Broj 4439 · 02.02.2012.

Sanjalica

Hronika

Loša dioptrija

Zabava a la Diznilend

Kliknite za veci prikaz

Ne moraju valjda sve lepote ovog sveta da se sliju u dvorište oko „američkih zgrada”. Tokom kišnih dana stanovnici tog dela Pančeva uživaju kraj jezera Mičigen, a zimi mogu da koriste besplatno minijaturno klizalište. Imaju i čopore mačaka i pasa, a za golubove je investitor Bunul napravio skele iza zgrada u Ulici braće Jovanović 33.

U tom dvorištu se (opet besplatno) parkira sve što ima vozačku dozvolu, bilo da se do centra dovezlo u raspadnutom „stojadinu” bilo u džipu „čiroki”. I tu se ne cepidlači – vozila se ostavljaju kako na parkinzima, tako i na zelenoj površini i pešačkim stazama. Šuška se i da se noću tu svašta diluje. Lepota.

Neko je sa (zapušene) kišne kanalizacije u prolazu nedavno odneo rešetke. Sada stanovnici „američkih zgrada” imaju rupu dostojnu ozbiljnog lomljenja nogu i još ozbiljnijeg uništavanja automobila. Razonodi nikad kraja. Kao u Diznilendu.

D. M.


Pisma čitalaca

Zaboravljena Vojlovica

Prođe 2011, usvoji se budžet za 2012. godinu, ali opet u tom budžetu Vojlovice nigde. Sve mesne zajednice – Glogonj, Jabuka, Kačarevo, Dolovo, Starčevo, Omoljica, Brestovac, Ivanovo – iz gradskog budžeta dobiše sredstva namenjena održavanju sportskih objekata, dečjih igrališta, crkava, zatim za asfaltiranje ulica i za razne manifestacije, samo Vojlovica iz tog budžeta nije dobila nijedan dinar.

Valjda gradska vlast zna da svi ovi objekti postoje i u Vojlovici, da imamo sportski centar, i to jedan od najlepših u Južnobantskom okrugu, a ne dobismo ni dinar kako bismo plaćali vodu, struju i košenje trave na stadionu. Sreća je naša da imamo gospodina Cimermana i njegovu suprugu, koji danonoćno rade na uređenju sportskog centra, a za struju, vodu i ostale troškove snalazimo se skupljajući dobrotvorne priloge. Imamo i manifestaciju „Vojlovački žetelački dani”, pa je gradska vlast mogla i nama da da neki dinar.

Kao odbornik u Skupštini grada bezbroj puta sam tražio da se uredi i asfaltira ruglo od Ulice bratstva–jedinstva i molio sam da se naprave nadstrešnice na autobuskim stajalištima, kako bi građani i naša deca imali gde da se sklone od kiše i snega dok čekaju autobus. Tražio sam, ali ništa od toga. Plaćaju i građani Vojlovice porez i ostale dažbine, a zauzvrat dobijaju otrov iz Rafinerije, „Petrohemije” i „Azotare”. Da li je moguće da MZ Starčevo ima sredstva za izgradnju stadiona, razne proslave i doček nove godine, a mi ne možemo da kao ljudi prolazimo našim ulicama? Mislim da gospoda iz gradske vlasti treba da objasne građanima Vojlovice zbog čega to rade i našoj mesnoj zajednici ne daju nijedan dinar.

Andrija Čečarić, odbornik u Skupštini grada


Odgovor na pismo povodom teksta „Ljubimci u hodniku zgrade”

O humanosti i monstruoznosti

Bez namere da ignorišem polemiku koju ste inicirali, najpre moram da vam zahvalim što ste svojim reagovanjem potvrdili osnovne teze mog teksta – da psi zaista koriste „komadiće betona ispred” vaših vrata i da se sa odlukom o udomljavanju pasa u hodniku zgrade NE SLAŽU svi stanari („da je novinarka pozvonila na jedna od ČETRDESETORA vrata”, a vašu peticiju je potpisalo 27 osoba, od kojih je jedna dodala da je saglasna sa čuvanjem pasa „samo van zgrade”). „Mesto zločina”, kako karikirate u pismu, zabeleženo je i foto-aparatom, a fotografija posude s vodom ispred vrata objavljena je uz sporni tekst.

Još jednom naglašavam – u Odluci o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Pančeva nedvosmisleno se navodi da je zabranjeno držanje pasa i mačaka u hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama, odnosno da je to moguće samo uz SAGLASNOST SVIH VLASNIKA I KORISNIKA STANOVA.

Da samo jednom vašem susedu, pa makar to bio i „doživotni predsednik kućnog saveta”, smeta da psi borave u hodniku objekta, trebalo je da kuce ili zaista udomite ili da ih odviknete od toga da ulaze u zgradu. Neprimereno je da komšiju nazivate zlostavljačem pasa („prestravljeni su od zlostavljanja od strane predsednika kućnog saveta, koji ih (Aleksa i Miu – prim.aut.) jedini ne voli”). Sudeći po onome što ste napisali, svako ko smatra da nije u redu da psi borave u hodniku jeste mrzitelj životinja i monstrum koji je spreman da seče psima šape („da odlučimo hoćemo li psima seći šape, izbaciti ih na ulicu ili, ne daj bože, predati pretrpanom azilu”).

Veoma je zanimljiva i vaša tvrdnja da se psi u azilu međusobno jedu i nadam se da će nadležni iz te službe adekvatno reagovati na vašu izjavu.

U pravu ste kada kažete da je neophodno da „pružimo malo nade i vere u neke drugačije ljude” – psima.

Ali i ljudima, makar oni imali različite stavove od nas.

