BEZOBZIRNOST INVESTITORA
KEPIĆI POTKRADALI I „VODOVOD”
Još neutvrđen četvorogodišnji dug za vodu • Problematična gradnja kuće u Ulici Marije i Lazara Dragićevića 13 i novi problemi • Vlasnici stanova ne plaćaju ni „Higijeni”, ni „Vodovodu”, a nisu ni u evidenciji poreskih obveznika • Nominalni investitor, izigrane institucije i kupci stanova

Ko se sve kupa, a ko baštu zaliva?

Neviđena investitorska petljavina u Sinđelićevoj 32a, odnosno Marije i Lazara Dragičevića 13, duga četiri i po godine, možda će jednog dana dobiti svoj epilog, a najnovija bruka u režiji nominalnog investitora Draginje Kepić jeste višegodišnje potkradanje „Vodovoda”. Dug se „penje” na par stotina hiljada dinara, ne računajući kamatu, a u JKP-u „Vodovod i kanalizacija”, po rečima direktorke LJiljane Stanković, primeniće sva pravna sredstva kako bi bio sankcionisan skoro nezabeleženi lopovluk.

Vodomer pod stepeništem

Neutvrđen je broj stanara koji su stanove zvanično kupili od Kepićeve i koji su neprijavljeno koristili vodu više od tri godine, od aprila 2002. pa sve do pred kraj ovog leta, i nisu platili ni dinara, dok se vodomer pod stepeništem zgrade neprestano okretao. Bio je nedostupan onima koji ih očitavaju, ali su napokon utvrdili da nešto ne štima. Izvesno je da su radnici na očitavanju vodomera svakako morali ovu zavrzlamu ranije da rasvetle.

Priznanice su na ime Kepića stizale na bazi akontacije i po očitavanju vodomera, jednom godišnje, što je pravilo za privatne kuće i za kuću u Sinđelićevoj ulici. Za poslednje tri godine uplaćeno je nešto preko 3.500 dinara. No, za zgradu na kraju nekadašnje bašte Kepićevih, koja je, kao i ceo potez do Ulice Svetozara Miletića, devedesetih godina prevedena u gradsko građevinsko zemljište, priznanica nije bilo. Tu je Kepićeva, izigravši propise, „podigla” zgradu s osam, umesto dozvoljena tri stana. Deo stanova je u proleće 2002. godine prodala, a da nikad nije prijavila povećan broj korisnika vode, niti su to učinili novi vlasnici. Budući da se u kolektivnim stambenim zgradama vodomeri po pravilu čitaju svakog meseca, u ovom slučaju to se dosad nije dogodilo.

– Kad pogledamo dokumentaciju, naš dužnik je Draginja Kepić. Po skupštinskoj odluci investitor je dužan da u roku od 24 sata prijavi „Vodovodu” sve što je važno za fakturisanje vode, što je u ovom slučaju izostalo. U kontroli koju smo sproveli, kao i u neposrednom razgovoru sa stanarima, pre svih sa gospođom koja se uselila u proleće 2002. godine, saznali smo da je ona stan kupila od advokata Predraga Basarića. Tačnije on je prodavao stanove, a po useljenju joj je, kako je rekla, kazao da ne mora šest meseci da plaća dažbine. To što je kod nas dužnik investitor, znači da nikada stanovi nisu prevedeni na nove vlasnike – istakla je Vesna Marinkovć, šef naplate u ovom komunalnom preduzeću.

 

PAZAR FONDA SOLIDARNOSTI I TRANSPARENTNOST

Zgrada u kojoj se nalazi osam stanova u Ulici Marije i Lazara Dragičevića izgleda kao zajednički stan koji je po socijalističkom receptu svojevremeno koristilo više porodica. Zaprepašćujuće je kako je i koja komisija mogla da odobri tehnički prijem takve zgrade namenjene višeporodičnom stanovanju!? Do zgrade koja nema uređen parking, stiže se izlokanim putem, posutim tucanikom.

To nije smetalo ni Fondu solidarnosti da tu zimus kupi dva stana, što je potvrđeno u službi Fonda, gde su rekli da su stanove kupili preko advokatske kancelarije Predraga Basarića. Informaciju o kupovini stanova dopunio je Milan Zarubica, predsednik Upravnog odbora Fonda, koji je u telefonskom razgovoru rekao da je kupljeno ukupno šest stanova, i to nakon objavljenog oglasa na koji su se javili različiti prodavci. Fond je, rekao je, kupio stanove koji su tada bili u ponudi, a odgovarali su kriterijumima te ustanove. Zarubica je još naveo da „nije uputno objavljivati imena prodavaca” i da „neke informacije nisu transparentne”.

 

Dug se proteže i na vreme izgradnje u proleće 2001. godine, budući da su Kepićevi izbegli višu, industrijsku tarifu koja je desetostruko skuplja i primenjuje se ukoliko se voda koristi za građevinske potrebe.

