Pred Sudom BiH danas počinje glavni pretres u predmetu protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera optuženih za zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine.
Suđenje u ovom predmetu do sada je odgađano dva puta, piše Srpskainfo.
Osim Ganića, optužnica podignuta 27. aprila, tereti Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu napali nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u bivšoj JNA, koja je bila pod pratnjom mirovnih snaga UN.
Optužnica ih tereti i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce, te da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.
Tužilac Mladen Vukojičić je u uvodnoj reči rekao da će dokazati da se ne radi o legitimnom napadu na konvoj, te da su oštećeni imali status zaštićenih lica po međunarodnom pravu.
„Dokazi pokazuju da se radi o lokalnoj koloni pod komandom Unprofora, a ne o koloni JNA“, rekao je tužilac i dodao da JNA nije imala snage bezbednosti i da je evakuacija prepuštena drugima.
Prema navodima optužnice, Ganić se protivio sporazumu od 27. aprila i sporazumu od 3. maja o mirnoj evakuaciji ostatka Druge vojne oblasti JNA iz Sarajeva i koristeći svoj uticaj kao član Predsedništva Bosne i Hercegovine, podstakao rukovodstvo Teritorijalne odbrane Republike BiH, uključujući i Backovića, da naredi da se kolona preseče i zaustavi.
Kako je navedeno, Backović je kao pripadnik Operativnog centra Štaba Teritorijalne odbrane (TO) izdavao naređenja pripadnicima TO da napadnu konvoj i zarobe sva lica, znajući da može doći do ubistava i nehumanog postupanja.
U optužnici se navodi da je u napadu ubijeno osam oficira, vojnika i civila, uključujući pripadnike medicinske službe, a 22 ranjeno, dok je 20 zarobljeno i fizički zlostavljano i poniženo.
„Neprihvatljiva je teza da je u napadu učestvovala masa koja nije bila pod kontrolom regularnih snaga… Sve navedeno ukazuje da je postojao komandni lanac“, rekao je tužilac.
Bahto se tereti da kao komandant Opštinskog štaba Stari grad nije preduzeo mere zaštite kolone i da nije kaznio počinioce zločina. Vukojičić je napomenuo da je tačno da je Bahto bio na licu mesta i da je sprečio neka od ubistava.
Efendić je, u svojstvu komandanta Republičkog štaba TO, optužen da je prilikom ispitivanja i zlostavljanja zarobljenika koristio pogrdne reči i psovke, čime je ohrabrivao svoje potčinjene. Optužen je da je dozvolio pripadniku TO da uzme civila i jednog oficira za taoce kako bi garantovao razmenu njegove sestre.
Prema optužnici, Muslimović, bivši načelnik organa bezbednosti TO, bio je upoznat sa zlostavljanjem zarobljenika, od kojih su neki imali modrice, izbijene zube i posekotine, a neke je lično ispitivao i nije preduzeo mere da identifikuje zarobljenike.
Pušina i Alispahić se terete kao rukovodioci policije da nisu preduzeli radnje na identifikaciji počinilaca, obezbeđenju mesta događaja i prikupljanju dokaza, a slično se terete i Bezdrob i Dahić, koji su bili načelnik i komandir policije u opštini Stari grad.
Žiško je, u svojstvu načelnika Biroa za istraživanje ratnih zločina, optužen za ispitivanje i zlostavljanje zatvorenika.
Ganićev branilac Lejla Čović je u uvodnoj reči rekla da dokazi ne ukazuju na odgovornost okrivljenog.
„Odbrana će dokazima Tužilaštva pobijati navode optužnice i dokazati da Ganić nije odgovoran za događaje u Dobrovoljačkoj“, rekao je Čović.
Ona je rekla da ova istraga traje već 30 godina i da su haški tužioci 1993. godine ocenili da nema dovoljno dokaza za istragu protiv Ganića, te da je Tužilaštvo BiH obustavilo istragu protiv njega.
Čović je dodala da su svi dokazi priloženi ovoj optužnici postojali i ranije, te da je jedino novo veštačenje Instituta „Zenit“ iz Banjaluke, čiji su zaključci protivni „opštepoznatim činjenicama i logici“.
Prema njenim rečima, kada se pogledaju tvrdnje Tužilaštva, ispada da su svi živeli 30 godina u zabludi o događajima od 3. i posebno 2. maja. I druge odbrane su navele da optužnica sadrži konstrukcije i netačnosti, poput navoda da je tadašnji predsednik Predsedništva Alija Izetbegović priveden, a ne kidnapovan.
Bezdrobov branilac Mirsada Beganović-Žutić rekla je da je njen branjenik bio načelnik policije u Starom gradu i da se incident dogodio u opštini Centar. Ona je navela da će se Odbrana zasnivati na nalazu veštaka Tužilaštva.
Dahićev branilac Sabina Mehić izjavila je da u optužnici nema elemenata ratnog zločina, a Žiškin branilac Suad Sultanić rekao je da Biro za istraživanje ratnih zločina nikada nije postojao.
Veće je saopštilo da je odbilo zahteve Odbrana Ganića i Bezdroba za razdvajanje postupka. Predsedavajući Darko Samardžić odbio je Alispahićev zahtev da mu se optužnica i dokazi dostave na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da su u Sudu BiH jednaka tri jezika i dva pisma.
detektor.ba