D. Mladenović, novinarka „Pančevca”


Hitna pomoć

Zdravi tokom ledenih dana

Ledeni talas je došao i u naše krajeve. U proteklom periodu gotovo da nismo imali potrebu za upozorenjima i savetima o oblačenju i boravku napolju. Razlozi su, naravno, bili u blagoj zimi i izostanku snežnih padavina, koje po pravilu donose mnogo više posla našoj službi i ortopedima. Hronični srčani bolesnici, hipertoničari i astmatičari veoma dobro znaju šta znači hladan vazduh za njihove disajne puteve i kardiovaskularni sistem. Ovog puta su poslušali savete lekara i svoje aktivnosti napolju sveli na najmanju moguću meru. Broj ambulantnih pregleda bitno se smanjio protekle nedelje, a većinu pacijenata činili su mlađi sugrađani s respiratornim infekcijama i manjim traumama. Ipak, često smo bili u stanovima starijih pacijenata i ukazivali im pomoć zbog životne ugroženosti. S pojavom ekstremnih hladnoća, stanja kao što su moždani udar, infarkt miokarda i edem pluća nisu retkost.

Vreme je da podsetimo naše sugrađane kako da se ponašaju kada su temperature u dubokom minusu. Za početak, ukoliko ste u mogućnosti, napravite zalihu hrane za nekoliko kritičnih dana. Izbegavajte boravak napolju, a ukoliko baš morate da izađete, neka to ne bude u ranim jutarnjim satima, kada je povećan broj srčanih i moždanih udara. Oblačenje više tanjih odevnih predmeta i obavezno nošenje kape i šala, uz zaštitu disajnih puteva, treba da budu pravila. S obzirom na to da se najavljuju snežne padavine i poledica, obuća mora da bude sa gumenim đonom i ojačanjem u predelu skočnog zgloba.

Temperatura u stanu neka bude oko 21 stepen Celzijusa, a toleriše se i do tri stepena niže. Kada nismo u mogućnosti da zagrejemo prostoriju, od pomoći može biti i obična plastična boca napunjena vrelom vodom, koja će da nas greje.

Izbegavajte preterano mirovanje i praktikujte da se krećete makar sat vremena.

Obavezno konzumirajte barem jedan topli obrok i unosite češće tople napitke. Voće, povrće i mlečni proizvodi najprimereniji su zimskom periodu.

Siromaštvo, usamljenost i vezanost za krevet najveće su opasnosti za ionako narušeno zdravlje. Teško je u takvim okolnostima ispoštovati sve savete koje dajemo sugrađanima. Zato, obiđimo rodbinu i komšije kojima je potrebna naša pomoć. Lepa reč i malo pažnje sigurno će im ogrejati srca u ove hladne dane.

Dr Miroslav Tepšić


Upozorenje Sindikata srpske policije

Kod građana ima mnogo oružja

Kliknite za veci prikaz

Sindikat srpske policije (SSP) koji deluje u Policijskoj upravi Pančevo najoštrije osuđuje postupak građanina koji je ovih dana upao naoružan u službene prostorije Policijske stanice na Čukarici i tamo kao taoce držao jedan broj zaposlenih.

Smatramo da postupak ovog čoveka, kome su svest i rasuđivanje očito bili poremećeni s obzirom na to da je hteo da liši života nevine ljude, treba da bude opomena svima nama koji radimo u javnoj bezbednosti da u budućem ophođenju sa strankama budemo mnogo profesionalniji, pažljiviji i obazriviji.

Očito je da su dani bezbrižnosti, kada se podrazumevalo da niko neće napasti policajce zbog onoga što jesu i što predstavljaju, davna prošlost za policiju, društvo i državu Srbiju. Sve ono što smo nekada gledali u filmovima – kada su policajci bili napadani, uzimani za taoce ili ubijani – kod nas se, nažalost, pretvorilo u svakodnevnu realnost.

Da bi se ubuduće sprečili ovakvi i slični incidenti, Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da sprovede ozbiljnije akcije na prikupljanju zaostalog oružja iz prošlih ratova.

Osim toga, trebalo bi pojačati kontrolu na ulici, u gradskom prevozu i na ulazima u objekte u kojima boravi puno ljudi. Bilo bi dobro i da se nabavi oprema za otkrivanje naoružanja, kao i da se zaposleni na ulazima u policijske i druge javne objekte bolje obuče za kritične situacije. Očigledno je da manjak opreme i obuke nosi brojne rizike i da u najgorem slučaju to može da dovede do stradanja nevinih žrtava.

Podsetimo se da su 2011. godine na dužnosti ubijena četiri i ranjena tri policijska službenika, da se drastično povećao broj napada na policajce (najviše za proteklih deset godina), a očito rešenja i dalje nema.

Iz priloženog se vidi da država nema adekvatan mehanizam da zaštiti svoje policajce i građane. Jer, ako se policajci osećaju ugroženo i nezaštićeno, šta će tek reći oni građani koje policija treba da štiti i osigura njihov mir i spokojstvo? Smatramo da je krajnje vreme da država i društvo ulože mnogo više napora kako bismo postali bezbednije društvo, u kome postoje vladavina prava, profesionalizam i usklađeni

M. G.


Razgovor s povodom: Srđan Miletić, načelnik Komunalne policije

Neka građani ocene da li je Pančevo uređenije

Piše Jelena Novakov, psiholog

Kliknite za veci prikaz
S. Miletić

Pančevačka Komunalna policija počela je da radi 29. aprila 2011. godine. Tokom osam meseci funkcionisanja patrole su imale 973 naloga za izvršenje zadatka i izašle su na teren na osnovu 1.732 prijave građana. Naš sagovornik Srđan Miletić, načelnik Komunalne policije, kaže da se ta služba u 2011. godini pridržavala određenih prioriteta.

