Kad god pročitam naslov ili komentar „Žena, majka, kraljica“ odmah pomislim na bolesnu štitnjaču. Zamislim ženu koja vuče cekere, trči pospremati, ne spava dovoljno, grize se jer nije stigla ni do pola beskonačnog popisa obaveza…
Stani malo. Odmori. Ništa ne moraš, ništa ne trebaš. Da te sutra ne bude, sve bi se opet događalo bez tebe. Nedostajala bi najmilijima, ali sve to trebanje i moranje kotrljalo bi se i bez tebe.
Ne nameći sebi više nego što možeš povući. Jer, nisi magare. Žena si.
Sasvim je u redu što nisi danas skuvala ručak i što si im narezala salatu i odmrznula onu hranu koja stoji od januara. Neće im ispariti svi vitamini iz organizma za jedan dan.
Neka i te prašine. Čujem peglaš peškire i čarape. Zapitaj se samo je li život zamišljen tako da se provodi u peglanju? Mora da ima i boljih načina.
Skuvaj si kavu i konačno čitaj knjige koje si kupila za dane kad ćeš imati vremena. Jer, da ti kažem jednu tajnu: nikada nećeš imati dovoljno vremena. Nemamo mi vreme, nego vreme ima nas. Zato oslobodi minute, sate i dane za sebe. Odmori dušu i budi samo ti.
Nemoj barem malo biti ni žena ni majka ni kraljica. Tvoja će ti štitnjača biti zahvalna.
(Pančevac/štitnjača.hr/ Marizela Šabanović)
