Počinju odlučujuće borbe za plej-of Evrolige.
Kako god se ova evroligaška sezona završi, sigurni smo da će je se navijači Partizana sa radošću sećati. Njihov klub se posle osam i po godina vratio u evropsku elitu i ne samo što se vratio, nego je pokazao da tu s punim pravom i pripada.
Energija između navijača i igrača je zadivljujuća, trener Željko Obradović to posle svake utakmice posebno naglašava, a na terenu je do sada ostvareno petnaest trijumfa u 28 odigranih mečeva, što će Partizan do kraja ligaškog dela sezone ostaviti u konkurenciji za plasman u Top 8 Evrolige.
Najnoviju potvrdu da crno-beli imaju najveću podršku navijača u Evroligi mogli smo da vidimo i tokom njihove prošlonedeljne italijanske turneje kada je nekoliko hiljada Partizanovih pristalica gromoglasno bodrilo svoje ljubimce protiv Virtusa u Bolonji i Armanija u Milanu.
Rezultatski, ta turneja je završena polovičnim učinkom. Partizan je odigrao odličan meč u Bolonji, ali to nije uspeo da ponovi 48 sati kasnije u Milanu, gde je trideset minuta bio ravnopravan, ali je imao veliki pad u igri tokom poslednje četvrtine, što je na kraju i presudilo u korist Armanija.
Najveći spektakli tek slede kada je Partizan u pitanju, jer će u preostalih šest kola crno-beli odmeriti snage sa čak pet višestrukih prvaka Evrope koji zajedno imaju čak 23 osvojene evropske titule (Real 10, Panatinaikos 6, Olimpijakos 3, Barselona 2 i Efes 2)!
Prva sledeća prepreka na tom putu je aktuelni evropski šampion Efes u Istanbulu, gradu za koji je Partizan sudbinski vezan i u kom je na fajnal-foru 1992. godine ostvario svoj najveći uspeh, ujedno i najveći uspeh naše klupske košarke do danas – titulu evropskog prvaka u antologijskom finalu protiv Huventuda.
Predstojeći meč će biti odigran u četvrtak, u okviru 29. kola Evrolige, a Partizan će ga dočekati kao šestoplasirani tim na tabeli, dok Efes ima jednu pobedu manje.
Susret sa Efesom predstavlja početak raspleta borbe za plasman u plej-of, što je u ovom trenutku glavni cilj i jedne i druge ekipe u Evroligi. Ujedno, to je i početak Partizanovog “paklenog“ rasporeda do kraja ligaškog dela sezone, jer, kako rekosmo, posle Efesa slede dueli sa tri najbolje ekipe u dosadašnjem toku sezone – Olimpijakosom, Barselonom i Realom, a jedina povoljna okolnost je što će Partizan sva tri pomenuta meča odigrati pred svojim navijačima u “Štark Areni“. Zatim sledi gostovanje četvrtoplasiranom Monaku, a tek u poslednjem kolu se može očekivati nešto lakši posao, protiv Panatinaikosa u Beogradu, mada su Atinjani pre nekoliko dana protiv Crvene zvezde pokazali da nisu za potcenjivanje, bez obzira što su već izgubili šanse da se bore za plej-of.
Ime Željka Obradovića na klupi Partizana garant je da se crno-beli neće zadovoljiti postignutim, već će učiniti sve da u preostalih šest kola ostvare bar tri, a po mogućstvu i četiri pobede, kako bi se plasirali u plej-of Evrolige. Prema trenutnim procenama, sa tri pobede će najverovatnije biti u nekom “krugu“ sa još nekoliko timova, pa se ne može sa sigurnošću reći da bi to bilo dovoljno za plasman među osam najboljih, dok bi četiri pobede već značile neku sigurnost po tom pitanju. Da su makar malo lakše prepreke pred Partizanom, moglo bi da se kaže da je dovoljno da dobiju preostala četiri meča na svom terenu, ali s obzirom da im u goste dolaze najkvalitetnije evropske ekipe, najverovatnije će biti neophodno pobediti i na bar jednom gostovanju.
Tu dolazimo do dodatnog značaja utakmice u Istanbulu, jer bi eventualni trijumf nad Efesom značajno olakšao posao Partizanu, ne samo zbog ukupnog broja pobeda, nego i zbog toga što bi na taj način možda i presudno udaljio aktuelnog evropskog šampiona od plej-ofa.