PANČEVAC: Smatrate li da je nivo komunalnog reda viši nego što je bio pre no što je Komunalna policija počela da radi?

SRĐAN MILETIĆ: To treba da ocene građani. Naglašavam da su na spisku prioriteta za 2011. godinu bili programi suzbijanja vanpijačne prodaje i nelegalnog kombi prevoza, kao i sprovođenje odluke o kućnom redu u stambenim zgradama. Međutim, tokom rada su nam se nametnule i druge obaveze, kao što je rešavanje pitanja pasa-lutalica i mačaka bez vlasnika.

Najviše smo, čini mi se, uradili na suzbijanju vanpijačne prodaje, naročito oko Robne pijace „Aerodrom”.

• Da li se to može reći i o buvljaku na Bavaništanskom putu?

– Sve takozvane satelitske pijace u pančevačkim naseljima su pod kontrolom, a jedini problem predstavlja stari buvljak, jer je on neuslovan i oko njega se nedeljom pravi velika gužva, koja ugrožava bezbednost saobraćaja u tom delu grada. Kada ima mnogo sveta, mi izađemo zajedno s inspekcijom i sklanjamo sve one koji robu prodaju pored puta. Problem starog buvljaka treba da reši lokalna samouprava, i to nalaženjem nove lokacije ili uređenjem postojećeg prostora, kako bi se omogućilo obavljanje te delatnosti na bezbedan način.

• Nelegalan kombi prevoz i dalje funkcioniše.

– Postoji evidentan napredak u pogledu smanjenja broja nelegalnih kombi prevoznika u Pančevu. Istina je da ih još uvek ima, ali situacija je bolja nego ranije. Akcija sobraćajne inspekcije traje od jeseni 2010. i sudeći po tome koliko je porastao broj korisnika usluga ATP-a, može se reći da je nelegalan prevoz smanjen. Još se radi na rešavanju tog problema, a biće još intenzivnijih pomaka kada se veći broj privatnih prevoznika uključi u sistem javnog gradskog prevoza.

• Kakva je vaša komunikacija sa sugrađanima?

– Imamo mnogo poziva građana i rekao bih da smo ostvarili dobru komunikaciju s njima. Oni smatraju da naša služba može da reši različite komunalne probleme koji su se u nekim slučajevima godinama nagomilavali. Najveći broj problema vezanih za poštovanje Odluke o kućnom redu u stambenim zgradama uspeli smo da rešimo samo uz opomene i razgovor, bez kažnjavanja. Pored dobrog odnosa sa sugrađanima, ostvarujemo i odličnu saradnju s komunalnim preduzećima, a u proteklim mesecima to je posebno bio slučaj sa JKP „Higijenom”, JKP „Zelenilom” i ATP-om.

• U Zakonu o komunalnoj policiji navodi se čitav spektar oblasti kojima treba da se bavi vaša služba radi održavanja reda. Uspevate li da sve pokrijete?

– Svaki grad ima svoje specifičnosti. Fokusirali smo se na rešavanje triju navedenih prioriteta, ali pokrivamo različite oblasti po prijavama građana. Letos smo imali mnogo prijava zbog parkiranja vozila na biciklističkim i pešačkim stazama, te smo se time intenzivno bavili. Svaka prijava građana koja se odnosi na neku oblast iz naše nadležnosti uzima se u obzir.

• U okviru „Sistema 48 sati” veliki broj građana se žali na problem pasa-lutalica na gradskim ulicama, a najčešći odgovor u „statusu ’rešen’” glasi da je Komunalna policija izašla na teren, ali su se psi odatle sklonili. Kakav je vaš komentar na tu situaciju?

– Za mnoge službe je rok od 48 sati za odgovor veoma kratak, a za nas je to jako dugo, jer na prijave reagujemo odmah.

Ako informacija da su se na nekoj lokaciji psi-lutalice pojavili ujutru do nas stigne po podne, mi tu ne možemo da pomognemo. Naš odgovor je da se ljudi koji uoče takav problem jave direktno Komunalnoj policiji i da to učine dok su psi na licu mesta. Mi ćemo odmah naložiti zaposlenima u „Zoohigijeni” da izađu na teren, a oni to čine veoma brzo.

• Da li u Komunalnoj policiji ima dovoljno zaposlenih za njeno potpuno funkcionisanje?

– Trenutno radimo u polovičnom sastavu, jer je predviđeno da u našem gradu bude 20 policajaca. Ove godine će biti raspisan konkurs za obuku i prijem još deset naših budućih kolega. Trenutno radimo u dve smene, na usluzi smo od 7.30 do ponoći i još uvek ne možemo da pokrijemo treću smenu.

D. Mladenović


Nema konkretnih rešenja za dugove građana

Pravda i gubici u poslovanju

Otpisane kamate biće pokrivene novcem iz gradske kase

Kliknite za veci prikaz

Radna grupa za reviziju dugovanja građana prema javno-komunalnim preduzećima iznedrila je na poslednjem sastanku, održanom u ponedeljak, 30. januara, tri predloga kako da se ovaj problem reši. Međutim, konačni dogovor je izostao. Rešenje problema prepušteno je parlamentarnim političkim strankama, koje bi trebalo da usaglase stavove do poslednje sednice gradske Skupštine u ovom sazivu.

Predlog na koji su sve strane manje-više pristale jeste da se građanima otpišu kamate i sudski troškovi ukoliko nisu dobili važeću presudu u roku od šest meseci od njenog donošenja, s tim da plate glavnicu duga po ceni usluge na dan uplate. Takođe, predviđeno je i da se svim Pančevcima koji koriste socijalnu pomoć ovakva potraživanja u potpunosti otpišu. Drugi predlog izneo je Petar Jojić, šef odborničke grupe radikala i inicijator formiranja Radne grupe. On je zatražio da se glavnica naplati po cenama koje su važile kada su dugovanja nastala, kao i da se sve presude starije od deset godina otpišu kao zastarele, što Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava. Poslednji predlog, koji prema mišljenju zaposlenih u gradskim službama nije realan, a čiji inicijator je takođe Jojić, jeste da se potraživanja manja od iznosa sudskih taksa otpišu u celini.

– Građani bi na ovaj način bili stimulisani da uopšte ne plaćaju komunalne usluge, jer za stanove male kvadrature pojedini računi staju u ovaj okvir, pa niko ne bi ispunjavao svoje obaveze i za to ne bi bio utužen – objašnjava Enisa Agović Hoti, predsednica te Radne grupe.

Petar Jojić, prvi čovek pančevačkih radikala, smatra da javna preduzeća žele da ostvare dužničku dobit, koja je, prema njegovom mišljenju, zelenaška i pljačkaška.

– Reč je o oko 40.000 tužbi prema građanima, a oni nisu krivi zato što su se našli u ovakvoj situaciji.

Dobrim delom je za nastalo stanje odgovoran sud, jer mnogi građni nisu ni primila sudska rešenja na vreme. Stoga Pančevci nisu dužni da snose krivicu suda – ističe Jojić.

Najveći broj članova Radne grupe smatra da je prvi predlog najrealniji, ali da se sporni detalji moraju dodatno usaglasiti. Svi pomenuti predlozi poslati su javno-komunalnim preduzećima kako bi i ona dala svoje mišljenje. Predsednik pančevačke Skupštine Tigran Kiš kaže da bi bilo politički odgovorno da se odluka, to jest preporuka, gradskim preduzećima donose uz konsenzus, pošto su sve odborničke grupe bile za rešavanje ovog problema.

Očekivano je da će to biti politički dogovor koji će partije postići u narednih meseca dana, tačnije do poslednje skupštinske sednice pred izbore.

– Taj predlog bi trebalo da bude izbalansiran i pravedan, tako da oni koji nisu znali da za njihova dugovanja postoje sudske presude budu oslobođeni plaćanja, ali da pritom ne amnestiramo one što nisu namerno izmirivali obaveze. Ideja je da sugrađani koji imaju sudska rešenja na svega nekoliko stotina ili hiljadu dinara, ne plaćaju kamate koje su basnoslovno narasle, već da plate samo glavnicu. Očekujem da ćemo oko toga postići dogovor – ističe Kiš.

Ukoliko se kamate i sudski troškovi otpišu, to će se svakako odraziti negativno na poslovanja javnih preduzeća jer će bilanse prikazati s gubicima, pa će, shodno tome, i tražiti dotacije iz gradskog budžeta. Ali o tome će najverovatnije brinuti buduća vlast.

N. Kranjc


Psihološki ugao

Neurotična težnja za moći i uticajem (1)

Piše Jelena Novakov, psiholog

Kliknite za veci prikaz

Ovaj aspekt ljudske ličnosti bio je predmet posmatranja i istraživanja grupe teoretičara – socijalnih psihologa i humanista. Prema njihovim teorijama, neurotična težnja za moći i prestižom jedan je od načina odbrane ličnosti od lične nesigurnosti. Ona se izražava nepoštovanjem drugih, veličanjem sopstvene snage, brutalnošću i prezirom prema slabijima.

Međutim, želja da se dominira, da se stekne uticaj i društveni prestiž, nije sama po sebi neurotičnog porekla. Može se reći da normalna težnja za moći proizilazi iz snage ličnosti, a neurotična težnja se javlja iz osećanja inferiornosti. Kod normalnih, zdravih osoba težnja za moći potiče iz osećanja stvarne superiornosti, fizičkih, intelektualnih i duševnih sposobnosti, zrelosti ili mudrosti. Normalna težnja za moći i uticajem je usmerena na konkretne ciljeve koji su u vezi s porodicom, profesijom, političkom idejom, naučnom idejom itd.

Normalne, ambiciozne osobe pokazuju interesovanje za druge ljude i njihove ideje, kroz intenzivan kontakt razvijaju pozitivna osećanja prema ljudima, a u neurotičnoj težnji za moći gubi se kontakt s velikim brojem ljudi, opada uvažavanja drugih, a glavni cilj je učvršćivanje sopstvenih pozicija. Pri tome se komunikacija ograničava na zvaničnu i onu u uskom krugu sledbenika – na „osobu od poverenja”. Stvarajući sopstveni ešalon podanika, osoba gradi sliku sopstvene veličine i lične sigurnosti. Istovremeno se povećava distanca prema ljudima čija blizina može da ugrozi ili raskrinka lažni autoritet, ličnu nesposobnost i inferiornost. Dok traje tako stečena moć, potiskuje se strah od ljudi, koji se doživljavaju kao neprijatelji.

Pitajte psihologa

Ukoliko želite da uputite pitanje psihologu ili da predložite temu o kojoj biste voleli da čitate, to možete učiniti slanjem predloga/pitanja na adresu: „Pančevac” a. d., Trg kralja Petra Prvog 11, 26000 Pančevo, ili na imejl: pancevac@pancevac-online.rs. Vaši dopisi mogu biti anonimni, a u ostalim slučajevima diskrecija se podrazumeva.

Izbegavaju se saveti, pomoć, kritika, popuštanje, pa čak i slaganje s drugima, jer se to tumači kao nemoć.