Enigma – broj stanara

I dalje je nepoznanica koliko je stanova dobilo nove vlasnike i koji je uopšte broj stanara, jer, kako je primetila Ilinka Vuković, čiji ugovor o kupovini stana nosi datum od 10. aprila 2002. godine, što znači da se među prvima uselila u nov stan, menjali su se tu mnogi stanari i podstanari. Sada su, čini joj se, svi stanovi prodati, a tri je, kako je načula, kupio Fond solidarnosti, što je potvrdio i novi komšija Marklenov, kome je dodeljen jedan od tih stanova.

– Bruka je to što nikako ne plaćamo ni vodu, ni smeće, a neverovatno mi je da ni porez još nisam dobila da platim. Jedino stižu računi za struju i telefon. Uviđam sada da je ovo neka mućka, a ni ranije mi nije bilo sve baš jasno. U Sarajevu sam za džabe prodala trosoban stan, a evo šta sam kupila – vidno uzbuđena govori Ilinka Vuković.

U vezi sa gradnjom ove zgrade svoj glas su još u leto 2001. godine podigli susedi koji su Opštinskoj upravi i nadležnom odeljenju uputili peticiju. Žalbe su stigle u Novi Sad i Skupštinu Srbije, upoznati su i policija i Tužilaštvo, a Opštinski sud je svojim presudama čak podržao ovaj tipičan primer osionosti investitora i divlje gradnje. U ovom slučaju zbog izigravanja propisa opštinska kasa je, kada je započela gradnja, ostala „kratka” za ono vreme fantastičnih skoro jedan i po milion dinara. Za komunalno opremanje uplaćeno je jedva 170.000 dinara što je bila važeća cena za individualnu, a ne kolektivnu stambenu izgradnju. Čak je i naš list zbog tekstova o tim malverzacijama stigao pred Sud. Svi su sve znali, ali nisu ništa preduzimali.

A. S. Ž.

IZVEŠTAJ MONITORING SISTEMA OPŠTINE PANČEVO
BENZEN JE NEZAOBILAZAN

U periodu od 14. do 20. septembra sistem opštine Pančevo za kontinualno merenje aerozagađenja zabeležio je prekoračenja granične vrednosti imisije za benzen i čestice PM10.

Na mernom mestu Vatrogasni dom registrovana su svakodnevna prekoračenja GVI za benzen, a maksimalna 24-časovna koncentracija izmerena je 17. septembra i iznosila je 10,9 mikrograma. Maksimalna jednočasovna koncentracija ove supstance istog dana bila je 36,4 mikrograma po metru kubnom.

Evidentirane su i povišene jednočasovne vrednosti za ugljovodonike nemetanskog tipa (TNMHC) 16. i 17. septembra. Najveća 24-časovna koncentracija 17. septembra iznosila je 108,9 mikrograma, a maksimalna jednočasovna koncentracija 518,14 mikrograma po metru kubnom. GVI za ukupne ugljovodonike nije regulisan važećim Pravilnikom.

Prekoračenja benzena su uočena i na mernom mestu Vojlovica. Najviša srednja 24-časovna koncentracija od 11,3 mikrograma registrovana je 17. septembra, a najveća jednočasovna koncentracija od 56,9 mikrograma izmerena je prethodnog dana. Na ovoj lokaciji zabeležena su 17. septembra i prekoračenja granične vrednosti imisije za čestice PM10 (preko 50 mikrograma). Maksimalna 24-časovna koncentracija iznosila je 60,5 mikrograma po metru kubnom.

Na mernom mestu u Starčevu srednje 24-časovne koncentracije benzena tokom cele prethodne nedelje bile su ispod četiri mikrograma, dok je maksimalna jednočasovna koncentracija od 11,7 mikrograma po metru kubnom registrovana 20. septembra. Evidentirano je i jedno prekoračenje GVI za čestice PM10 15. septembra koje je iznosilo 52 mikrograma po metru kubnom.

J. S.

NASTAVAK GRADITELJSKE AFERE
KOGA RADULOVIĆ ŠTITI, A KOGA ŠIKANIRA
Novi Sad poništio zaključak ovdašnjeg Sekretarijata za oblast izgradnje • O nezakonitom naknadnom odobrenju za gradnju ni pomena • Simonović draži Raduloviću od Stojkovića • Šta u Opštini savetuju podnosiocu žalbe

Odbacujući žalbu Borislava Stojkovića, koji je ukazao na divlju gradnju u svom neposrednom susedstvu (Ulica Ive Kurjackog 53a), u pančevačkom Sekretarijatu za komunalne, stambene, građevinske poslove i urbanizam pokazali su da ne poznaju propise, što je ustanovljeno u Novom Sadu, gde su poništili njihov zaključak. Iz Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo vratili su na ponovni postupak predmet u kome se Stojkovć žali na nezakonitu gradnju investitora Vlastimira Simonovića.

