Pancevac Online

Broj 4472 · 20.09.2012.

Leto u prirodi

Ekološka katastrofa bez presedana

Vapaj za čišćenjem Nadela

Zagađivačima rokovi odavno istekli * Inspektori ne rade svoj posao

Kliknite za veci prikaz
Majušni nagoveštaj boljitka
Kliknite za veci prikaz
Ovako danas izgleda Nadela...
Kliknite za veci prikaz
... A nekada je bila prava reka
Kliknite za veci prikaz
Sliv u Dunav...

Nadela (ili narodski rečeno Nadel) je vodeni tok duži nešto više od 80 kilometara.

Izvire u blizini Tomaševca i proteže se kroz atare Kovačice, Debeljače, Crepaje, Jabuke i Pančeva. Ovaj hidrosistem, kojim zvanično gazduju „Vode Vojvodine” prevashodno je trebalo da služi za nekoliko namena – navodnjavanje, odvodnjavanje i lovnorekreativni turizam.

Sada zagađena baruština...

Nažalost, ne samo da se ova gotovo usahla rečica danas ne koristi ni za jednu od navedenih svrha, već je u potpunosti zagađena. Voda je „š” kategorije, a u njoj je mnogo teških metala, uključujući i živu. Jedan od najagilnijih zagovornika čišćenja Nadela, osnivač istoimenog udruženja, Milan Mića Jovanov priču počinje ovako: – U tu „avanturu” krenuli smo pre pet godina i posle svega moram nevoljno da priznam da smo danas neuporedivo dalje od rešenja nego tada.

Glavni razlog su, naravno, direktni zagađivači poput Šećerane, Skrobare i malih farmi, koje, mimo svakog zakona, neprečišćene otpadne vode godinama ispuštaju u Nadelu. Ima i onih indirektnih zagađivača, to jest građana, koji se na isti način oslobađaju fekalija. Bezobrazluk ide dotle da neki čak istovaruju čitave cisterne raznih otrova. Svi rokovi da se ovako nešto prekine odavno su istekli. Neposredni krivci za nesankcionisanje zagađivača su pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine i vodoprivredni inspektor, koji se ne mešaju u svoj posao.

Za rehabilitaciju Nadele neophodno je više miliona evra, koji bi se možda mogli naći u evropskim fondovima.

– Preduslov je izgradnja kanalizacije u naseljima uz reku. Ali, nevolja je ta što je i sam Grad u tome saučesnik, jer od 2008. ne dovršava tu investiciju. Štaviše, otkako vodimo ovu bitku, samo je Kajmakčalanska ulica kompletirana. Krivac je i JKP „Vodovod”, i to zbog nerešene kišne kanalizacije na Novoj Misi, gde se kompletne otpadne vode preko kanala puštaju u Nadelu. Kada je delegacija udruženja posetila „Vodovod” u vezi s nastavkom radova na fekalnoj kanalizaciji na Misi 2 i na Kudeljarcu, direktor nije čak ni znao da je to proglašeno za kapitalnu investiciju. Pored ostalog, sve zemlje kroz koje protiče Dunav, obavezuje i direktiva Evropske unije, usvojena i u Narodnoj skupštini, prema kojoj se striktno zabranjuje ispuštanje neprerađenih otpadnih voda. Tek kada bi se sve ovo skockalo, mogli bismo za novac za čišćenje Nadela da apliciramo na neki od evropskih fondova, a reč je o, za naše prilike, nedostižnoj svoti – kaže Mića.

Koliko je neophodno očistiti Nadel govori i podatak da bi iz njega moglo da se navodnjava oko 13.000 hektara zemlje, što bi u vreme sve češćih suša bilo pravi melem.

– Još 2006. bilo je neke nade, urađena su merenja, nešto je „prčkano” s bagerima, ali nije se čak ni znalo šta činiti s izvađenim kontaminiranim muljem. Dok je vodotok do Kovačice relativno pristojan, odatle do ulivanja u Dunav kod Ivanova je prava katastrofa. Problem je i to što je reka kod „Belog narcisa” izmeštena iz svog prirodnog toka, gde je takvo začepljenje da je nemoguće povratiti brzinu toka. Apsolutno smo svesni koliko je sve ovo kompleksan problem, ali u započetoj borbi nećemo posustati dokle god postoji i gram šansi – ne predaje se entuzijasta.

...a nekad ribolovačka meka!

Mnogi vremešniji zaljubljenici u Nadel pamte ga iz vremena kad je bio nebrušeni dijamant. Četrdesetih godina prošlog veka bila je ovo prava reka, a pitome obale krasile su raskošne vrbe. Čika Paja iz Starčeva priseća se svog omiljenog nadelskog mesta u okolini betonske brane, u blizini sadašnjeg mosta ka Omoljici. Nedaleko odatle nalazila se Valjara, gde su žene tkale, a deca učila da plivaju.

– Nadel je nekad bilo carstvo ribolovaca, a pošto je relativno blizu Beograda od toga smo mogli imati i velike koristi. Do sedamdesetih godina u Nadelu je živeo impozantan broj vrsta riba koje žive u istinski čistoj vodi, kao što su linjak, bandar i zlatni karaš, štuka, som...

Ovde se nalazilo i nadaleko čuveno mrestilište šarana – kaže čika Paja.

Nekada se i drukčije ribarilo...