Neurotična osoba se trudi da ostavi utisak da je sigurna, samouverena, samostalna i uporna, čak i kada zna da nije u pravu. Izbegavaju se sve situacije i ponašanja koji imalo liče na slabost. Moć se manifestuje kroz agresivne ispade surovosti, pretnje, zastrašivanja, osvetoljubivosti. Novostvorena predstava o sebi sve više udaljava neurotičnu ličnost kako od drugih ljudi tako i od sebe same, svojih autentičnih potreba i mogućnosti.

Dok zdrava, ambiciozna ličnost pleni pažnju, iskreno divljenje i stvarno poštovanje drugih, dotle neurotična vlastoljubiva ličnost teži da ima kontrolu nad drugima, kao i nad sopstvenom inferiornošću. Ona ne dozvoljava da se dogodi ništa suprotno od onoga što je planirala, predvidela, zamislila ili usmerila i živi stalno u strepnji da „ne ispusti konce iz svojih ruku”. Svaka vanredna situacijaili nepredviđena okolnost je opasnost za razotkrivanje i rušenje idealizirane predstave o sopstvenoj ličnosti.


U Osnovnom sudu, 27. januara

Osuđen napadač na direktora ATP-a

Okrivljeni Siniša Savanović prvostepeno kažnjen sa šest meseci zatvora * Pušten iz pritvora do pravosnažnosti presude

Kliknite za veci prikaz

Pančevačka Palata pravde

U Osnovnom sudu u Pančevu 27. januara održan je glavni pretres u sudskom sporu koji se vodio protiv Siniše Savanovića iz Starčeva zbog toga što je 28. novembra prošle godine napao direktora ATPa Nenada Stanojevića ispred kuće u kojoj Stanojević stanuje i lakše ga povredio.

Sudija Tamara Brovet izrekla mu je prvostepenu presudu od šest meseci zatvora, nakon čega je Savanović pušten na slobodu do pravosnažnosti presude.

Na početku pretresa kao svedoci su saslušani Milenko Savanović, otac okrivljenog, i Jelena Dodić iz Starčeva. Savanović je objasnio da se zajedno sa sinom bavi linijskim prevozom i da je nekoliko dana pre napada na Stanojevića saznao da je on izjavio za „Pančevac” da želi da raskine ugovore o prevozu s njim i s još dva prevoznika iz Kačareva a da nikoga od njih nije prethodno o tome obavestio.

Savanović je dodao da je, u želji da dobije objašnjenje od direktora ATP-a zašto je to uradio, 28. novembra otišao na razgovor s njim. Oko 7.30 ga je pozvala sekretarica direktora i prebacila mu je vezu sa Stanojevićem. On je upitao Savanovića da li zna ko ga je čekao s motkom ispred kuće, na šta mu je Savanović uzvratio pitanjem da li on zna ko je slupao njegov kombi u Omoljici.

Savanović: konfuzne izjave Stanojevića

Branilac okrivljenog i okrivljeni zatražili su da se iz spisa izdvoji zapisnik o saslušanju Savanovića u policiji koje je objavljeno 29. novembra, u prisustvu advokata po službenoj dužnosti. Oni su obrazložili to tvrdnjom da Savanoviću tom prilikom nije predočeno da može sam da angažuje advokata. Međutim, predstavnik Osnovnog javnog tužilaštva suprotstavio se tome, uz argument da je zapisnik o saslušanju u policiji u potpunosti sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

U svojoj završnoj reči Siniša Savanović je izjavio da izjava koju je dao Nenad Stanojević ne zaslužuje pažnju jer je nejasna i kontradiktorna u brojnim detaljima. Rekao je da ga direktor ATP-a poznaje odranije i da je zbog toga prilikom prepoznavanja mogao da zna da je o njemu reč. Dodao je da ne smatra da je kriv i predložio je da mu se ukine pritvor.

Tužilaštvo: ima dovoljno dokaza

Njegov advokat je rekao da ne postoji nijedan materijalni dokaz da je njegov štićenik napao direktora ATP-a. Između ostalog, izjavio je i da je nelogično to što je Stanojević zatražio lekarsku pomoć tek sedam sati posle napada, i to u ambulanti „Azotare”, a ne u Bolnici, koja je mnogo bliža mestu gde je navodno napadnut.

S druge strane, predstavnik Tužilaštva je zatražio da sud proglasi Savanovića krivim jer iz predočenih dokaza nedvosmisleno proizilazi da je napao Stanojevića. Prema rečima predstavnika Tužilaštva, u prilog uverljivosti Stanojevićevog iskaza jasno govori to što je prepoznao napadača i vozilo kojim se on nakon napada udaljio. Predstavnik Tužilaštva je dodao i da je iskaz svedoka Milenka Savanovića pristrasan s obzirom na to da je on otac okrivljenog, kao i da je motiv njegovog sina za napad na Stanojevića finansijski interes, jer je direktor ATP-a hteo da raskine ugovor s njim i tako ga onemogući da obavlja posao.

M. Gligorić


Novine iz RFZO-a

Niža participacija za neke lekove

Kako saopštavaju iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 19. januara je proširena lista lekova koji se izdaju na teret tog fonda, ali je i snižena participacija za medikamente neophodne u lečenju astmatičara, kao i pacijenata obolelih od kardioloških, psihijatrijskih i neuroloških oboljenja. Osobe koje pate od glaukoma više neće plaćati procentualnu participaciju.

Nova lista lekova obuhvata 61 lek različite jačine, oblika i pakovanja, od čega 21 spada u potpuno nove medikamente. Tako se sada na spisku RFZO-a nalazi 612 lekova različitog generičkog naziva, s 1.939 medikamenata različite jačine.

