Advokati

image_pdfimage_print
Miša Vasić

Miša Vasić

Jesam li vas lepo upozorio da pratite sudbinu „Utiska nedelje”?

E, sad: pratite pažljivo sudbinu advokature u Srbiji. Bez „Utiska nedelje” – ako moramo – možemo, mada ne volimo; bez advokata ne možemo. Ovim naprednjacima na vlasti dupe je zinulo na sve: od medija do pravosuđa, a i šire. Međutim, u ovom slučaju sa advokatima oni ne znaju na šta i na koga su u svojoj aroganciji udarili.

Svi se slažemo oko toga koji je zanat najstariji na svetu; oko časnog položaja drugog najstarijeg zanata spore se špijuni i novinari, bez ishoda; treći najstariji zanat su advokati. Advokatura je starija i od Svete matere crkve, i to par hiljada godina najmanje; reč je, dakle, o ozbiljnom dućanu s kojim se nije šaliti. To ovi naši pametnjakovići ne shvataju, pa su se zaleteli da izrade advokate, sve ne bi li nahranili svoja stranačka gladna usta javnobeležničkim debelim honorarima. Čak se ni komunisti nisu usudili – kad su imali apsolutnu vlast, molim da primetite – na ovakav udar na advokaturu.

Navedena argumentacija mizerna je, čak lažljiva: jedan visoki funkcioner iz Ministarstva pravde čak je ustvrdio da su advokati „većinom krivičari”, pa da ih ove izmene ne pogađaju. Istina je drugačija: većina advokata, od početka advokature do danas, bavi se parnicama; advokati su većinom civilisti, a krivičari su manjina, mada se više vide u javnosti.

Da se odmah razumemo: javni beležnici su neophodna i korisna institucija („moj je dika notaroš”), kao što znamo iz starih vremena i kao što ilustruju primeri iz Evrope. U Hrvatskoj, čak i na Kosovu, oni rade svoj posao i ne uzimaju advokatima iz tanjira – kao kod nas. Da je taj poziv uređen odmah kako treba; da je država izabrala svih trista i nešto beležnika pre aktiviranja te službe; da nije zadrla u prava građana da biraju kod koga će sklapati i overavati ugovore i ostalo; da nije dodelila unosan monopol sa debelim tarifama beležnicima – sve bi bilo u redu.

Naravno da i među advokatima ima kojekakvih, kao i u svakom pozivu. Nisu tek tako advokati postali jedna od najomrznutijih profesija još od srednjeg veka, zajedno s mlinarima. Još je meštar Fransoa Rable koristio za pohlepne ljude poređenje „zinuo kao advokatska torba”. Ali šta bismo bez advokata, takvih kakvi su? Neko treba da se usprotivi bezakonju; neko treba da vam pomogne da vas ne izrade munđaroši; neko treba da vaše poslove izvede do kraja u skladu sa zakonom; neko, konačno, treba da vas odbrani ili zastupa na sudu, kao stranku u postupku. Sami ne možete, sve i da ste pravnik s pravosudnim ispitom: pravnik koji sebe zastupa na sudu ima budalu za klijenta, kao što vidimo iz tužnih slučajeva Slobe Miloševića i Voje Šešelja.

Advokati bi morali da izdrže u svom štrajku, inače – nema nam spasa.

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien