nekim sitnijim domaćim životinjama i pernatom živinom bila sasvim odgovarajuća. Pa kada se već pačaju javnog posla i neke lokalne sinekure, neka računaju i na to. I to je mera slobode. I njena cena.

Dakle, dragi čitaoci i poštovane kolege (oni koji zaslužuju takav epitet), srećan vam 3. maj, Svetski dan slobode medija.

Zoran Spremo

 
   
     
 

RADIO PANČEVO NA ULTRAKRATKOM TALASU 92.1 MHz
U ETRU 24 GODINE
Polako, ali sigurno, Radio Pančevo je zašlo u 25. godinu postojanja. Od 30. aprila 1980. u podne, kada su tonovi melodije „Ah, kad tebe ljubit ne smem”, označili početak emitovanja eksperimentalnog programa, pa sve do danas, Radio Pančevo živi svoj medijski život

Proslava 24. rođendana

– Osnivač Radio Pančeva bio je SSRN. Zadatak, ali i obaveza, prve postave bio je da informiše, da u što kraćem vremenu okupi slušateljstvo i da uz „Pančevac”, u čijem je sklopu bio, bude dopuna koja se bavi dnevnim događajima – seća se Radmila Vukelić, prva spikerka Radio Pančeva.

Prvi urednik bio je Miodrag Šašić, a kolege koje su osnovale ovu radio-stanicu dobile su posao s jeseni prethodne godine.

– Na početku je to bila mala ekipa. Radmila Vukelić, Slobodan Vukadinović, Vasa Malica i ja. Kasnije su došla i dva novinara-pripravnika Lucija Živković i Ofelija Backović. Krvavo se radilo prvih meseci dok nije došlo pojačanje – kaže Miodrag Šašić, koji je do 1983. bio na čelu Radija.

Muzičku avizu Radio Pančeva, na muziku Mite Topalovića a pesmu prote Vase Živkovića „A kad tebe ljubit ne smem”, kojom je počinjao i završavao se program, snimili su Vasa Malica i Slobodan Vukadinović.

Potonji urednik bio je Mirko Kovačević, čovek koji je i najduže bio na toj funkciji. Radio Pančevo je uvek bilo na strani građana i trudilo se da informiše o svemu, svidelo se to ili ne političarima koji su trenutno na vlasti.

– Godine 1988. Radio je uživo prenosio miting ispred zgrade SO Pančevo. Komitet je to zabranio i ja sam imao velikih problema. Međutim, mi smo se uvek trudili da budemo radio slušalaca, a ne političara – seća se Mirko Kovačević.

Kroz svoje trajanje Radio je uvek pratio ono šta se dešava i o tome izveštavao. Ofelija Backović, kao treći glavni i odgovorni urednik, prenosila je uživo dešavanja u Beogradu 9. marta 1991, zbog čega je kasnije bila smenjena. Za mandata Mirjane Ćurčin trajao je šestomesečni štrajk. Naime, tadašnji predsednik pančevačkog SPS-a Siniša Batalo, nije se slagao s uređivačkom politikom Radija i pokušao je da dovede svog čoveka na mesto glavnog urednika. To mu nije uspelo, a štrajk je ostao zabeležen kao najduži u istoriji novinarstva.

Kasnije, tokom NATO bombardovanja i rušenja Miloševićevog režima, a za vreme direktorovanja Ofelije Backović, Radio Pančevo je bilo jedno od retkih, a možda i jedino, koje je istinito izveštavalo o svemu što se dešava, uprkos zabranama i pokušajima da bude ugašeno.

– Bilo je lepo čuti kako vas, malo-malo, neko citira i prenosi, na primer Radio slobodna Evropa – kaže Dragan Vukašinović, prethodni glavni urednik našeg Radija.

I posle 24 godine Radio Pančevo je u istim prostorijama. Mnogo ljudi je prošlo kroz njegovu školu, sada su rasuti po svetu. Danas u kreiranju programa učestvuje pedesetak ljudi na čelu sa Vladimirom Đokovićem, koji se trude da održe već postojeći imidž Radio Pančeva. Naš program traje 24 sata i sve emisije od informativnih do zabavno-edukativnih, uz obilje dobre muzike. I pored svih nedaća koje su ovu firmu zadesile poslednjh meseci, kolege istrajavaju i svi se trudimo da program bude što bolji. Možda i u inat svima onima kojima se ne sviđa što su slobodni i što ne žele da se priklanjaju političarima. I tako će ostati, što se za ove 24 godine i pokazalo.

R. P.

 
   
     
 

RAFAIL RUSKOVSKI, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA INFORMISANJE, POSETIO PANČEVO
POKRAJINA SPREMNA DA POMOGNE

– RTV Pančevo može da računa na finansijsku pomoć pokrajinskih organa i pored toga što je tender za kupovinu nove opreme bio poništen zbog pravnih propusta – obećao je Rafail Ruskovski, pokrajinski sekretar za informisanje, koji je 22. aprila posetio naš grad.

U pratnji Petra Jovanovića, direktora RTV-a Novi Sad, najpre je razgovarao s rukovodstvom RTV Pančeva posle čega je posetio privatnu firmu „Almeks” i redakciju „Kovačičkih novina”.

– Nemam nameru da ulazim u to zbog čega tender, koji je bio raspisan za kupovinu vaše opreme, nije uspeo dva puta. Ukoliko budem dobio novac iz budžetske rezerve za 2004. godinu što može da se dogodi, trudiću se da pomognem i vama, koji ste zakasnili već više od godinu dana, i da na jedan vaš dinar i dinar lokalne samouprave, damo isto ili više od toga, ako se pokaže da je to opšti interes – izjavio je Ruskovski.

Povodom problema koje imaju brojni Pančevci u prijemu programa zbog postavljanja prijemnika RTV-a Novi Sad na zgradu SDK, Petar Jovanović je izjavio:

– Obavljena merenja koja su sprovedena pokazala su da su uređaji koje smo montirali po svojim tehničkim karakteristikama čak i iznad zakonom propisanih standarda. Da su svi ostali emiteri programa pošli istom logikom kao TV Novi Sad da postave uređaje vrhunskog kvaliteta, dozvoljene snage, građani ne bi imali nikake probleme s prijemom programa i ne bi imali potrebe da stavljaju pojačala – rekao je Jovanović.

On je dodao da je na zahtev Republičke inspekcije, pre dve nedelje, ipak smanjena jačina signala TV Novi Sad koji se emituje sa zgrade SDK.

M. G.

 
   
     
  << Prethodna strana: Sport Sledeća strana: Zapisi >>