Višedecenijska je tradicija u Reformatskoj crkvi u Vojlovici da se susret sedamdesetogodišnjaka obeležava poslednje nedelje oktobra. Bez obzira na veroispovest, pozvani vršnjaci su učestvovali na prazničnom bogosluženju u nedelju pre podne, kada je Bela Halas, biskup Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji, propovedao reč božju i pozdravio slavljenike.

Nakon propovedi Hajnalka Vaškeba, stipendista Programa „Petefi Šandor”, prigodnom recitacijom je ulepšala događaj. Biskup Bela Halaš pomolio se za božji blagoslov za sedamdesetogodišnjake.
– Nadam se da će božji blagoslov ostati na ovoj zajednici i da će i stari i mladi graditi ovu zajednicu za naredne generacije. Zašto održavamo posebno susret upravo sedamdesetogodišnjaka? Sedamdeset je biblijski broj. Mi čitaoci Biblije često se susrećemo sa ovim brojem. To je zrelo doba kada čovek ima životno iskustvo i mudrost. Svake godine ovaj događaj održavamo svečano i nadamo se da će se tradicija nastaviti još dugo – rekao je sveštenik.
Poslednje nedelje oktobra na prepodnevnom bogosluženju u crkvi pojavilo se trinaestoro članova generacije rođene 1952. godine. Pored sedamdesetogodišnjaka koji žive u mestu, na proslavu su došli i ljudi iz Mađarske i Australije. Neki svoje drugove iz razreda nisu videli više od pedeset godina.
Rozalija Baša (rođena Sekelj) s porodicom živi u Australiji. Ona i njen suprug redovno posećuju svoju domovinu, ali tokom poslednje dve godine zbog epidemije nisu mogli da putuju kući. Rozalija je bila utoliko srećnija sada jer je njen 70. rođendan, ove godine, mogao da bude krunisan ovim tradicionalnim susretom.
– Čovek ne može rečima iskazati šta oseća. Drago mi je što smo uspeli da dođemo i što smo uspeli da učestvujemo na susretu, koliko nas još ima. Od sada neka svakog od nas dobri Bog pomogne na svom putu, kud god će nas taj put voditi – rekla je Rozalija sa setom.
Organizaciju ovogodišnjeg susreta preuzeli su članovi generacije iz Vojlovice. Pronađene su stare fotografije, prizivani događaji iz prošlosti. Zahvaljujući internetu, stigli su do svojih vršnjaka širom sveta, a one koji žive u Vojlovici posetili su i lično. Sa žaljenjem su saopštili da iz grupe u kojoj ih je bilo više od tridesetoro nekoliko njih nije doživelo sastanak, a mnogi zbog zdravstvenog stanja nisu mogli da se pojave.
Nakon crkvenog obreda i zajedničkog fotografisanja druženje su nastavili u mesnom Mađarskom kulturno-umetničkom društvu „Tamaši Aron”. Ove godine su odlučili da uz zajednički ručak sa supružnicima zajedno proslave što su po božjoj milosti navršili sedamdesetu godinu života. Penzionisana učiteljica Eva Nađ uzela je na sebe da dekoriše salu, a njene kreativne ideje učinile su ovo mesto prijatnim. Saradnja i predusretljivost urodile su plodom, a pored ukusne hrane pripremljene uz doprinos bračnog para Burjan, slavljenike su zabavljali i muzičari zahvaljujući bračnom paru Baša. Eva Nađ je skromno izjavila:
– Srećni smo što smo zajedno, jer mi koji smo ovde uvek kažemo da smo najbolja generacija. Veoma smo složni, što mi posebno prija i veoma sam srećna što sam ovde. Ovom prilikom mogu da zahvalim i onima koji su doprineli da se ovaj susret desi, da ovaj dan bude tako lep.
Pre zajedničkog ručka Hajnalka Vaškeba je nazdravila sedamdesetogodišnjacima pesmom Eleka Benedeka.
Ilona Lečei