Na prvi pogled nevelika greška. No, da li je u pitanju samo nepoštovanje jednog člana Zakona o upravnom postupku? Ukoliko se striktno primene odredbe Zakona o izgradnji, ni laiku nije teško da zaključi da je reč o sumljivoj raboti. Jer ako neko u toku 2004. godine izgradi stambeno-poslovni prostor od 500 kvadrata, a odobrenje za gradnju dobije 18. marta 2005. godine, pošto se odavno u kuću i uselio, nije teško zaključiti da je reč o kršenju zakona. Gradnja bez odobrenja je inkriminacija, koja se kvalifikuje kao krivično delo za koje je investitoru zaprećeno zavorskom kaznom do tri godine, a za izvođača radova do godinu dana. Šta s onima koji retroaktivno potpišu odobrenje o izgradnji za već sazidan i useljen objekat? Svoj potpis na naknadno odobrenje stavio je Aleksandar Radulović, sekretar sekretarijata u čijem domenu je sve u vezi s izgradnjom objekata na teritoriji ove opštine. Tako je Simonović, „biznismen” sa buvljaka i Pančevac, nešto duže od jedne decenije, sve lepo legalizovao, a na Stojkoviću se lome kola. Umesno je otuda pitanje – koga Radulović štiti, a koga šikanira?

Umesto da se svim zakonskim sredstvima suprotstave i obračunaju s prekršiocima propisa o izgrdnji, u opštinskom Sekretarijatu se s njima, očigledno je, razračunavaju na neki drugi način – malo zatežu, ali i dalje im gledaju kroz prste. Iako je nedvosmisleno i flagrantno prkršen zakon, Simonovića više niko ne dira (zimus su ga posećivali i policija i građevinska inspekcija, a krivična prijava je stigla i u Tužilaštvo). No, zato Stojkoviću predstoji da dokazuje da je ugrožen.

Tek što je stigao odgovor iz Novog Sada, početkom septembra, Stojkovića su pozvali hitno u naznačeni Opštinski sekretarijat da potpiše već pripremljenu izjavu da mu ne smeta cela Simonovićeva kuća, nego samo deo koji se dograđuje.

Stojkoviću još iz pomenutog sekretarijata na sedmom spratu opštinske zgrade, prilikom dostavljanja rešenja iz Novog Sada, uputiše propratno pismo tražeći mu da dopuni dokumentaciju. Ukoliko to ne učini, smatraće se da odustaje od učešća u postupku. Na kraju dopisa predlažu mu da upotpuni argumentaciju jer to što objekat zaklanja svetlo nije ubedljiv razlog za uskraćivanje dozvole Simonoviću. Upućuju ga takođe da ukoliko postoji šteta, to spada u nadležnost Suda. Dopis se završava sledećim rečima: „Stoga Vam skrećemo pažnju i savetujemo da ili navedete argumente koji mogu dovesti do odbijajućeg rešenja prema zahtevu Simonović Vlastimira, ili da izbegnete dalje troškove i da od prigovora odustanete.”

Stojković još ne veruje da je kucanje na vrata institucija uzaludan posao.

A. S. Ž.

U „OBJEKTIVU” GRADSKOG ARHITEKTE
SPAJANJE CENTRA GRADA S REKOM

Da li će Pančevo dobiti svoju Skadarliju?

Izlazak grada na reku uvek je aktuelna tema. Iako je tokom nekoliko poslednjih godina deo grada od stare Vajfertove pivare do zgrade DDOR-a Novi Sad, kao i cela zona oko pančevačke gimnazije i Minoritskog manastira, počeo da se revitalizuje, i dalje predstavlja prostor koji treba da bude doveden u red i da dobije arhitektonsku i urbanističku funkciju kakvu građani godinama očekuju. Taj prostor je u fokusu gradskog arhitekte Miloša Stankovića:

– Trenutno je loše stanje tog dela Pančeva i to je poražavajuće. Direkcija je ušla u priču o njegovom rešavanju i praktično je počela da se završava prva faza idejnog projektovanja, u koju sam se i ja uključio. Izvršio sam nekoliko intervencija koje se tiču saobraćaja i celog koncepta tog dela, a on treba da bude više pešačka zona nego komunikacija, kao što je sada. Ceo taj koncept ima da bude prvenstveno urbanističko-arhitektonski projekat rešenja uređenja ulica kod Gimnazije, Minoritskog manastira i stare Pošte, koje se nadovezuju na postojeću pešačku zonu na Trgu kralja Petra î. Taj direktni kontakt glavna je komunikacija i pravac kojim bi Pančevo trebalo polako da izađe na Tamiš, pored Ulice Nikole Tesle, i dobije vizuru koja je već davno zacrtana.

Prema njegovim rečima, u unapređenje tog i drugih javnih gradskih prostora treba uneti i umetnost, u čemu veliki doprinos daje tročlana grupa „Refraction”, koja se uključila u umetničko oblikovanje javnih prostora i čiju inicijativu Stanković podržava. On predlaže urbanističko-arhitektonski konkurs, koji bi mogao da bude međunarodnog karaktera, za šta se zalaže, i kroz koji bi se dobilo krajnje rešenje.

