Sajt „Mala biblioteka” iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira – najlepša nova srpska reč! Takmičenje je počelo ovog meseca i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog.
Cilj je, kaže urednik stranice Veljko Žižić, da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bile zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.
– Očigledno je – izjavio je Žižić za beogradski list „Novosti” – da su srpskom jeziku potrebne nove reči. Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad mi iz rasejanja posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja dobro govore engleski, umesto „obrazovanje” izgovorim reč „edukacija”. I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana.
Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a Žižić navodi neke od njih:
– Iz Australije smo dobili „skupi-krpi”. Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao rečju „svetlozarje”, uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči: svetlo i zarje, i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete… ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stigla reč „naduvenica”, za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim – rekao je.
Veljko Žižić naglašava da se naš jezik govori u više od sto zemalja na svetu, pa je dostignuće povezati sve te zajednice jednom temom.
– Zato nas izuzetno zanima da dobijamo prijave sa svih strana sveta, od Kanade, SAD, Australije, do Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih predela bivše Jugoslavije – kaže naš sagovornik.
Dodela nagrada pobedničkoj reči očekuje se 15. oktobra, u Beogradu ili u Londonu. Pobednik će biti nagrađen sa 600 evra, druga nagrada je 400 evra, a treća 200 evra.
Svako može predložiti do pet reči, koje su zvukom ili korenom povezane sa srpskim jezikom. Mogu biti zamena za anglicizme trenutno u upotrebi. Reči koje nose nadahnuće iz drugih slovenskih jezika, a danas nisu u upotrebi kod nas, takođe su prihvatljive. Sva pravila se nalaze na stranici „Male biblioteke”.
Inače, Žižić ističe da je „Mala biblioteka” mali, neprofitni sajt, koji služi za negovanje srpskog jezika. Nastao je kao rezultat rada pri crkvenoj školi u Londonu, gde je napravljena prava biblioteku za decu. Sajt je dobio i Zmajevu nagradu.
– Težnja je da pretočimo srpski jezik u sadržaj koji je savremen i lako dostupan na svim geografskim širinama. Težimo i da smanjimo nered i buku u jezičkom prostoru, što je posebno važno danas kada smo shvatili nemile posledice divljih sadržaja po decu i po njihovo duševno zdravlje – kaže Žižić.
(Pančevac)
