U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
– Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 ploča od drveta uz pomoć sveće voštanice uspeo da izrezbari slova za „Rujansko četvorojevanđelje“, koju je sam u uvodnom delu nazvao „božanskom knjigom“. Tu se takođe navodi da je ona pisana pod okriljem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posvećenom Svetom Georgiju, kažu u Turističkoj organizaciji regija Zapadne Srbije.
Manastir Rujan u 16. veku bio je mesto u kom su ljudi dolazili na bogosluženja, po nadu i utehu kada su Turci rušili sve pred sobom. Međutim, vrlo brzo su neprijatelji saznali za postojanje improvizovane štamparije u selu Vrutci i u svom novom pohodu su je spalili i uništili. Za monahe koji su tada tu živeli i radili veruje se da su izbegli u manastir Raču kod Bajine Bašte i da su tu nastavili svoju prepisivačku delatnost.
– Rujansko Četvorojevanđeljeje takođe je doživelo dramatičnu sudbinu. Usled brojnih seoba jedini potpuni sačuvan primerak danas se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Pragu u sastavu Šafarikove zbirke i ima ukupno 300 listova. Drugi, delimično oštećen sa 296 listova se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, kažu u TO regije Zapadna Srbija.
U Srbiji se čuvao samo jedan primerak koji je uništen tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu, a danas se samo jedan odlomak od 92 lista nalazi u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.
(Pančevac/RINA)