– Na ramenima smo nosili džak, a košarama frontalno „boli” po vodi dubokoj oko 70 centimetara. Kada bi začuli da nešto udara znali bismo da je reč o šaranu, mada je umela da nas prepadne i poneka belouška. Šarana smo u trsci hvatali i takozvanim „stolicama”. Lagano smo gazili i pažljivo rukama pipali po vodi, a kada bismo naleteli na ribu, prvo bismo je pažljivo mazili, dok je ne ćapimo za škrge. Zimi, kad Nadel smrzne, u vodi bi nestajalo kiseonika, pa bi oni lukaviji sekirom razbijali led.

Kako bi se dočepale vazduha, na tu rupu ubrzo bi navaljivale nesrećne ribe, pa je bilo velikog ulova, čak i somova dužine do metar i po – pamti ovaj prirodnjak.

Kako dodaje čika Paja, bilo je i mnogo ptica – gakova, čaplji, roda, čavki... Naročito je bio interesantan vodomar, kada s vrbe vreba slasnu večeru u vidu sitne ribe.

Sedamdesetih godina se već osećala nadolazeća propast, a devedesetih je ceo tok zarastao u šipražje. Više nije bilo pecaroša i drugih znatiželjnika, pa su se, na oduševljenje lovaca, solidno razmnožili fazani.

S obzirom na to da su poslednjih godina mnoge fabrike zatvorene, pojavio se i kakav-takav protok vode. Iako stidljivo, ponovo navraćaju i pecaroši, pa je ove godine kod mosta ka Omoljici bilo babušana i šarančića, kojima je očigledno, kao lososima, u genima da se mreste na zacrtanom mestu.

Da li je to prvi nagoveštaj boljih dana za ovu, nekad predivnu oazu prirode, koje željno iščekuju Mića, Paja i mnogi drugi ljubitelji Nadele, teško je reći.

Nada, ipak, umire poslednja...


Som

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Posle morune najveća rečna riba kod nas je som. On ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Prepoznatljiv je po brkovima kojih ima šest, dva su mu na gornjoj vilici i znatno su veći nego oni na donjoj. Voli mirne ili sporotekuće, muljevite, vode.

Njegovu glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice na površini vode. Zabeleženo je mnogo slučajeva napada na patke i guske. Lovi uglavnom noću, ali ni danju ne propušta priliku da nešto pojede.

Razmnožavanje

Som se najčešće mresti sredinom maja i početkom juna, mada se može desiti čak i u julu. Ovo zavisi od temperature vode koja bi trebalo da bude od 19 do 24 stepena.

Ženka prvo napravi gnezdo i tu položi ikru, mužjak oplodi ikru, a ženka ostaje i čuva je dok se mladi ne izlegu.

Mamci i pribor za lov

Sportski ribolovci soma mogu loviti samo udicama, u koje spada i bućka. Ovo je vrlo interesantan i atraktivan način lova. Najbolja sezona je u julu i u avgustu, a ribari kažu da som počinje da jede kad cveta jorgovan.

Kao mamac se može koristiti gotovo sve, a lovi se čak i na komad sapuna. Najčešći mamci su crna glista, pijavica, durdubak, rovac, žaba i manić.

Bućka je komad drveta na čijem je jednom kraju rukohvat koji se nastavlja potpuno pljosnatim delom, a na kraju se naglo završava proširenjem u obliku potkovice. Ovom „potkovicom” se udara o vodu i tako se pravi specifičan zvuk koji izaziva soma. Sastavni deo bućke je i parče kanapa koji s jedne strane ima omču gde se vezuje dugački kanap, a s druge strane se vezuje veća i jača udica, iznad koje se nalazi crvena kićanka. Na kanap, iznad kićanke, naniže se dvadesetak komada olova veličine i oblika spljoštenog klikera, a na udicu se stavlja komad sunđera tako da pokrije vrat udice. Pri lovu se ovaj deo bućke vezuje omčom za jedan dugačak i jak kanap na čiji drugi kraj se veže veća prazna, plastična kanta.

Svaku ribu, pa i soma, možete uloviti tamo gde se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato nezahvalno bilo koga upućivati na određene terene. Osnovno je znati u kojim vodama živi određena vrsta, kao i gde se najradije zadržava, a ostalo je sreća i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo.

Ipak, sreća je sreća.


Riblji specijaliteti

Smuđ u marinadi

Kliknite za veci prikaz

Za dve osobe je potrebno: 600 g smuđa (isečenog na filete, bez kostiju), 60 g zelenih maslina (iseckanih na kolutove), 10 g kapara (sitno iseckanih), prstohvat šafrana, jedan dl maslinovog ulja, sok jedne pomorandže, so po potrebi, jedan čen belog luka

Priprema: Preko aluminijumske folije stavite papir za pečenje. Premažite papir s malo maslinovog ulja, a zatim na njega stavite filete ribe.

Ribu posolite, dodajte beli luk, masline, kapar, maslinovo ulje, šafran i sok pomorandže. Ribu uvijte u foliju i papir tako da bude u obliku gondole. Potom je stavite u rernu koja se prethodno zagrejala na 180 stepeni i pecite 20 minuta.

Ribu servirajte s blitvom i krompirom.

Prirodnjaci: J. Filipović i A. Živković


Izveštaj s ribolovačkih terena

Nadolazi voda...

Na Tamišu je do pre neki dan i dalje bio nizak vodostaj, a tokom vikenda su na žive mamce i varalicu radili štuka, smuđ i bucov. Kod Jabuke su udarali protviš i bela.

Na Zimovniku je, takođe, bilo štuke, bele i poneke babuške.

Som se javljao na Dunavu, a kod Dubovca je bilo krupnije babuške i deverike.

U utorak je voda počela da nadolazi...