– To je deo grada koji je svakako jedan od ključnih i najvažnijih prostora u uskom gradskom tkivu, tako da bi kroz angažovanje novih, vrsnih domaćih i međunarodnih eksperata za arhitekturu bio pravi potez. Grad bi svakako mogao da finansira takav projekat, jer to je u suštini pripremni deo posla od kojeg u velikoj meri zavisi krajnji rezultat. Znači, moraju se izvršiti pripreme da se privuku najbolji projektanti, arhitekte i dizajneri jer je to elementarno kako bi se dobio kvalitet u kasnijoj fazi. Konkurs bi, dakle, bio nadmetanje najboljih u toj oblasti – rekao je Stanković.

K. B.

ODZVONILO BESPLATNOM LEČENJU
RECEPT NE VREDI BEZ BUĐELARA
Dugogodišnje plaćanje zdravstvenog osiguranja više ne garantuje lečenje uz knjižicu • Što je bolest ozbiljnija, to je namet veći • Lek se mora kupiti, ali kako izbeći duga čekanja u ambulantama?

Lekovi skuplji, ali bez njih se ne može

Iz dana u dan zdravstveni osiguranici se debelo uveravaju da knjižica koja je nekada obezbeđivala besplatne preglede i lečenje sve manje vredi. Došlo je vreme da se bez novčanika ne može ni u ambulantu, laboratoriju, bolnicu niti u apoteku. Što je bolest ozbiljnija to i novčanik mora biti puniji.

Kao što je „Pančevac” pisao, bolesni ljudi su i te kako pogođeni odredbom Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o učešću osiguranika u ceni leka, koju je aminovala Vlada Srbije, čime je direktno zadrla u njihov ionako plitak džep. Zavisno od vrste preparata učešće iznosi od 25, pa čak do 80 odsto! Što je lek skuplji, zahvatanje je sve veće. Valja dodati da republičke odredbe nisu pošteđeni ni pacijenti koji su oslobođeni participacije. Da nevolja bude veća, krajem avgusta lekovi su poskupeli za tri odsto, a participacije su ni manje ni više nego udvostručene.

Ima li privilegovanih

Kako se snalaze ljudi koji istovremeno pate od više boljki, samo oni znaju, a kažu da im lako nije.

Ratko Kočić, penzioner koji je radio u Industriji stakla, mesečno prima 12.000 dinara, i teško mu pada što i do 2.000 dinara mora da izdvaja za lekove.

– Patim od pritiska, šećera i masnoće. Najskuplji su preparati za masnoću, ali nemam kud. Moram da se lečim. A šta drugo može da učini običan narod nego da poštuje zakone koje oni donose – kaže Kočić.

Plaćanje učešća za lekove teško pada i Steluci Tomić. U penziju je otišla s mesta službenice u Skupštini opštine Pančevo gde je, kako napominje, imala malu platu, pa sada ima još manju penziju.

– Tolike godine smo izdvajali za socijalno osiguranje i zaista nije u redu što sad moramo da plaćamo. Za moju penziju od 11.000 dinara, dve hiljade mesečno, koliko dajem za lekove, zaista je veliko opterećenje. Bila sam mnogo bolesna i primorana sam da pijem pet lekova od kojih, nažalost, nijedan nije na pozitivnoj listi i za njih nema umanjenja. Mi koji nismo privilegovani kao što su radnici Rafinerije, „Petrohemije” i „Azotare”, koji imaju duplo veću penziju od svih ostalih, teško izlazimo na kraj – gnevna je Steluca Tomić.

Nezaštićeni radnici

Posle trideset i koju godinu staža ostvarenog u „Utvi”, bez posla je ostala Marija Kovačević.

– Nije mojom krivicom „Utva” propala, ali su radnici ostali nezaštićeni. Došlo je vreme da ni kod lekara više ne može da se ide bez novca, te gde god mrdneš traže ti pare. Čak ni dobrovoljni davaoci krvi nisu pošteđeni plaćanja. A čim čovek pređe 50 godina bolest stiže jedna za drugom. Radila sam kao daktilografkinja, obolela mi je kičma, vene. Sve sad ide redom. Plaćam skoro sve lekove jer je malo onih za koje nije predviđeno učešće – žali se naša sagovornica.

U prilog nezadovoljstvu osiguranika nesporno govore i brojevi. Tako, za određene grupe uglavnom domaćih preparata koje koriste srčani bolesnici i dijabetičari, kao što su „prinorm”, „zorkaptil”, „prilenap” i insulini, udeo u ceni nije predviđen, ali ako je reč o uvoznom „karvilex”-u treba izdvojiti 155 dinara, za „plavix” 2.250, „sortis”1.370, „glukotral XL” – 409, a za domaći „lipanor” 500 dinara. Osim ovog nameta pacijenti za svaku kutiju leka participaciju plaćaju 20 dinara. Za pregled u ambulanti takođe 20 dinara. Ako ih strefi da moraju da urade laboratorijske analize ili rendgen i ultrazvučne preglede, gde se uz participaciju plaćaju reagensi i filmovi, kućni budžet će biti još opterećeniji. A od konačnog zbira troškova sigurno će ih zaboleti i glava, a tada za „aspirin” valja izdvojiti još 130 dinara.