Prvi put se na listi našao „rilutek” (za obolele od teškog neurološkog oboljenja), a za pacijente u poodmakloj fazi bubrežne insuficijencije obezbeđena je „mimpara”. Takođe, obolelima od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i arterijske hipertenzije dostupniji su razni lekovi i antibiotici.

Sniženje cena antiinfektivnih medikamenata i onih za lečenje kardiovaskularnih oboljenja i bolesti nervnog i respiratornog sistema donelo je i smanjenu procentualnu participaciju od pet do 20 odsto.

J. S.


Nov režim rada JKP-a „Grejanje”

Stanovi topli i tokom noći

Na veliku radost sugrađana čiji su stanovi u sistemu daljinskog grejanja, zbog veoma niskih temperatura, JKP „Grejanje” je u ponedeljak, 30. januara, prešlo na nov režim rada, koji podrazumeva celodnevnu isporuku toplote. Prema rečima pi-ara tog preduzeća Biljane Bulatović Pajić, prva i druga noć su protekle bez problema, a Pančevci će imati noćno zagrevanje sve dok su vremenske prilike loše.

Na sastanku posvećenom toj temi, koji je održan u utorak, 31. januara, dogovoreno je da temperature u stanovima tokom noći budu jedan do dva stepena niže od standardnih, dnevnih 20 stepeni Celzijusa.

D. M.


Pregled u PTT saobraćaju

Živeti bez duvanskog dima

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima, Centar za prevenciju Doma zdravlja u utorak, 31. januara, sproveo je akciju preventivnih pregleda u preduzeću PTT saobraćaj u Pančevu.

Ovogodišnji slogan glasi „Uživaj bez duvanskog dima”.

Pedeset petoro zaposlenih, koliko ih se odazvalo akciji, proverilo je vrednosti holesterola, triglicerida i glikemije iz kapilarne krvi i krvni pritisak, izmerene su im težina i visina i određen im je indeks telesne mase.

Dvadeset tri radnika su se izjasnila kao pušači i njima je sugerisano da posete Savetovalište za odvikavanje od pušenja u Preventivnom centru Doma zdravlja.

D. M.


Crna hronika

Devet pijanih vozača za noć

Tokom kontrole koja je sprovedena u noći između 28. i 29. januara, od 22 do 4 sata, saobraćajna policija je isključila iz saobraćaja osam vozača zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Jedan od njih je bio toliko pijan da je zadržan u policijskim prostorijama do otrežnjenja.

Saobraćajci su te noći zabranili dalju vožnju i trojici vozača koji su upravljali automobilima bez registarskih tablica, kao i četvorici naših mlađih sugrađana koji su bili za volanom iako nisu položili vozački ispit.

U periodu od 23. do 30. januara na teritoriji Pančeva dogodilo se šest saobraćajnih nezgoda s materijalnom štetom i tri udesa u kojima je bilo i povređenih lkca. Među lakše povređenima su dva vozača putničkih vozila, dva putnika i jedan pešak, a teško su povređeni jedan vozač automobila i jedan putnik. Najčešći uzroci udesa bili su prebrza vožnja i neustupanje prava prvenstva.

Devojka skočila s mosta

Nepoznata devojka iz našega grada, stara oko 30 godina, skočila je 26. januara uveče s Pančevačkog mosta.

Ona je najpre u Pančevu ušla u taksi, a zatim je tražila od vozača da je preveze do Novog Beograda. Tokom vožnje je delovala mirno i nekoliko puta je razgovarala mobilnim telefonom.

Kada je automobil došao do mosta, zamolila je taksistu da zaustavi i rekla da će produžiti pešice. On ju je molio da to ne radi, ali je ipak popustio. Devojka je došla do sredine mosta i tada je počela da se penje na ogradu. U tom trenutku ju je primetio taksista koji je dolazio iz suprotnog smera. On je pokušao da je odvrati od namere da skoči u Dunav, ali nije u tome uspeo.

Rečna policija je odmah započela potragu za njom, ali ni posle nedelju dana nema nikakvih rezultata.

Nije utvrđen ni njen identitet, jer do sada nije prijavljen ničiji nestanak.


Savremeni defibrilator u Domu zdravlja

Testovi opterećenja srca bezbedni

Novac za nov uređaj obezbeđen iz gradskog budžeta * Pred današnjim sportistima mnogo veći zahtevi nego ranije

Kliknite za veci prikaz
Novina u Dispanzeru za sportsku medicinu

U Dispanzer za sportsku medicinu u ponedeljak, 30. januara, stigao je nov, savremeni defibrilator, uređaj za kardiopulmonalnu reanimaciju.

Novac za taj aparat, a reč je o 500.000 dinara, izdvojen je iz budžeta Grada Pančeva.

Priprema za vrhunska takmičenja

Postojanje tog aparata u sportskom dispanzeru praktično znači da će pančevački sportisti ubuduće moći da rade kvalitetnije testove opterećenja srca i da će njihova bezbednost u tom trenutku biti stoprocentna. To je posebno važno kada se ima u vidu da u našem gradu ima 130 sportskih udruženja, 7.000 sportista i 5.000 dece koja se bave sportom.

– U sportskom dispanzeru se svake godine pregleda veliki broj dece i sportista.

Nadamo se da defibrilator neće biti upotrebljen, ali svedoci smo da se i kod vrhunskih sportista često dešavaju slučajevi takozvane naprasne srčane smrti – rekao je dr Novica Đorđević, većnik za zdravstvo i socijalna pitanja.

