Jedini način: šok-terapija!

image_pdfimage_print

„Pančevac” u ovonedeljnom štampanom izdanju, broj 4597, završio kampanju započetu novembra prošle godine: „Reci NE nasilju i diskriminaciji, reci DA toleranciji”. Uspešnu, hvala na pitanju.

Pri evaluaciji se može zaključiti da je akcija samo „uspešna” iz jednostavnog razloga: privučena je pažnja nekoliko organizacija čiji je smisao postojanja korpus tema kojima se kampanja bavi (pogledati reagovanja na strani 14 štampanog izdanja), ali, na našu veliku žalost, tek pošto smo u prethodnom broju objavili šokantnu fotografiju i propratni tekst šokantne (i neistinite) sadržine, koje ovom prilikom ponavljamo na trećoj strani, gore (štampano izdanje), kao i u okviru ovog teksta.

antinasilje-4597---2

Ispod toga su i sve ostale fotke Aleksandra Stojkovića objavljivane na istoj toj strani, na najupadljivijem mestu, u poslednja četiri meseca.

Da kampanja dobije ocenu „veoma uspešna”, nedostajala su barem dva momenta: prvi – da se pomenute organizacije u nju ranije uključe sa svojim predlozima i impresijama, i drugi – da šira javnost, kojoj te teme nisu u opisu posla, već sa njima živi, takođe nađe sebe u ovoj priči, pa da neko od onih koji je čine, u poslednja četiri meseca ostavi komentar na sajtu „Pančevca” ili, bar, post na „Fejsbuku”.

Sada smo dobili i jedno drugo, umalo kao post festum. Dakle, ovom društvu nema pomoći bez šok-terapije!

Šta nam još govori to što su članovi organizacija civilnog društva i građani reagovali tek na provokativnu fotografiju i tekst: uspavani su, da ne upotrebimo neku težu reč. I, još nešto: da akcija iz prošlog broja nije bila smišljena, već da se autorima projekta i uredništvu našeg lista potkrala slučajna greška – ne bi nas oprali ni Sava ni Dunav; ispali bismo negativci iako se godinama, a u okviru ove kampanje mesecima, borimo protiv nasilja i diskriminacije i za prave vrednosti, među kojima je i tolerancija. Mada, pazi, evo nove prilike za kuloarska nagađanja u vezi s tim šta je istina…

5

Neko bi verovatno u ovoj situaciji izvukao sledeći zaključak: bolje je da ćutim i ne talasam, da se ne bavim temama sa specifičnom težinom; uputnije je, neprimetnije i po zdravstveno stanje preporučljivo, biti deo sivog mejnstrima, u sivoj Srbiji. Neko, ali ne i redakcija najstarijeg živog nedeljnika na Balkanu: mi ćemo nastaviti borbu za dostojanstveniji život u ovoj zemlji u vreme opšteg moralnog rasula i nestanka empatije.

Želimo da verujemo da su, čitajući ovaj tekst i gledajući fotografije na trećoj strani, organizacije koje su nam se obratile pismima shvatile da u nama mogu imati samo saveznika, ali i da same moraju da se menjaju, da prepoznaju događaje i pojave na pravi način i da ne čekaju više na nečiju „grešku” ili grešku da bi edukovale sugrađanke i sugrađane i otvarale im oči. Takođe, želimo da ih obavestimo da tekstove objavljene u „Pančevcu”, računajući i ove redove, slobodno mogu da koriste i preporuče ih medijima koje pominju, pri čemu, normalno, ti mediji treba da naznače da su naslovi preuzeti iz našeg lista.

I, da budemo potpuno iskreni: da reakcija nije bilo, ove nedelje bismo samo konstatovali da završavamo kampanju tokom koje, nažalost, reakcija nije bilo. I, ponovili bismo objavljene fotografije. Ovako, svojevrstan prilog našoj borbi predstavljaju i pisma objavljena na strani 14 štampanog izdanja. Uz to, iskoristićemo priliku i na ovom mestu, u kratkim crtama, podsetiti javnost na to o čemu je pisao naš list (autorka tekstova je Ivana Predić) u okviru projekta „Reci NE nasilju i diskriminaciji, reci DA toleranciji”, koju je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

3

Kako ne bismo nekoj od obrađenih tema dali veći značaj, jer su jednako važne, poređaćemo ih hronološkim redom, počev od 13. novembra 2014, navodeći naslov teksta, plasman i siže.

4592pan03.qxd„Poštovanje razlika neophodno” je naslov teksta na temu Međunarodnog dana tolerancije, koji je objavljen na trećoj, uz naslovnicu, udarnoj strani. Tada je pušten i strip s porukom „Stop diskriminaciji” Aleksandra Zografa. Usledio je članak „Saradnja između institucija nedovoljna”, koji se bavi funkcionisanjem sistema socijalne zaštite u Pančevu. U tekstu na, već godinama za korpus tih tema namenskoj, osmoj strani, između ostalog, ukazuje se na to da je neophodno hitno uspostaviti sledeće usluge: prihvatilište za odrasle, savetovalište za brak i porodicu, savetovalište za decu s problemima u ponašanju, disciplinski centar za mlade sa asocijalnim ponašanjem i SOS telefon za različite potrebe građana.

