Mučan hod po pravosudnom trnju majke sada pokojnog učenika, srčanog bolesnika, koga je nastavnik biologije naterao da klekne i puzeći mu donese sveske do katedre, u nastojanju da zlostavljanje njenog sina ne ostane nekažnjeno
U Novu godinu svako ulazi s nadom da će nešto lepo i značajno u njoj da mu se dogodi. Četrdesetdvogodišnju Jasminu Zakić iz Idvora takve su nade napustile. Njenog sina Nenada više nema, a pravdu za njega ona ne očekuje, jer „pravde nema u ovoj državi“. Jasminin jedini cilj je da se čuje kako se ovde postupa „sa nekim ko nad decom vrši nasilje“ i kako se ovo zataškava, iako će „ta deca možda i sama postati nasilna, videvši da se nasilništvo ne kažnjava“, piše NIN.
Priča o Nenadu relativno je poznata javnosti, preko istraživanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije i pisanja drugih glasila. Nenada i još jednog njegovog druga iz razreda, nastavnik biologije Jano Sabo maja 2019. naterao je da kleknu i puzeći mu donesu sveske do katedre kako bi ih pregledao.
Nastavnik je, naime, bio ljut što su se ta dvojica osmaka nečemu smejala, pa je odlučio da ih kazni i ponizi. Ili „da se i on njima nasmeje“, kako je svoj postupak obrazložio pred ostalim đacima.
„Nenad je o tome danima ćutao, uplašen i osramoćen. Međutim, mene je o incidentu odmah izvestila direktorka škole Кatarina Filipović, obećavši da će preduzeti sve što može da se Sabov postupak sankcioniše“, kaže Jasmina za NIN.
Nepunu nedelju kasnije, na roditeljskom sastanku shvatila je da su to bile prazne reči. Jer, već sa vrata Filipovićeva je poručila da će Sabu samo biti oduzeto 30-40 odsto od plate i da će on šest meseci biti pod nadzorom. „Bila sam šokirana takvim obrtom situacije“, majka navodi.
Tog istog dana Sabo je održao čas Nenadovom razredu. Zlostavljani dečaci nisu prisustvovali iz straha od novog poniženja. „Moj sin je mesecima posle išao kod psihologa koji je dijagnostikovao traumu na osnovu simptoma nesanice i stalnog preznojavanja“, ističe Jasmina.
U izveštaju stručnjaka pisalo je i da je Nenad bio uveren da se ovo ne bi dogodilo da ima oca, odnosno – nekog fizički jačeg ko bi ga zaštitio. Međutim, njemu je tata preminuo kad mu je bilo šest meseci. Uz to, Nenad se od rođenja borio sa srčanom manom, i u takvom stanju je svako preveliko uzbuđenje kontraindikovano, a kamoli ono koje je posledica zlostavljanja. Za to je znao i Sabo, kao i celokupno nastavno osoblje u idvorskoj OŠ „Mihajlo Pupin“, koja broji svega 60 učenika.
(Pančevac/NIN)