Uz ovu računicu, bolesnim ljudima teško padaju i duga čekanja u redovima pred vratima lekara a još teže sve učestalije osiono ponašanje pojedinih medicinskih radnika.

R. V.

BESKUĆNICI NAŠA SVAKODNEVNICA
ZA SKITNICE NEMA REŠENJA?
S ulica ih privodi policija, a dalje zbrinjava Centar za socijalni rad • Najčešće za nekoliko dana ponovo na ulici • Pančevo nema odgovarajuće prihvatilište niti preciznu statistiku o broju slučajeva skitničarenja!

Arhiva pančevca: Za nuždu i ovo je kuća

Dva dečaka koja su prošle srede nekoliko sati, gotovo nepomično, potrbuške ležala na trotoaru ispred Tržnog centra „Trubač” većinu prolaznika su užasnula, a malo koga ostavila ravnodušnim. Zbunjeni ljudi su se zaustavljali, pokušavali da ih podignu, s njima porazgovaraju, nutkali im hranu, novac, ali sve je bilo bez uspeha – mališani se nisu pomerali. Činilo se kao da su u nesvesti. O ovom slučaju je obaveštena dežurna služba policije na broj 92, kao i Centar za socijalni rad, ali ista scena ponovila se i sutradan. Najverovatnije je da su mališani skitnice i da su na sebe hteli da skrenu pažnju. Nema sumnje da su u tome i uspeli, a za to što su uznemirili građane, oni ne haju.

Odgovor na pitanje ko je u našem gradu zadužen da interveniše u sličnim situacijama potražili smo najpre u Centru za socijalni rad.

Rukovodilac tima za delinkvenciju Barbu Doru objašnjava da zadatak zaposlenih u ovoj ustanovi nije da skitnice skuplja s ulice, ali napominje da ukoliko interveniše policija deca uglavnom bivaju dovedena u Centar. S obzirom na to da u našem gradu ne postoji prihvatilište, stručnjaci najpre utvrđuju njihov identitet i nastoje da ostvare kontakt s porodicom. Ukoliko taj pokušaj ne uspe, što se često događa, onda ih privremeno smeštaju u Dom za decu bez roditeljskog staranja „Spomenak” ili u neki od beogradskih domova. Međutim, oni se ni tu ne zadržavaju dugo.

– Deca skitnice su veliki problem našeg okruženja. I kad im ponudimo zaštitu, oni se dobro najedu, okupaju, odspavaju i čim dođe trenutak da se uklope u kućni red oni beže. Za one do 14 godina još nema valjanog rešenja, jer ne podležu krivičnoj odgovornosti, ukoliko nisu učinili i kakav drugi prekršaj. Konačno i naša težnja je da se prevaspitavaju a ne da se kažnjavaju – kaže Doru.

U MUP-u Pančevo decom skitnicama bave se timovi inspektora za maloletnike. Perica Pertić, načelnik policije, ističe da je na prijavu građana pozornik u obavezi da privede maloletnog skitnicu, ili da i sam odreaguje kada ih primeti na ulicama, jer je skitničarenje i prosjačenje prekršaj člana 12. Zakona o javnom redu i miru.

– Učestalost ovakvih slučajeva je tamna brojka. Zbrinjavanje ovih lica i sklanjanje s ulica složeno je pitanje jer nema ustanove u koju bi bili smeštani ne samo maloletnici već i punoletne skitnice. To su obično oni ljudi koji žive u haustorima i nekakvim zaklonima. Kada je reč o deci, dobru saradnju imamo sa „Spomenkom”, ali pravo rešenje bi sigurno bilo kada bi lokalna zajednica uradila nešto na izgradnji prihvatilišta, kakvih ima u Beogradu – napominje Pertić.

Očigledno je da je skitničarenje, a posebno dece, veliki društveni problem. Efikasniji pristup njegovom rešavanju sigurno zavisi od angažovanja svih institucija i, naravno, vlasti.

R. Vukelić

DOPRINOS KAMPANJI „TI SI MOJE SRCE”
PREGLEDI I U PARKOVIMA
Od 100 pregledanih kod 78 sugrađana otkriveni faktori rizika za koronarnu bolest i dijabet • Značaj prevencije kod bolesti srca

Veliko interesovanje za preglede bez čekanja

U akciji besplatnog merenja krvnog pritiska, šećera u krvi i bodi-mas indeksa (visina, težina i debljina), koja je u okviru kampanje „Ti si moje srce” održana 21. septembra u Klubu penzionera, pregledano je 100 mahom starijih sugrađana. Dr Ana Mitrić, rukovodilac Centra za preventivne zdravstvene preglede, ističe da zabrinjava podatak što je čak kod 78 ljudi otkriven bar jedan faktor rizika. Među njima sedmoro je bilo s tri, a 36 sa dva faktora rizika.

– Podatke o rezultatima pregleda uneli smo u preventivnu kartu i osobe s faktorima rizika, uz naše nalaze, uputili lekarima specijalistima na detaljne preglede – kaže doktorka.

