Vašington pritiska ukrajinskog predsednika da pokaže spremnost na pregovore s Putinom, pišu američki mediji, a povlačenje Rusa s desne strane Dnjepra u Hersonu, moglo bi biti deo nagodbe.
Dok se ruske snage povlače s desne obale Dnjepra kod Hersona i ukopavaju na levoj, a da se ne zna da li je to posledica nekog dogovora ili samo taktička varka u nameri da krenu u neočekivanu ofanzivu, u zapadnim medijima se sve češće pojavljuju tvrdnje da je ukrajinski predsednik izložen pritisku na neku vrstu dogovora.
Dan posle iznenadne prošlonedeljne posete savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džejka Salivena Kijevu, „Vašington post” je objavio da SAD „guraju Zelenskog da pokaže spremnost na pregovore s Putinom”. Čak i ukrajinski mediji procenjuje da nikako ne može biti slučajnost da se takva teza podudarila s posetom visokog američkog zvaničnika i da je verovatno taj predlog iznet predsedniku. Sam Zelenski je pre nekoliko dana u svom večernjem obraćanju posebno naglasio da Rusija razgovara s drugim zemljama o spremnosti na pregovore.
Da neka vrsta razgovora o primirju ili mira ipak postoji zaključuje se i na osnovu Salivenovih reči na konferenciji za medije u Kijevu, kada je rekao da SAD odbijaju da pregovaraju s Ruskom Federacijom o uslovima pod kojima će zadržati okupirane delove Ukrajine.
„Sami uslovi pod kojima su Rusi u principu spremni da vode dijalog su neprihvatljivi, pošto svi razgovori treba da počnu s potpunom deokupacijom Ukrajine”, Zelenski je tada rekao da bi jedini uslov za postizanje mira moglo da bude obnavljanje Ukrajine u granicama iz 1991, a njegov šef kabineta Andrij Jermak je dodao da bi Rusija morala da plaća odštetu i da Ukrajina dobije međunarodne bezbednosne garancije. Ovo su svakako maksimalistički zahtevi i jasno je da dogovor nije ostvarljiv u ovoj fazi.
Ali informacije „Vašington posta” su samo potkrepile glasine neimenovanih izvora u zapadnoj štampi da Rusija i SAD navodno pregovaraju o mogućnosti sklapanja primirja. Prema tim izvorima, Rusija bi zadržala kopneni koridor do Krima, ali bi zauzvrat napustila Herson. U tom svetlu se tumači i nedavna izjava komandanta Združenih snaga, generala Sergeja Surovikina, da je situacija na tom pravcu teška i napeta i da ne isključuje donošenje teških odluka.
Pritom su svesni da postoje sasvim oprečni stavovi među ukrajinskim saveznicima šta i koliko treba koja strana da dobije. List podseća da su republikanci doveli u pitanje dalje finansiranje Ukrajine, a nedavno je i grupa od 30 demokratskih kongresmena pozvala Belu kuću da započne mirovne pregovore s Kremljom o Ukrajini, iako su pod pritiskom povukli predlog.
Kako bi povećali pritisak na Zelenskog i smekšali njegov odlučan stav da nema pregovora s Putinom, „Vašington post” podseća na „rastući zamor” zapadnih saveznika Ukrajine, što svakako dovodi u pitanje njihovu dalju vojnu i finansijsku podršku. Na kraju, ni problemi sa ruterima „Starlinka”, ponovnim prekidima njihovog rada i zahtevima za plaćanje, što stvara haos u ukrajinskoj vojsci – umnogome pomaže da Zelenski shvati da bi bez savezničke pomoći poraz bio brz. U takvoj situaciji primirje bi za njega bilo spas.
S druge strane, bez obzira što ruski zvaničnici uvek govore da su za razgovore, pitanje je na šta je Putin spreman. Niko ne očekuje da bi neka vrsta dogovora mogla da usledi brzo. Predstoji zimski period koji usložnjava situaciju na frontu, Zelenskom je potreban neki uspeh na terenu da ne bi u pregovore ušao kao poražena strana, a Putinu trebaju ozbiljne pisane garancije kako bi postigao ciljeve zbog kojih je i ušao u rat. Tako da bi se pre diplomatskih pokušaja na frontu moglo očekivati zaoštravanje u kome će obe strane nešto dobiti i nešto izgubiti.
(Politika)
