Posledice Bregzita sve više se osećaju u Velikoj Britaniji u kojoj se nastavlja trend napuštanja Londona koji je srce britanske ekonomije, od strane velikih finansijskih kompanija, te premeštanja u zemlje i gradove koje nude povoljnije poreze, poput Milana.
„Sitigrup„, „JP Morgan„, te „Goldman Saks“ samo su neka od svetski poznatih imena u svetu finansija koja su odlučila da premeste sedišta kao i veliki broj zaposlenih u ovaj italijanski grad koji se smatra centrom ekonomije u Italiji.
„Goldman Saks“ je odlučio da preseli deo svog deska za trgovinu evrom iz Londona u Milano. Po pisanju Blumberga, zaposleni u ovoj banci, koja je jedna od najvećih na svetu, preseliće svoje kancelarije početkom godine u ovaj grad, a na lokalnom nivou će zaposliti još ljudi pored 80 već prisutnih u Via Santa Margerita.
„Sitigrup„, njujorška investiciona banka, od 2018. godine, uvećala je broj zaposlenih u Italiji koji se popeo na 230. Nomura, japanska finansijska kompanija, zaposlila je Elenu Agosti, koja je dugo godina radila za „Goldman“ i „JP Morgan„, ne bi li bila ta koja bi vodila računa o italijanskom timu koji će činiti samo žene.
„JP Morgan“ koja je u Italiji prisutna više od 100 godina prebaciće deo svog bankarskog menadžmenta u Milano. Na prestižnoj lokaciji Pjace Korduzio radi oko 200 zaposlenih a među njima su i menadžeri na seniorskim pozicijama, njih dvadeset, koji su, nakon Bregzita, prebačeni iz Londona kao i iz Njujorka u ovaj grad
Porezi manji za 70 odsto – jedan od razloga selidbe
Velika imena svetskih banaka ne napuštaju Veliku Britaniju samo zato jer više ne pripada Evropi već iznad svega zato jer su porezi u Italiji znatno niži.
Osnivač studija Tavekio i Asoćati, advokat Andrea Tavekio, objasnio je za Korijere dela sera: „Čak i u kontekstu ekstremne globalne mobilnosti i političke nestabilnosti, na primer Brexit 2016. godine, Rencijeva vlada je odlučila da odobri pravila kako bi povratak ‘novca i mozgova’ u Italiju učinio privlačnim“.
Jedan od njih je kopirala Francuska (a slična pravila postoje i u drugim evropskim zemljama kao što su Belgija i Španija), podseća advokat.
„Prema predmetnom zakonu, koji se, između ostalog, primenjuje i na povratak bankara, osoba koja nije boravila u Italiji najmanje dve godine može da se opredeli za povoljan režim koji obično dovodi do 70 odsto smanjenje godišnjeg prihoda za pet godina. Svi ostali porezi i doprinosi za socijalno osiguranje se, s druge strane, plaćaju normalno“, naveo je Tavekio.
„Vlada Đentilonija je takođe uvela još jedan zakon, o takozvanoj „prenošenoj kamati“ (instrumentima podsticaja za upravljanje fondovima i kompanijama), koji se pod određenim uslovima oporezuju kao finansijski prihod (uglavnom po stopi od 26 odsto), a ne kao prihod od rada (sa stopom do 43 odsto). To je zakon koji je omogućio da se razjasni način oporezivanja dohotka u Italiji“, dodao je Tavekio.
Veliki broj kvalifikovanog kadra iz banaka i privatnog kapitala premešta se u Milano jer je to grad koji važi za jedan od najboljih što se infrastrukture tiče, zatim efikasnog privatnog zdravstva, univerziteta te velikim brojem stranih škola: engleske, američke, nemačke, francuske.
Udruženje stranih banaka AIBA, izdalo je podatak da je preseljenje stranih banaka iz Engleske u Milano na nivou od 60 do 75 resursa što konkretno znači do 10 jedinica iz oblasti privatnog bankarstva, do 35 u poslovanju biznis tržišta, do 30 u korporativno investicionom bankarstvu.
Prema podacima Britanske banke, 75.000 radnih mesta u finansijskom sektoru u Velikoj Britaniji je ugroženo iz razloga koji se direktno pripisuju Bregzitu.
(Rts.rs)