Za hitne slučajeve

Dr Novica Đorđević, većnik za zdravstvo i socijalna pitanja, izjavio je da Služba hitne pomoći trenutno poseduje tri defibrilatora. Ukoliko novac za nov takav uređaj ne bude obezbeđen kroz donacije, Grad će izdvojiti sredstva i kupiće ga i za tu službu.

On je podsetio da je Dom zdravlja uputio zahtev Ministarstvu zdravlja RS za podizanje nivoa testa opterećenja prilikom pregleda sportista. Odluka o tome se čeka, ali ako bude usvojena, postojanje defibrilatora biće još svrhovitije.

– Stepen opterećenja na pregledima treba da bude barem približan opterećenju srca koje sportisti imaju na vrhunskim takmičenjima. Da bi pregled bio kompetantan i da bi mišljenje bilo stručno, neophodno je da se i stepen opterećenja povećava – dodao je većnik.

Smanjenje rizika

Doktor Zoran Đurđev, specijalista sportske medicine u Dispanzeru za sportsku medicinu, kaže da takav uređaj dosad, na sreću, nije bio potreban.

– Ovaj uređaj je veoma značajan jer u Pančevu imamo veliki broj sportista. Juniori danas obaraju svetske rekorde od pre 20, 30 godina, tako da su zahtevi današnjeg sporta mnogo veći nego ranije. Samim tim i zdravstvena zaštita sportista mora da ide u korak s razvojem sporta i u pogledu poboljšanja zdravstvenog stanja i kada govorimo o smanjenju rizika – istakao je dr Zoran Đurđev.

Nabavka defibrilatora za lekare zaposlene u tom dispanzeru znači sigurnost, a doktor Đurđev je objasnio da bez tog aparata nije dozvoljeno raditi testove maksimalnog opterećenja. Toj službi su potrebni i nov dvanaestokanalni EKG i još neki aparati koji su propisani novim pravilnikom o medicinskoj zaštiti sportista.

D. Mladenović


Preminuo Živan Saramandić (1939–2012)

Povratak u praishodište

Poslednji koncert održao u Pančevu * Prijateljstvom, ljubavlju, čašću, stvaralaštvom i životom za druge dolazi se do istine o smislu ljudskog postojanja

Kliknite za veci prikaz
Ambasador Rusije, umetnikova korepetitorka i Živan Saramandić posle koncerta u našem gradu

U nedelju, 29. januara, ostali smo, naglo i neočekivano, bez Živana Saramandića, prvaka Opere Narodnog pozorišta, vrsnog umetnika i čoveka koji je ceo ovozemaljski život posvetio muzici, lepoti, dobroti i ljubavi i za pet decenija umetničkog rada ostavio neizbrisiv trag u kulturnom stvaralaštvu srpskog i ruskog naroda.

Neizmerna je tuga, bol i neverica u srcima svih poštovalaca tog velikog umetnika, koji je fenomenalnim basom oduševljavao ne samo publiku u najčuvenijim operama sveta – od „Boljšog teatra”, „Karnegi hola” i „Metropolitena”, pa do operskih scena u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Odesi, Kijevu, Petrogradu, Barseloni – nego i sve ljubitelje izvornih srpskih i ruskih narodnih pesama.

Pančevačko Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Dositej Obradović” u ovom tužnom času odaje posebnu počast velikom preminulom umetniku, koji se preselio u besmrtne legende kako srpskog, tako i ruskog naroda.

Sudbina je htela da poslednji nastup Živana Saramandića bude, bez obzira na to što se spremao da u Narodnom pozorištu odigra Velikog inkvizitora u obnovljenom „Don Karlosu”, upravo u Pančevu, 17. januara, na promociji novina „Srpsko-ruski glas”. Tada je pružio podršku svojim pančevačkim prijateljima i nastupio na veličanstvenom skupu u Kulturnom centru.

Premda lošeg zdravlja, došao je na promociju u pratnji svoje voljene supruge Milke.

Tog dana je sedamdesetdvogodišnji umetnik maestralno i od srca, snažno i duboko kako samo on ume, pevao ruske i srpske pesme pred dupke punom salom. Ovacijama su ga pozdravili svi ljudi dobre volje, među kojima su bili i predstavnici sedam ambasada, svi oni što su te večeri prisustvovali čudesnom spajanju srpskih i ruskih duša.

Nakon koncerta, u razgovoru s mladim novinarima „Srpsko-ruskog glasa”, rekao je: „Deco, lepe su vam novine, čuvajte i širite srpsko-rusko prijateljstvo. Moja Milka i ja nemamo dece, ali ja volim svako dete i pomažem kad god mogu”.

O tome koliko je Živan Saramandić bio jedinstven, govori i činjenica da je 1967. godine odbio u to vreme fantastičnu ponudu, blanko ugovor direktora čuvene Bečke opere, a zatim i ponudu rimske i napuljske opere. Odbio je i nikad se nije pokajao.

„Sve što sam uradio u životu, uradio sam svojom voljom”, izjavio je u jednom intervjuu.

Nije bio čovek koji je u drugima tražio mane; opraštao je i kad njemu nisu praštali, a ljubav nikad nije sakrivao. Njegova životna saputnica, poznata operska diva Milka Stojanović, koju je uvek zvao „moja Milka”, bila mu je jedan od uzora u životu i karijeri, bila je njegova ljubav.

Živan Saramandić je tog 17. januara u Pančevu pesmom otkrio šta znače reči koje je nadahnuto saopštio u jednom intervjuu: „Volim Grčku i Španiju, a pre svega Rusiju. Ja sam apsolutni zavisnik od Rusije, u kojoj sam imao 700 koncerata. Gostovao sam nekoliko puta u ’Boljšom teatru’, bio sam čak i u Sibiru, na mestima gde noga Evropejaca nikada neće kročiti. Ostavio sam svojoj ženi u amanet da kad budem umro, moj pepeo bace u Volgu. Osetio bih da sam se vratio u praishodište”.

