Tokom Badnjeg dana i Božića Pančevci su, pored obeležavanja najradosnijeg hrišćanskog praznika u svojim domovima, imali i niz sadržaja u gradu. Tu se pre svega misli na okupljanja na božićnim liturgijama, kao i u portama gotovo svih srpskih pravoslavnih hramova.
Ipak, prvi skup odigrao se Badnjeg dana oko podneva s one strane Tamiša u organizaciji Veslačkog kluba. Tom prilikom su se, uz pucketanje badnjaka i tople napitke, poput kuvanih vina i rakije i čaja, družili mladi i iskusni članovi, kao i veterani i prijatelji kluba. Bilo je sijaset osmeha, kao i prisećanja na proteklu godinu i nezboravne anegdote sa takmičenja i treninga.
Jedan od onih koji godinama ne propuštaju ovo okupljanje i najdirektnije u njemu učestvuju svakako je i Jovan Opačić, dugogodišnji veslač, član kluba, veteran i veliki posvećenik kada je reč o popularizaciji ovog predivnog sporta. On je istakao da je protekla godina bila veoma značajna jer je u novembru obeležen čitav vek postojanja tog jedinstvenog kolektiva.
– Za one koji ne znaju, vredi podsetiti da je tog 5. novembra u sali nekadašnjeg „Trubača”, koja i dan-danas postoji, održana osnivačka skupština Veslačkog kluba „Tamiš”. Već naredne godine u julu sazidana je zgrada sa ove, još uvek nenaseljene strane reke, a iste godine formirana je i ekipa. Sve u svemu, vek postojanja je za nas veliki događaj, a mislim i za sam grad, jer je izuzetno da jedan sportski klub funcioniše u kontinuitetu toliko dugo, i to tako uspešno. Mi smo to obeležili kako dolikuje, a okupili smo i brojne bivše i sadašnje veslače. Što se tiče onih koji su sada u punoj takmičarskoj snazi, u poslednjih godinu dana trenirali su vredno vođeni rukom trojice vrsnih trenera, koji to u najvećoj meri rade volonterski – kaže Jovan.
On je dodao da su, uprkos tome, mladi i minule godine doneli značajna odličja, pa su tako dvojica osvojila medalje na Balkanskom prvenstvu, a od njih se tek očekuju rezultati.
– Što se tiče samog okupljanja na Badnji dan, na tu ideju došli smo, čini mi se, 2000. godine, kada smo zaključili kako bi bilo lepo da okupimo i starije veslače, kao i one koji su doprinosili radu kluba. Procenili smo da bi to bio pravi momenat i za druženje, kao i za podsećanje na to šta je sve urađeno u toku protekle godine, i za ove 22 godine to je postalo nešto što je nama tradicija. Nisu ovde samo bivši i sadašnji veslači, već su tu i naši prijatelji po raznim osnovama vezani za klub i uvek spremni da nam pomognu i angažuju se na razne načine – kaže ovaj entuzijasta.
Jedan od njih je i Aleksandar Vučković, koji kaže da je bio član kluba pre oko četrdeset godina, a pre četiri godine se takmičio u Turskoj, zajedno sa Jovanom Opačićem, na svetskom prvenstvu za veterane.
– Ovo okupljanje mi je veoma drago, jer je, pored prijatelja veslanja, ovde mnogo i ljubitelja prirode i reke, a srce mi je ispunjeno kada vidim ove mlade naraštaje koji žele da nastave ovako jedan težak bazični sport i svakako treba podržati ovakve klubove, pa mi je žao što ove godine nisu dobili dovoljno sredstava iz gradske kase – kaže Vučković.
On je napomenuo da Badnji dan i Božić dočekuje kako i dolikuje, porodično, kada dođu deca i prijatelji.
– To je već tradicija, kada na trpezi bude svega, od ribe do morskih i orašastih plodova, dok sutradan pozivamo najbližu rodbinu, a za ovu priliku spremili smo teleći biftek i ramstek – priča Aleksandar.
Uz vatru badnjaka zbili su se i oni najmlađi (veslači) koji su ove godine prvi put dobili priliku da prisustvuju tom lepom okupljanju.
To važi i za Aleksu Šebeka (17), koji trenira s prvim timom od februara.