Istog dana, u organizaciji Zavoda za zaštitu zdravlja, dr Božo Kukić, internista kardiolog, održao je predavanje o značaju prevencije nastanka koronarnih bolesti s akcentom na važnost lečenja visokog krvnog pritiska, štetnosti duvana i neophodnosti bavljenja fizičkim aktivnostima.

Dijetetičar – nutricionista Sanja Drobac sugrađanima je objasnila štetnost povišene masnoće u krvi i posavetovala da se u ishrani poveća unos voća, povrća i integralnih žitarica, a smanji korišćenje masti životinjskog porekla. Ona je poručila:

– Ugljeni hidrati u ishrani treba da budu zastupljeni bar 50 do 60 procenata, ukupne masti, i to uglavnom biljnog porekla, od 20 do 30 odsto, a ostalo neka popune belančevine. Svakodnevno je neophodno unositi vitamine A, B i C jer su oni najbolji antioksidanti, što je i zeleni čaj.

Kampanja „Ti si moje srce”, koju je pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, pokrenulo Ministarstvo zdravlja, trajaće do maja 2006. godine. Besplatne akcije pregleda građana biće organizovane jednom do dva puta mesečno, a stručnjaci Centra za preventivne preglede i Zavoda za zaštitu zdravlja naći će se u mesnim zajednicama, školama, fabrikama i preduzećima, ali i u parkovima i na sportskim manifestacijama.

S obzirom na veliko interesovanje penzionera za besplatne preglede, predsednik Opštinskog udruženja penzionera Dobrivoje Vlajković ocenio je kampanju kao izuzetno korisnu ideju pre svega zato što stari ljudi mogu da prekontrolišu zdravlje a ne moraju satima da čekaju u dugim redovima.

R. V.

SKUP U PROSTORIJAMA „LIBERTATEE”
O POLOŽAJU NACIONALNIH ZAJEDNICA

Okrugli sto na kome su teme bile: „Nacionalne zajednice između želja, mogućnosti i stvarnosti” i „Obrazovanje na jezicima nacionalnih zajednica” održan je 15. septembra, u prostorijama Novinsko-izdavačke ustanove „Libertatea”. To je bio deo projekta „Multikulturalnost/ različitost” nedeljnika „Libertatea”, čije je održavanje podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

U radu okruglog stola učestvovali su pripadnici više nacionalnih zajednica: Julijan Tamaš, predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, dr Adrian Negru, profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu, Laslo Joža, predsednik Nacionalnog saveta Mađara, univerzitetski profesor Dragoljub Živković, Marćel Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumuna, Nikola Šanta, pisac i novinar, Balint Paštor, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Mađara, Laslo Varga, sekretar Nacionalnog saveta Mađara, Ivan Nikolov, predsednik bugarskog Kulturno-informativnog centra, Aleksandar Dimitrov, sekretar Centra, Aleksandar Stojkov, predsednik Udruženja Roma „Multikulturalni Banat”, Suzana Škodrić, aktivista Udruženja, i Verka Mitkovska, novinar lista „Pančevac”. Skup je otvorio Niku Čobanu, direktor kuće „Libertatea”.

Učesnici su zajednički ocenili važnost održavanja ovakvih skupova radi boljeg međusobnog upoznavanja s problemima i potrebama nacionalnih zajednica na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore. Takođe, na skupu su date smernice za dalju saradnju u pronalaženju načina za zajedničko rešavanje spornih pitanja u radu nacionalnih saveta, u oblasti novinarstva, izdavanja udžbenika, obrazovanja, zakonodavstva, a naročit akcenat stavljen je na značaj razvijanja multikulturalnosti u mešovitim sredinama. Zaključeno je i da ovakve skupove treba održavati u kontinuitetu.

DOPRINOS JAVNOJ RASPRAVI RAZVOJA OPŠTINE PANČEVO (9):
ZAKON GRADI POVERENJE
Jaka i odgovorna lokalna samouprava • Zakoni i međusobno poverenje • Mediji i škola nosioci buđenja ekološke svesti • Reciklaža otpada neophodna • Spržionica – koliko para, toliko muzike

Region Emilijo Romanja i provincija Ravena u proteklih nekoliko godina mnogo su učinili da se u oblasti ekologije u našem gradu stvari pokrenu s mrtve tačke. Donacija koja je omogućila da Pančevo dobije monitoring sistem uticala je na razvoj ekološke svesti. Zahvaljujući građanima Italije Pančevci mogu donekle da steknu pravu sliku o opasnim zagađenjima koja dolaze iz fabrika u južnoj industrijskoj zoni.

Ravena je grad u čijoj industrijskoj zoni ima 16 fabrika. Skoro tri decenije Ravenjani vode borbu za očuvanje životne sredine. Ona sada predstavlja provinciju za primer gde se veoma oštro primenjuju propisi i zakoni, gde su zagađivači u podređenom položaju jer je interes građana na prvom mestu i dokaz da Pančevci mogu da ostvare Ustavom zagarantovano pravo na život. Iskoristili smo prisustvo Serđa Baronija, inženjera iz Ravene, i razgovarali s njim o iskustvima grada Ravene u ekološkoj borbi.