Mi u Društvu srpsko-ruskog prijateljstva i „Srpskoruskom glasu”, koji smo imali čast i privilegiju da se družimo s velikim umetnikom čiji je moto bio da uvek treba oko sebe pustiti auru dobra, ne kao svetac već kao čovek, znamo da je Živan Saramandić otišao u legendu kao velikan čije stvaralaštvo živi, kako kaže pesnik, „dokle sunce grije”, pravi svetac iz čijeg dela se može učiti kako se prijateljstvom, ljubavlju, čašću, stvaralaštvom i životom za druge dolazi do istine i saznanja o smislu ljudskog postojanja.

P. Obradović


RTV Pančevo traži novo rukovodstvo

Jednačina sa tri (ne)poznate

Zasad nema zainteresovanih kandidata

Upravni odbor RTV Pančevo doneo je 24. januara odluku o raspisivanju konkursa za sve tri čelne funkcije u toj medijskoj kući – direktora i glavnih urednika Radija i Televizije.

Zainteresovani kandidati mogu poslati prijave do subote, 11. februara na adresu RTV-a – Nikole Đurkovića 1, a uz svu neophodnu dokumentaciju, trebalo bi da dostave planove i programe rada. Za mesto direktora neophodno je petogodišnje iskustvo na rukovodećim poslovima, a budući urednici trebalo bi da imaju isti staž na poslovima uređivanja u medijima.

Ove rukovodeće pozicije mogle bi biti popunjene do marta, kada ističe četvorogodišnji mandat Neveni Simendić, glavnoj urednici TV Pančeva.

Trenutno su na mestima direktora i urednika Radija vršioci dužnosti Svetlana Đedović i Aleksandar Nedeljković. Đedovićeva je zamenila Milana Lepedata, koga je Skupština razrešila dužnosti direktora na lični zahtev početkom jula prošle godine. Nedeljković je u stolicu urednika Radija seo 1. novembra 2011, nakon što je Upravni odbor RTV-a razrešio dužnosti dotadašnjeg glodura Dragana Milenkovića, kome je time prestao radni odnos u ovoj medijskoj kući.

Konkursi su objavljeni protekle nedelje u „Politici” i „Pančevcu”, ali kako nezvanično saznajemo, do zaključenja ovog broja našeg lista nije stigla nijedna prijava. Iako do isteka roka za podnošenje kandidatura ima još dovoljno vremena, pitanje je koliko će izbor rukovodstva gradskih elektronskih medija biti neizvestan ukoliko se sadašnji rukovodioci budu prijavili. Nevena Simendić je već devet godina u kontinuitetu glavna urednica Televizije, a Đedovićeva i Nedeljković su članovi vladajuće Demokratske stranke.

D. V.


Povećan broj stipendija u Pančevu

Stručno usavršavanje budućih lidera

Zagarantovan posao u lokalnoj administraciji
Kliknite za veci prikaz

Ove godine će petoro pančevačkih studenata o trošku Grada moći da se usavršava na prestižnim britanskim univerzitetama. Reč je o programu „Čivning”, koji Gradska uprava realizuje u saradnji s Britanskim savetom i uz podršku Ambasade Velike Britanije. Konkurs je otvoren do 15. marta, a mogu se prijaviti svi Pančevci koji su završili osnovne akademske studije, vladaju engleskim jezikom i imaju prosek ocena viši od osam.

Prednost će imati mladi ljudi koji se prijave za školske programe u oblasti javne administracije, lokalnog ekonomskog razvoja, medija i komunikacije, reforme pravnog sistema, međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava, ekologije i održivog razvoja, kao i menadžmenta u kulturi i umetnosti.

– Kroz navedeni program želimo da stvorimo tim budućih lidera koji će biti krajnje konstruktivni i važni u donošenju odluka u vezi s funkcionisanjem lokalne samouprave i drugih organizacija čiji je osnivač Grad – izjavila je Tanja Lukić, članica Gradskog veća zadužena za rad i zapošljavanje.

Zvezdana Crnogorac, politički savetnik u britanskoj Ambasadi, kazala je da su neki od stipendista programa „Čivning” već na vodećim pozicijama u državnim institucijama i privredi Srbije, te da Vlada Britanije na ovaj način želi da pomogne razvoju naše zemlje.

Stipendija pokriva troškove putovanja, smeštaja i školarine, a studenti će dobijati i mesečni džeparac. Pančevci mogu da izaberu bilo koji univerzitet u Britaniji, bez obzira na cenu školarine, i studijski program u trajanju od tri meseca do godinu dana. Po povratku sa stručnog usavršavanja stipendisti mogu očekivati zaposlenje u lokalnoj administraciji u periodu od najmanje dve godine. Dvoje onih koji su prošli ovaj program već su angažovani na projektima Gradske uprave, a student koji je prošle godine dobio stipendiju takođe će biti uposlen u lokalnoj samoupravi po završetku master studija ove godine.

Zainteresovani se mogu prijaviti na Odeljenju za ljudske resurse, ili popuniti formular koji se može preuzeti s veb-prezentacija Grada Pančeva i Britanskog saveta. U Malom klubu Doma omladine u utorak,7. februara, od 17 sati, biće održana „Čivning čajanka” kako bi se studenti upoznali s programom.

Tom prilikom oni će čuti iskustva svojih prethodnika koji su se usavršavali u Velikoj Britaniji.

N. K.


This cached page was created in 0.080778121948242 seconds