Dorotea prva pančevačka beba

image_pdfimage_print

Dar od Boga stigao je u pančevačko porodilište 1. januara oko 14 sati. Tako u prevodu s grčkog glasi ime prve bebe rođene u našem gradu ove godine. Ona je Dorotea Ignjatović, a na svet je stigla teška nešto manje od tri kilograma. Mama Jelena kaže da je porođaj protekao bez ikakvih problema, a novom članu porodice i divnom novogodišnjem poklonu najviše se, pored mame i tate, obradovao Dorotein sedmogodišnji brat.

Dorotea kao da je znala da je prva beba u našem gradu posebno važna ličnost, te je požurila da se prvim plačem oglasi 12 dana pre predviđenog termina. Danas, 2. januara, posetili su je gradonačelnik Saša Pavlov i resorni gradski većnik Milenko Čučković i uručili srećnoj mami Jeleni zlatnik – dar Grada Pančeva, koji će Dorotei sigurno biti jedna od najdražih uspomena.

U pančevačkom porodilištu u poslednja 24 sata rođeno je ukupno pet beba – tri dečaka i dve devojčice. Tokom 2016. godine u Pančevu su rođene 1.543 bebe, što je u okviru proseka za naš grad.

D. K.

Jedan komentar

  1. Slavko Petrov says:

    BOŽJA VAROŠ

    Nedaleko od ušća reke Tamiš u Dunav, duž leve obale, nikla je varoš po imenu Pansif, pažljivo ušuškana i prikrivena kako ne bi, zlu ne trebalo, privlačila pažnju svakakvih radoznalaca s dunavskih lađa. Ime je dobila od grčkih reči pan i sif, koje su označavale Boga i šumu, mada su označavale i tiganj, tepsiju, te nije teško pretpostaviti da bi okretni Grci, nepreglednoj ravnici kakva je banatska, nadenuli isto ime. Na šta god se kovanica odnosila, šumu ili ravnicu, pan označava Svevišnjeg, tako da jednom poverena reč važi i danas, vešto meandrirajući između šume i ravnice.
    Kako je daleke, 1153. godine primetio andaluzijski putopisac, Abu Abdulah Muhamed El Idrizi, čuven po nadimku El Šerit, u Banatu i kao askurđel priči, te čukun čukun čukundeda zanosnoj devojčici, u varoši je tad, zapisao je on, bilo vazda grčkih trgovaca, koju su oni imenovali po šumi, tik iza dveju reka i pridodali joj pridev, Božja.
    S obzirom da su stanovnici Bansifa, kako je El Šerit, inače, izgovarao ime varoši, živeli pritajeni, odlučili su da okrenu list i da se, zarad ličnog i prosperiteta zajednice, javno oglase. Ohrabrili su se, mada im, ruku na srce, šuma, reke, ravnica nisu bile Bog zna kakav zaklon od belosvetskih kabadahija. Tako su leta Gospodnjeg 1909. oni podigli kule svetilje, jedini par na ovoj velikoj, evropskoj vodi i njima označili varoš na dodiru svetova.
    Dostigavši zavidnu proizvodnju žita, svile, piva i koječega sve, ne, odvažili su se na ozbiljniju trgovinu, najpre s jugom, jer im je on bio tu, odmah iza Dunava, poštenu zaradu i, što je ljudski, zabavu. Čim ih je krenulo, počeli su da snabdevaju Bečkerek, Kikindu, Temišvar i Arad, a robom sa severa, Beograd. Nema sumnje da ih je zarada ohrabrila, verovatno, i opila, te su nakon milenijumske osame – kažu, još od neolita – opet izašli na Dunav, na njegovoj obali izgradili brojne manafakture, prekookeansku luku i, u najmanju ruku, počeli da se prave važni.
    Kako u zaleđu nema planina, jer osim Peščare i Vršca žari ravnica, čini se, nekako, tiho i mirno. No, ravnica nije ravnica, niti planina samo planina, pa tako i varoš nije, tek zemlja, već priča puna života. A onda, Boki more, Banatu ravnica, oboma zaliv, pa kako bude. I bilo je, vala i biće života i priča, jer kada se isplovi na reku, more, koliko god čudni i obični bili, ljudi postaju san, a snovi priče. Možda neki od njih nisu živo sanjani, te ostali zaboravljeni, neispričani, a kada jesu, budu ili opet budu, bivaju zapisani i poput Bansifa, sanjani i dosanjani.
    Muhamed tvrdi, da su Gradska šuma, ravnica, velika i mala reka – koja varoši dođe, što i Kotoru Boka – odvajkada Božje, istinska pročišćenja ovdašnjih duša koje zamiču pod treset i iznova rađaju, drugim rečima snovi i priče, a rečnikom trgovaca duhovne trošarine na vekovnom putu iskona na zapad i njegovom urednom povratku na istok.

    Slavko Petrov

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien