Uljana repica je krajem leta i početkom jeseni 2022. godine na teritoriji južnog Banata zasejana na oko 8.000 hektara, procenjuju stručnjaci.Jedan od njih Jan Babka, saradnik za ratarstvo Instituta „Tamiš”, kaže da je ta površina dvostruko veća nego protekle sezone.
– Možemo reći da se na ovim prostorima uljana repica polako približava površinama koje kao kultura zaslužuje. Tome su umnogome doprineli ekonomski rezultati proizvodnje uljane repice u protekle dve sezone, ali i činjenica da je deo proizvođača shvatio da setvom još jedne ozime kulture može veoma efikasno da se parira smanjenju prihoda iz ratarske proizvodnje zbog sve izraženijih klimatskih promena u proteklom periodu. Pored toga, vremenski uslovi krajem leta i početkom jeseni bili su izuzetno povoljni za zasnivanje proizvodnje uljane repice i to je dodatno doprinelo opredeljenju za setvu ove kulture – navodi Babka.
Prihranu obaviti na vreme
Kako ovaj poljoprivredni inženjer navodi, zahvaljujući povoljnim uslovima u periodu setve i kasnije u toku jeseni i prvog dela zime, kao i izostanku jače pojave štetočina i bolesti, blagih temperatura u toku novembra, decembra i dela januara, usevi uljane repice sada su uglavnom u dobrom stanju, s veoma dobrim potencijalom za dalji razvoj i ostvarenje dobrih prinosa, što će mahom zavisiti od uslova u predstojećem periodu vegetacije.
– Uljana repica za ostvarenje prinosa od 3,5 do četiri tone po hektaru iz zemljišta usvoji od 190 do 220 kilograma po hektaru azota i ona po svojim potrebama za azotom spada u veoma velike potrošače ovog hraniva. Upravo zbog toga je prihranjivanje uljane repice azotnim đubrivima veoma važno obaviti blagovremeno odgovarajućim đubrivima u odgovarajućim količinama. Prihranjivanje uljane repice vrši se obično u dva navrata, a prvo je neposredno pred početak ili na samom početku vegetacije i kod dobrog dela proizvođača ono se obavlja uglavnom đubrivima na bazi uree ili amonijum-sulfata. Količine azotnih đubriva i količine potrebnog hraniva za drugo prihranjivanje najbolje je odrediti neposredno pred planiranu primenu mere, jer se na taj način dobijaju realniji rezultati. To je zato što se ne može pouzdano unapred znati koliko će azota zemljište u toku marta osloboditi iz sopstvenih rezervi i na ovaj način se izbegava primena preteranih ili suviše malih doza đubriva – kaže ovaj stručnjak.
Babka naglašava da se određivanje potrebnih količina obavlja na osnovu takozvane N-min analize zemljišta ili uz primenu NDVI indeksa pokrivenosti zemljišta vegetacijom. On napominje da se drugo prihranjivanje uljane repice obavlja na početku rasta u cvetno stablo, što obično pada u drugoj polovini ili krajem marta, i najčešće se koriste đubriva na bazi amonijum-nitrata.
– U drugoj polovini februara došlo je do pojave repičinih pipa u usevima uljane repice, što je neuobičajeno rano i to je moglo da iznenadi deo proizvođača, koji nemaju dovoljno iskustva u proizvodnji uljane repice, ali je blagovremenim upozorenjima od strane Prognozno-izveštajne službe i Poljoprivredne savetodavne službe prvi napad štetočina dobrim delom zaustavljen, jer je većina proizvođača izvršila tretmane odgovarajućim insekticidima. Inače, repičine pipe možda su najopasnije štetočine uljane repice. Bilo je slučajeva u praksi da je zbog oštećenja useva moralo da dođe do presejavanja useva u toku proleća. Zbog toga je veoma bitno da nakon poslednjeg talasa zahlađenja proizvođači nastave praćenje populacije repičinih pipa i u slučaju potrebe izvrše blagovremene tretmane nekim od registrovanih i preporučenih insekticida – kaže saradnik za ratarstvo Instituta „Tamiš”.
Opasne repičine pipe
Prema njegovim rečima, repičine pipe je veoma teško uočiti na biljkama uljane repice, pogotovo proizvođačima koji nemaju dovoljno iskustva, i zbog toga su potrebni pažljivi pregledi, a po potrebi i konsultacije sa stručnim službama, radi određivanja pravog momenta za tretman sa što većom efikasnošću.
– Na samom početku cvetanja proizvođače uljane repice očekuje još jedan tretman insekticidom protiv repičinog sjajnika, koji takođe može dovesti do značajnog oštećenja useva, mada ne u tolikoj meri kao repičine pipe. Ipak proizvođači moraju da prate faze razvoja useva da bi mogli pravovremeno da izvrše ovu agrotehničku meru. Zakon propisuje i da proizvođači blagovremeno obaveste pčelare lično i putem oglasa o vremenu i preparatu kojim će tretman biti izvršen, da bi se mogućnost trovanja pčela svela na najmanju moguću meru – naglašava stručnjak.
On ističe da je istovremeno s primenom insekticida u suzbijanju repičinog sjajnika poželjna upotreba folijarnih đubriva s povećanim sadržajem bora, jer primena ovog mikroelementa značajno poboljšava uopšte oplodnju, a posebno kvalitet oplodnje cvetova uljane repice, i time povećava potencijal roda.
– Osiguranje useva od oluje i grada nije obavezno, ali zbog veoma velike osetljivosti ove kulture na ove pojave ova mera je među proizvođačima uljane repice postala uobičajena, jer je praksa pokazala da to gotovo nikad nisu uzalud potrošena sredstva i proizvođačima pruža dodatnu sigurnost. Žetva uljane repice obično počinje u trećoj dekadi juna ili početkom jula i za nju treba obezbediti kombajne sa određenim adaptacijama i podešavanjima, pre svega zbog sitnog semena uljane repice i velike žetvene mase s malim žetvenim indeksom, što povećava mogućnost gubitaka u toku žetve. Veoma je važno i izabrati optimalni režim rada kombajna. Seme uljane repice pri kraju zrenja veoma brzo sazreva i vrlo lako može doći do prezrevanja i osipanja semena i zbog toga treba odabrati pravi momenat za početak žetve – zaključuje Babka.
(Pančevac/J. Filipović)
