Nesvakidašnji događaj odigrao se 16. maja: ispred Gimnazije „Uroš Predić” okupilo se 29 nekadašnjih učenika škole, iz tri odeljenja, koji su maturirali davne 1963. godine, odnosno pre celih šest decenija.
Kako nam je rekao Nikola Višnjevski, njegove školske drugarice i drugari iz klupe jubilarni sastanak su dogovorili za 13.30, a potom su otišli do jednog gradskog restorana, u kome su do 20 sati uživali u zvucima harmonike i pesmi.
Prema rečima zaposlenih u restoranu, atmosfera je bila življa i bolja nego kada dolaze i daleko mlađi ljudi. Da je to zaista bilo tako, potvrđuje i činjenica da su se preostali gosti u lokalu pridružili slavljenicima u veselju. Inače, bivši gimnazijalci se viđaju relativno često, poslednji put je to bilo pre pet godina, a sada su se dogovorili da se druže već sledećeg leta. Razlog je taj što su za sve ove godine ostali jedni drugima privrženi i u kontaktu, pa i pored toga 16. maja nisu stigli da se dovoljno ispričaju i razmene emocije o prohujalim godinama i sadašnjici.
Jedna od učesnica ovog dirljivog skupa Branka Tegeltija napisala je knjigu u stihovima o čitavoj generaciji, u kojoj je opisala sve njihove profesore i brojne učenike. Odnela ju je u gimnazijsku biblioteku, a primerke je podelila i drugarima koji još uvek nisu imali knjigu.
Način na koji se ovi naši sugrađani koji će uskoro ući u devetu deceniju života međusobno vole i poštuju, signal je za sve nas ostale da saznamo šta su najvažnije vrednosti u životu. Poželimo im još mnogo susreta.
(Pančevac/S.T.)