Na istoj strani, u istom broju, povodom Svetskog dana deteta, izašao je tekst naslovljen „Potrebno negovanje svesti o toleranciji”. Sagovornica Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ukazala je na to da su, prema poslednjim podacima, najviše diskriminisana romska deca, mališani sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom, najčešće u predškolskim ustanovama i školama. Ona je kao potencijalna rešenja navela negovanje svesti o različitosti, toleranciji i ljudskim pravima kroz dobre udžbenike i nastavne programe, kao i ulogu roditelja koji decu od najranijeg uzrasta treba da uče saosećanju, osetljivosti i brizi prema drugima, prihvatanju različitosti, suočavanju s tim da su predrasude nepravedne… Upućen je i poziv osnovcima i srednjoškolcima da učestvuju na likovnom i foto konkursu „Svi smo jednaki i možemo zajedno”, koji je organizovala Kancelarija UNICEF-a u Srbiji.

Tekst „Prioriteti: edukacija i novi zakoni” objavljen je kao „noseći” na udarnoj strani 3, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Sagovornica Jasna Vujačić, koordinatorka Sigurne kuće, ukazala je na činjenice da je „procenat žena koje pričaju o nasilju povećan”, kao i da „žena sedam puta u proseku pokušava da izađe iz nasilja, ali da je sam čin odlaska iz zajednice često tek početak problema”. Podržana je akcija volontera „Budi muško kluba” i volonterki koje su prošle trening o rodno zasnovanom nasilju „Kreni od sebe”, u organizaciji Autonomnog ženskog centra. Oni su u centru grada ispisivali poruke poput „Budi muško, bilduj mozak”, „Manje sile, a više nežnosti”, „Muškarac nije lovac, žena nije trofej”…

Na temu položaja osoba sa invaliditetom u Pančevu i Srbiji, problema s kojima se one susreću (nezaposlenost, siromaštvo, arhitektonske barijere), na trećoj strani, koju dve decenije zovemo „Aktuelno”, objavljen je tekst „Vredni i aktivni, a diskriminisani”. Istaknuto je da su osobe sa invaliditetom jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u Srbiji, pri čemu se neravnopravnost ogleda naročito u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja, života u zajednici, jednakosti pred zakonom i pristupa uslugama i informacijama. Krenuli smo od sebe, dali smo sve od sebe da im pomognemo. I davaćemo…

4587pan03.qxd

„Nasilje sve brutalnije, počinioci sve mlađi” naslov je priče sa osme strane, koja se bavila vršnjačkom agresijom među decom. Nada Kuzmanović Tomušilović, pedagoškinja u Centru za socijalni rad „Solidarnost” Pančevo, navela je da se, prema njihovim podacima, starosna granica nasilnika snižava – agresija se ispoljava kod dece mlađe od 14 godina, a da su nasilnička dela sve brutalnija. antinasiljeOna je govorila o uzrocima nasilja među decom (narav deteta, usvajanje obrazaca ponašanja u porodici, uticaj medija). Ukazala je i na sve učestalije nasilje na društvenim mrežama. Uputila je roditelje u to kako da prepoznaju promene ponašanja kod svog deteta koje ukazuju na to da ono trpi nasilje i kako da reaguju.

Diskriminacija prema nacionalnim manjinama i načini njenog suzbijanja bili su lajtmotiv članka „Diskriminacija veoma raširena” (strana 8), napisanog povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Navedeno je da je za suzbijanje diskriminacije od presudnog značaja saradnja države, nevladinog sektora i nacionalnih saveta.

„Promovisanje nenasilne komunikacije i kulture” bilo je tema nedelje, na naslovnoj strani, pre mesec dana. U tekstu je obrađena tema diskriminacije i širenja tolerancije među mladima iz ugla lokalne samouprave i civilnog sektora.

4584pan03.qxdTekst na temu „Rodna ravnopravnost u praksi” izašao je u dva dela, na stranama „Društvo” i „Hronika”, pod naslovima: „Žene diskriminisane u svim oblastima života”, odnosno „Zakoni o diskriminaciji postoje, ali se malo primenjuju”. Povod za tekst bila je potreba za ukazivanjem na neravnopravnost između muškaraca i žena, koja je veoma rasprostranjena u našem društvu, pa i našem gradu. Autorka je navela nekoliko relevantnih istraživanja o izloženosti žena diskriminaciji i oblastima u kojoj one osećaju neravnopravnost. O rodnim ulogama koje nameće društvo, a osnova su za kasniju diskriminaciju, razgovarala je sa Milicom Todorović, predsednicom Saveta za rodnu ravnopravnost Skupštine grada Pančeva. U razgovoru sa sugrađankama, saznali smo da li se one i koliko osećaju diskriminisano.

Svoje iskustvo s diskriminacijom po osnovu pola imala je prilike da iskaže i zaštitnica prava građana grada Pančeva Jelena Stojković Sokolović. Na kraju teksta, autorka je podsetila na zakone i konvencije u našoj zemlji koji zabranjuju diskriminaciju. Istaknuto je i postojanje institucionalnih mehanizama u lokalnoj samoupravi koji se bave pitanjima žena.

Eto, tek toliko… Hvala svima onima koji su, iz broja u broj, posvećivali dužnu pažnju ovim tekstovima u „Pančevcu”. Apsolutno smo sigurni da smo mi – pripremajući ih, i da ste vi – čitajući ih, postali bolji ljudi. Ostajemo zajedno na istom putu…

antinasilje-4597---1

Dragana Kožan, koordinatorka projekta „Reci NE nasilju i diskriminaciji, reci DA toleranciji”

i Siniša Trajković, glavni i odgovorni urednik „Pančevca”

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien