Odavno je postalo nepisano pravilo da kad želite da bacite nešto što bi nekom drugom možda ipak moglo biti korisno, poput stare garderobe, knjiga, časopisa, igračaka, obuće i sličnih stvari, umesto da tu stvar spustite u kontejner, vi je ostavite negde pored njega. Da bude na vidnom mestu i dovoljno visoko da to neki pas ne izgricka ili ne pokvasi, ako razumete šta smo hteli reći… Sad, jeste da postoje daleko bolji načini da se ovakve humane zamisli sprovedu u delo, ali nije to sad poenta…
Isto tako, postalo je nepisano pravilo i da kad nađeš neki izgubljeni predmet čiji bi se vlasnik mogao vratiti istim putem u potrazi za njim, okačiš ga na vidno mesto odmah u blizini. Sad, jeste da postoje daleko bolja mesta od kante za đubre da se stvar okači, ali nije ni to sad poenta…
Nas je više zaintrigiralo šta li je od goreopisanih situacija bilo razlog koji je doveo do ovog čudnog spoja kante i brusthaltera na Korzou. Da li je brusthalter izgubljen i čeka vlasnicu (ili vlasnika, da budemo politički korektni) da se vrati po njega? Ili je pak ostavljen nekome kome bi možda mogao zatrebati? Teško je to reći. A možda je neki treći razlog.