PANČEVAC: Kako je Ravena uspela da dovede u red fabrike hemijske industruje. Preciznije, na koji način su one naterane da poštuju ekološke propise?

BARONI: Sve je pokrenuto na regionalnom i lokalnom nivou. Region Emilijo Ramanja i provincija Ravena vršili su pritisak na odgovorne. Država je ta koja donosi zakone, a lokalna samouprava ih sprovodi. Prve zakone o zaštiti životne sredina Italija donosi sedamdesetih godina. Od pre trideset godina, sve fabrike hemijske industrije u Raveni bile su obavezne da poštuju ove zakone. Nakon usvajanja Zakona o zaštiti životne sredine, usledio je niz dogovora između lokalne samouprave i fabrika. To se prevashodno odnosilo na izgradnju novih postrojenja. Nicale su fabrike na teritoriji grada Ravene, tako da je i zagađenje bilo veće. Lokalana samouprava je vršila pritisak na Vladu i zagađivače. Razne odluke u lokalu uticale su na to da država usvoji nove zakone koji će uticati na zagađivače da smanje ispuštanje opasnih materija. Svake druge ili treće godine, pravljeni su novi dogovori između Ravene i hemijskog kompleksa, kako bi se poboljšao kvalitet životne sredine. Napravljena je jedinstvena mreža merenja prisustva opasnih materija što je omogućilo da se stekne prava slika o stanju u gradu. Samim tim otvorila se mogućnost aktivnog i konkretnog delovanja na zagađivače, ali i na samu Vladu.

• Koji su mehanizmi lokalne samouprave doprineli da se ekološka svest građana podigne na viši nivo?

– Poslednjih godina u Raveni je porasla ekološka svest građana. Tome su najviše doprineli mediji i školske ustanove, jer su počeli da aktivno učestvuju u buđenju ekološke svesti. Pošto su rasla osećanja prema životnoj sredini, rasle su i sve druge institucije u gradu. Kod nas je svest građana otišla toliko napred da su građani postali nepoverljivi kada im se tvrdi da je u Raveni stanje životne sredine mnogo bolje nego u drugim gradovima. Zagađivači jednom godišnje daju podatke javnosti o tome šta je sve urađeno tokom godine u vezi sa zaštitom zdravlja ljudi.

 

„PROVERENI” POLOVNJAK

Jedna moderna fabrika, prema rečima inž. Serđa Baronija, košta 50 miliona evra. Zanimljivo je da samo na sistem prerade otrovnih gasova koji nastaju prilikom spaljivanja opasnog otpada, treba izdvojiti 70 posto od ukupne sume. Spržionica može sasvim komotno da radi i bez ovih skupih mehanizama prečišćavanja.

Zato ne treba da čudi kada negde u Srbiji osvane demontirana evropska spalionica (možda je posade i u naš atar) od tričavih par miliona evra. Polovnjak je ipak polovnjak. Ako uvozimo polovne automobile i polovnu belu tehniku, sa sve u evropi zabranjenim freonom, pa možemo valjda da uvezemo i kakvo „provereno” postrojenje za spaljivanje otpada. Prosto je neshvatljivo da će Mlađan Dinkić dozvoliti taj luksuz da se iz budžeta izdvoje silni milioni za tamo kakvu spržionicu koja će odgovarati svim evropskim standardima – do Evrope ima još najmanje osam godina. Isto tako suludo je razmišljati o tome da će kakav Rus, Englez, Amerikanac ili Kinez uložiti u spržionicu 70 procenata više kada ga niko ne prisiljava na to. Nije valjda lud.

 

• Koliko Ravenjani veruju svojoj industrijskoj zoni, tj. njenim podacima?

– Mnogo joj veruju. Razlog možda leži i u tom otvorenom odnosu fabrika prema građanima. Jednom godišnje fabrike otvaraju sva vrata svojih postrojenja kako bi građani imali prilike da vide da industrijalci nemaju šta da kriju. U tim fabrikama studenati ekologije imaju praksu. Sve to doprinosi jednom zdravom odnosu punom poverenja i međusobnog razumevanja.

• Kod nas nije takav slučaj. Građani Pančeva ne veruju nikome i imaju pravo jer mnogo je laži i sumnjivih igara odgovornih ljudi i raznih ekolških lobista. Slučaj spržionice na teritoriji Srbije samo je jedan u nizu slikovitih primera. Koliko je postrojenje za termalno uništavanje opasnog i komunalnog otpada dobro rešenje? Koliko je to postrojenje opasno?

