POSLEDICE KUGE OSEĆAJU SE I DAN DANAS: Mutacije koje su se tada razvile izazivaju pojave autoimunih bolesti u modernom društvu
Pandemija kuge izazvala je katastrofalne posledice – tolike da i danas, sedam vekova kasnije, nosimo gensku mutaciju koja utiče na naše zdravlje.
Skoro polovina ljudi u Evropi preminula je sredinom 14. veka od pandemije crne smrti, a nova studija koja je analizirala DNK vekovima starih kostura identifikovala je mutacije koje su pomogle tadašnjem stanovništvu da preživi kugu.
Međutim, iste te mutacije su povezane sa pojavom autoimunih bolesti u modernom društvu.
Crna smrt je jedan od najsmrtonosnijih, najposledičnijih i najmračnijih perioda ljudske istorije. Procenjeno je da je samo tokom te pandemije umrlo oko 200 miliona ljudi.
Stručnjaci zbog toga smatraju da je takav događaj sasvim sigurno morao da ima uticaja na ljudsku evoluciju. Analizirajući zube od 206 kosturova uspeli su da ih precizno datiraju da potiču iz to perioda.
Uzorci kostiju uzeti su od ljudskih ostataka iz jama u Istočnom Smitfildu, koje su korišćene za masovno sahranjivanje preminulih od kuge. Drugi uzorci uzeti su sa lokaliteta u Danskoj.
Glavno otkriće, kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Nejčer (Nature), tiče se mutacije na genu ERAP2.
SPASONOSNA MUTACIJA
Ukoliko ste tada imali pravu mutaciju imali ste 40 odsto veće šanse da preživite kugu.
„To je neverovatan efekat. Veliko je iznenađenje pronaći tako nešto u ljudskom genomu“, kaže za Bi-Bi-Si Luis Bareiro sa Univerziteta u Čikagu.
Uloga tog gena je da proizvodi proteine koji uzimaju delove mikroba i pokazuju ih imunom sistemu na uvid, omogućavajući mu da ih efikasnije prepoznaje i neutrališe.
Iznenađujuće, gen dolazi u nekoliko oblika, onaj koji obavlja pomenutu funkciju i onaj koji ne radi ništa, a od svakog roditelja dobijate po jednu kopiju.
Srećkovići, koji su imali najveće šanse da prežive, nasledili su gene koji „rade“ i od majke i od oca.
Oni koji su preživeli prenosili su te mutacije na svoju decu, pa su vremenom postajale sve češće.
Rezultati su potvrđeni u eksperimentima u kojima je korišćena bakterija kuge – yersinia pestis. Uzorci krvi ljudi sa prisutnom mutacijom su se mnogo bolje suprotstavljali infekciji od onih bez.
Problem je u tome što su te iste mutacije povezane sa oboljevanjem od autoimunih bolesti, poput Kronove bolesti, odnosno inflamatornog oboljenja creva.
Ukratko, ono što je pomoglo našim precima da prežive pre 700 godina sada negativno utiče na naše zdravlje.
Rts.rs
