Odskoro u apotekama u Srbiji rade i savetnici za antibiotike. I pored toga što bez recepta ne možete da dobijete antibiotik, i upozorenja stručnjaka da antibiotik nije lek za sve, i dalje smo među zemljama u kojima se ovaj lek najčešće uzima.

U nekim državama antibiotik se dobija samo u slučajevima najtežih infekcija. „Tako se sprečava kompromitovanost efikasnosti dejstva antibiotske terapije, a čuva se i društvo u celini, u smislu da se sprečava mogućnost bakterijske rezistencije, što je gorući i rastući problem, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu“, rekao je u Beogradskoj hronici dr Radan Stojanović, farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.

U nekim državama antibiotik se dobija samo u slučajevima najtežih infekcija. „Tako se sprečava kompromitovanost efikasnosti dejstva antibiotske terapije, a čuva se i društvo u celini, u smislu da se sprečava mogućnost bakterijske rezistencije, što je gorući i rastući problem, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu“, rekao je u Beogradskoj hronici dr Radan Stojanović, farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.

Dodaje da je 20. vek bio – vek antibiotika. Godine 1928, Fleming je pronašao penicilin, 1942. godine je proizveden prvi penicilin i počela jedna nova farmakološka era.

„Stara Jugoslavija može da se pohvali da je pedesete godine prvi penicilin iz naše fabrike – iz Galenike, dat pacijentu“, istakao je dr Stojanović.

Kaže da se zbog neadekvatne, neracionalne upotrebe antibiotika, suočavamo sa rezistencijom na tu vrstu lekova, odnosno, na oslabljenost njihovog dejstva.

Smatra da je deo krivice i među lekarima koji daju antibiotike „suviše olako“. Drugi deo krivice je naravno u pacijentima koji pokušavaju da antibiotik dobiju „na sve moguće načine“.

Govoreći o rezistenciji na antibiotike, prof. Stojanović kaže da se ona stiče neracionalnom i neadekvatnom primenom.

„Antibiotici nisu sedativi za uznemirene pacijente niti uznemirene roditelje pacijenata. Antibiotici imaju svoje jasno mesto u terapiji. To je profilaksa (davanje antibiotika pred operaciju kako bi se sprečila moguća zaraza), određenih bakterijskih infekcija, a onda i terapija“, objasnio je.

Prof. Stojanović kaže da postoji „trougao terapije antibioticima“ u kome treba tražiti ključ terapije. Elementi tog trougla su, prema njegovim rečima – bakterija, pacijent i lek. Treba ispravno identifikovati bakteriju, a lek koristiti u skladu sa uzrastom pacijenta i ostalim individualnim faktorima osobe koja se leči.

„Mi u poslednjih 15 do 20 godina nismo sintetisali neke nove antibiotike koji bi doneli neki zamajac i kvalitativni pomak. Tako da se uzdamo u neke stare antibiotike, i sad imate koncept rezervnih antibiotika, što znači da treba čuvati antibiotike na koje je većina bakterija osetljiva, da bismo mogli da ih primenimo u onim situacijama kada treba spasiti ljudski život“, rekao je profesor.

Naglašava da, pošto je „20. vek bio vek antibiotika“ – treba izbeći da „21. vek bude vek bakterija“, i ističe: „Kutija antibiotika za svaki slučaj vam ne treba“.

Kada je reč o pravilnom korišćenju lekova, smatra da farmaceutski savetnici mogu biti od koristi pacijentima na licu mesta – u apotekama.

Savetnici mogu da pomognu savetima o tome kako se uzima lek, u smislu primene sa ili bez hrane, odnosno, pre ili posle obroka, o tome koje bi namirnice trebalo da se izbegavaju tokom terapije, kao i da im bliže pojasne moguća neželjena dejstva, naročito ona koja zahtevaju hitno javljanje lekaru.

Na kraju, prof. Stojanović je još jednom naglasio da se antibiotici isključivo primenjuju kada to odredi doktor, i da se nikako ne uzimaju na svoju ruku, iz neke „rezervne kutije, od komšije…

(RTS)