– Treninzi su u početku bili baš teški, jer sam morao mnogo da naučim kako bih veslao u skifu, pre svega tehniku za održavanje balansa. Kada sam sve to ipak savladao, stigli su prvi rezultati, poput četvrtog mesta u kvalifikacijama na državnom prvenstvu. A što se ovog okupljanja tiče, mnogo mi je lepo. Kada je reč o samom Božiću, taj veliki praznik provodim s familijom sa očeve strane u Kragujevcu, kada najpre idemo po badnjak, dok za večeru, pored prebranca, ribe i drugih posnih đakonija, u pogači tražimo sakriveni dinar – kaže Aleksa.
Njegov klupski drug Vladimir Manić (13) kaže da se bavi veslanjem šest meseci i ističe da je najteži početak, kada se uči tehnika.
– To sam savladao, pa sam već i učestvovao u nadmetanju pionirskih četveraca, gde je bitno da se svi dobro slažu. Prvi zadaje ritam, dok zadnji gleda pravac, što sam ja bio na državnom prvenstvu. Mogao sam i bolje, ali nije lako prilagoditi se, jer voda nosi na svoju stranu. Sve u svemu, zavoleo sam ovaj sport i zbog dobrog druženja i okupljanja za praznike, jer nije poenta samo u treningu, nego i u prijateljstvu – napominje Vladimir.
Emilija Jelisijević (15), koja se bavi veslanjem od septembra, slaže se da su treninzi naporni i da zahtevaju posvećenost.
– Najteži su testovi, koji se organizuju u određenom periodu, kako bi trener ocenio naše kapacitete, a naravno najzanimljivije je kada se ide na vodu i takmičenja, poput novosadskog veslačkog triatlona, gde sam osvojila drugo mesto. I tata se bavio veslanjem, a bio je čak i trener, i on mi je skrenuo pažnju da bi trebalo da prisustvujem ovom okupljanju, jer je mnogo lepo i korisno. Što se praznika tiče, sve počinje ujutro odlaskom u Crkvu Svetog Save na Misi, a potom slede nazamenljivi trenuci u krugu porodice uz bogatu trpezu, od pogače do prebranca, u čijoj pripremi i sama pomažem mami – kaže Emilija
Nešto kasnije mnogobrojni vernici ispunli su dvorište Preobraženske crkve, a pored ogrmonog plamena svetog drveta, poseban dekor ovom događaju tradicionalno su dali konjanici sa Margite, koji su ponovo na svojim ljubimcima u povorci dojahali do svetog hrama. Pola sata nakon toga, isti ritual odigrao se i u Uspenskom hramu, poznatom kao crkva sa dva tornja, gde se na paljenju badnjaka okupio silan svet. Slično je bilo i u drugim pančevačkim bogomoljama, što u samom gradu, što u naseljenim mestima.
Najatraktivniji događaj sutradan, na sam Božić, svakako je bio defile kamiona, koji su napravili krug kroz grad u trajanju od sat vremena. Sve je počelo sa lokacije na Novoseljanskom putu sa benzinske pumpe „Kutko”, nastavilo se preko Preobrežesnke i Usponske crkve, preko Rafinerije i Crne mačke, pa kroz Strelište i „Aviv” parka i preko stare Mise i tamošnje crkve, vozila su se vratila na početno mesto.
Ovaj događaj u Pančevu traje već šest-sedam godina, a ovog puta je uloga organizatora dodeljena firmi „Tehnošped”, koja ima 80 kamiona i 125 radnika, vlasnika Miroslava Čajića, Srećka Tošljevića i Siniše Tumare. Pored njihovih 20 vozila izašlo ih je još oko 80 kamiona iz firmi kao što su „Minesal”, „Pan Ledi”, „Kutko”, „Trpke”, „Orašanin”…
– Nekad su naši dedovi i pradedovi izvodili stoku na dan Božića kako bi ona bila zdrava. To su stari običaji koje i mi na neki način poštujem, ali sada imamo „konje” samo u kamionima, pa ih jedan „volvo” recimo ima oko 500. Pored ove praznične vožnje u toku je skupljanje priloga, koji ćemo proslediti deci „Spomenka” – naveo je Čajić.
Pančevac/J.Filipović/FOTO: Milan Šupica
TRADICIJA SE POŠTUJE Konjanici doneli badnjak do Preobraženske crkve
