Devojčica M.N. rodila se kao beba „leptir“, ona ima teško oboljenje kože da i pri najmanjem dodiru ili pritisku nastaju teška oštećenja tkiva. Nju su po rođenju roditelji napustili i ostavili u čačanskoj bolnici, a tu je proslavila i svoj prvi rođendan.
Svakog decembra u gradu na Moravi dodeljuju se priznanja zaslužnim građanima koji su na neki način ostavili svoj trag i učinili dobro za Čačak. Ove godine Decembarska nagrada otići će u ruke hraniteljice Tatjane Obradović (47) koja je pokazala da ljubav prema deci zaista nema granice. Rodila je troje, ali je iako živi kao podstanar pre godinu ipo dana preuzela brigu u malenoj devojčici M.N. rođenoj sa retkom, genetskom i neizlečivom bolešću, poznatom kao dete leptir.
– Na izazov koji im je majka priroda postavila, roditelji nisu mogli da odgovore i nisu je uzeli iz bolnice. Nijedna hraniteljska porodica na teritoriji čitave Srbije nije bila u mogućnosti ili nije imala snage, da se uhvati u koštac sa brigom i negom baš ovog deteta. Šta više, nijedna ustanova na nivou cele Srbije zajedno sa svojim timovima lekara i stručnih radnika nije bila spremna da primi bolesnu bebu, pa je malena M.N. u čačanskoj bolnici proslavila i svoj prvi rođendan, uz veliku ljubav i negu medicinskog osoblja – navodi se u obrazloženju za dodelu Decembarske nagrade.
Za malenu devojčicu saznala je tada šira javnost, pa tako i Tatjana Obradović. Vođena najdivnijim osećanjima i željom da ostavljenoj devojčici pruži dom i porodicu i nadoknadi sve ono najlepše što je izgubila samim rođenjem, Tanja je bila izuzetno strpljiva i prošla čitavu obimnu proceduru kako bi ispunila uslove za hraniteljicu. Redovno je odlazila svaki dan u bolnicu i posećivala je, a na lični zahtev povremeno se i obučavala za negu male M.N.
– I tako je jedna Tatjana postala naša Tanja, hrabra i odluča žena, heroina koja je svojom humanošću i požrtvovanjem rešila to što svi sistemi zajedno nisu uspeli. A, malena M.N. je posle svog prvog rođendana dobila porodicu, dom i Tanju. Uz njenu ljubav devojčica nastavlja svoju borbu. Uz svakodnevnu specifičnu negu i ishranu, uz po potrebi odlaske na Kožnu kliniku u Tiršovu. Ulaskom u porodicu ove žene malena heroina je počela da se smeje, govori, hoda uz podršku i uprkos svim teškoćama napreduje i raste – dodaje se u obrazloženju.
Mnogo je toga što Tanju čini posebnom, drugačijom od svih nas. Izuzetnom. Njena hrabrost i plemenitost kao rezulat bezgranične ljubavi i želje da istraje u svojoj zamisli da bude podrška baš ovom detetu je mnogo više od humanosti i mnogo više od roditeljstva. Njena želja i lavovska borba da jednoj ostavljenoj devojčici ulepša i učini što bezbolnijim svaki dan, dovoljno govori zašto je ova Čačanka zaslužna dobtnica ovog prestižnog priznanja.
(Blic.rs)