Prethodna utakmica protiv Efesa je ove sezone već poslužila ekipi Partizana kao prekretnica za povratak u pravu formu. Sećate se, crno-beli su negde od sredine novembra ušli u veliku rezultatsku krizu, kada su u narednih mesec dana od osam odigranih mečeva u svim takmičenjima izgubili čak sedam, a ako posmatramo samo evroligaške mečeve u tom periodu, Partizanov učinak je tada bio 0/5.
A onda, na sve to je i Efes došao u Beograd, u boljoj formi nego što je danas, i činilo se da će Partizan teško izbeći još jedan neuspeh u tom dugom nizu poraza. Ali, crno-beli su tada pokazali da mogu da budu najbolji kada je najteže, a pogotovo se to odnosi na Džejmsa Nanelija, koji je možda i ponajviše kritikovan u prethodnom periodu, ali je u meču protiv Efesa dao ključni doprinos veoma važnom trijumfu. Partizan je taj duel dobio sa 82:79, pokazao da još ima šta da pokaže u evroligaškom društvu i da ga ne treba prerano otpisivati.
Verujemo da će Obradovićev tim to potvrditi i u četvrtak u Istanbulu i da će uhvatiti snažan zalet za ulazak u plej-of.
Ali, ogromnu motivaciju u isto vreme ima i Efes, čiji trener Ergin Ataman je upravo duel sa Partizanom najavio kao najvažniji za njegov tim u narednih sedam dana.
“Važna nedelja. Još ništa nije izgubljeno. Imamo još pet utakmica na domaćem terenu. Zato želimo da pobedimo Real Madrid i da u pozitivnom raspoloženju dočekamo najvažniji meč sa Partizanom“, poručio je Ataman.
Za razliku od nedavnog susreta sa Crvenom zvezdom, Efes će protiv Partizana biti jači za oporavljene Vasu Micića i Šejna Larkina koji već nekoliko godina predstavljaju najveće adute ovog kluba. Ali, ove sezone se po statističkim parametrima izdvojio Vil Klajburn koji je najbolji strelac Efesa sa 17.1 poena u proseku, ali i najbolji skakač sa 5.9 uhvaćenih lopti po utakmici. Klajburn ima i najveći indeks korisnosti u ekipi Efesa (19.0), a u Partizanu je to centar Matijas Lesor sa indeksom 19.7.
U prethodnom susretu odigranom pre tri meseca u Beogradu, Partizanu je najviše problema pravio Rodrig Buboa koji je tada upisao 30 poena, odličan učinak imao je i hrvatski centar Ante Žižić koji ga je pratio sa 20 poena, a dvocifren je bio i naš Vasa Micić sa 14 poena i šest asistencija.
Ukupno, Partizan i Efes su se u Evroligi sastajali 13 puta od 2000. godine do danas, turski klub ima sedam pobeda, a Partizan je šest puta trijumfovao. Navijačima crno-belih je verovatno najdraža pobeda iz sezone 2009/10 u kojoj je Partizan stigao do fajnal-fora, kada je u beogradskom duelu sa Efesom slavio sa 93:92, a Dušan Kecman postigao odlučujuće poene za pobedu.
Ako posmatramo samo utakmice koje su igrane u Istanbulu, bilo ih je ukupno šest. Efes je četiri puta bio bolji, a Partizan je ostvario dve pobede. Poslednji put crno-beli su kao gosti savladali Efes u martu 2011. godine, kada je bilo 67:65 u korist beogradskog kluba. Vladimir Lučić je tada postigao odlučujuće poene, ali je najbolji akter tog meča bio Jan Veseli sa 23 poena, dok je ekipu Efesa predvodio Igor Rakočević sa 19 poena. Pre toga, crno-beli su prvi put savladali Efes u Istanbulu u martu 2008. godine, kada je bilo 83:79. Tada je briljirao Nikola Peković sa 22 poena, Tepić i Palasio su upisali po 11, dok Efesu nisu pomogla ni 33 poena Skunija Pena.
Zanimljivo, od pomenutih 13 međusobnih mečeva, to su bila jedina dva martovska susreta Efesa i Partizana, a crno-beli su oba puta slavili, i to u Istanbulu. Ovaj predstojeći meč biće njihov treći martovski dvoboj, opet se igra u Istanbulu, pa neka se taj započeti niz i nastavi. Uostalom, Partizan je i ove sezone već jednom trijumfovao u Istanbulu, doduše protiv Fenerbahčea. Tada je pokazao da može, da ima kvalitet, pa mu želimo da to ponovi i u četvrtak protiv Efesa.
(Pančevac/Sportske)