– Teško je reći. Nije dobro ako se nastavi samo s odlaganjem otpada na deponije. Bolje je da se primeni razvrstavanje otpada. To omogućava recikliranje, a samo mali deo odlazi na termalnu obradu. Veoma je opasno i samo spaljivanje bilo komunalnog bilo opasnog industrijskog otpada bez prethodne prerade, tj. reciklaže. Postoji mogućnost da se nakon odvajanja opasnog otpada vrši proces pripreme preostalog otpada, tačnije može se napraviti gorivo koje će se korisiti u termalnim postrojenjima za proizvodnju tople vode ili struje. U principu, ovde je reč o ekonomskoj računici. Želim da naglasim da je u Italiji izašla normativa koja se odnosi na spalionice, a u njoj je definisano da nivo opasnih materija koje izlaze iz spalionice mora biti mnogo niži nego što je to slučaj sa drugim zgađivačima.

• U Evropi sve više građana se protivi spalionicama. Ustalio se stav da su opasne po životnu sredinu, tako da se širom Evrope traži njihovo zatvaranje. Mnoga takva postrojenja biće zatvorena u narednom periodu?

– Zatvaraju se stare. Ono što je konstruisano pre pet ili šest godina ima zastarelu tehnologiju. Spalionica u Raveni izgrađena je 1997. godine. Ona nije opasna. Zagađenje iz nje, gledano na čitav hemijski kompleks u Raveni, kreće se od tri do pet odsto od ukupnog emitovanja opasnih materija. Sve zavisi od tehnologije koja se u takvom postrojenju primenjuje. Dobra i prava rešenja mnogo koštaju. Sve zavisi od toga ko će je graditi i koji će se nivo i elementi zaštite primeniti na tom postrojenju.

Z. Stanižan

ZVANIČNICI NEZVANIČNO

To što su zvaničnici pančevački i kineski fotografisani u nezvaničnoj atmosferi, međ čašama i međ mobilnima, krivi su oni, a ne novinari. I onda novinari moraju da se oslanjaju na nezvanične informacije i da zvaničnike „love” u nezvaničnim sitacijama. Nezvanično znamo šta zvaničnici o ovome misle. Zvanično: to je njihov problem.

NOVA PODRUŽNICA SAVEZA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
LAKŠE UZ REFORME

Opštinski Savez zdravstvenih radnika u saradnji s glavnom sestrom Doma zdravlja u Opovu Biljanom Cincar osniva još jednu podružnicu. Mira Jovanović, predsednica Izvršnog odbora Saveza, ističe da je, pored povećanja broja članstva, formiranje podružnice značajno i zato što će radom u strukovnoj organizaciji zdravstvenim radnicima u Opovu biti omogućeno da se lakše i jednostavnije uključe u najavljene reforme u zdravstvu.

U nastojanju da reforme dočeka što spremnije, pančevački Savez svojim članovima organizuje i prisustvovanje stručnim i edukativnim skupovima. U saradnji sa Zdravstvenim centrom „Južni Banat” šest medicinskih sestara, od 8. do 11. septembra, prisustvovalo edukativnom seminaru koji je na Lepenskom viru organizovao Savez zdravstvenih radnika Srbije. Na ovom skupu su eminentni stručnjaci Stomatološkog fakulteta, Infektivne klinike i Više medicinske škole održali predavanja o novinama u praksi medicinskih sestara, i to iz oblasti hirurgije, stomatologije i pedijatrije.

O ovome će više reči biti i na sastanku, koji je zakazan za 28. septembar, u 12 sati, u sali restorana Bolnice.

JUBILEJ NOVOSELJANSKE RUMUNSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
DVA VEKA VERE I DUHOVNOSTI

Rumunska pravoslavna crkva iz Banatskog Novog Sela proslavila je 18. septembra dvestogodišnjicu od podizanja. Pored velikog broja vernika i crkvenog odbora Srpske pravoslavne crkve iz sela, ovoj svečanosti prisustvovali su i njegovo preosveštenstvo episkop Danil sa sveštenicima rumunske i srpske pravoslavne crkve iz raznih parohija. Na arhijereskoj liturgiji učestvovali su hor iz rumunskog grada Rekaša i hor rumunske pravoslavne crkve, a posle liturgije episkop Danil je sa sveštenicima i vernicima posetio sestrinsku Srpsku pravoslavnu crkvu.

Nakon toga održan je program u Domu kulture u kome su nastupali grupa „Vekant”, ženski pevački ansambl KUD-a „Stanko Paunović” iz Pančeva, etnosastav „Tradicija”, orkestar novoseljanskog Doma kulture i horovi iz Rekaša i Banatskog Novog Sela. Prisutnima su se obratili i zvaničnici iz opštine Šipovo iz Republike Srpske, kao i Tomislav Branković, savetnik u republičkom Ministarstvu vera. Govorili su i Zdravko Jež, predstavnik pokrajinskog sekretarijata za prava nacionalnih zajednica i ljudska prava, Viorel Luka, u ime Nacionalnog saveta Rumuna iz SCG, i Milutin Tomović, zamenik predsednika opštine Pančevo.

Ovom prilikom je izašla iz štampe i monografija Rumunske pravoslavne crkve iz Banatskog Novog Sela, autora Valentina Mika i Ilije Baba na rumunskom jeziku, a u izdanju Fondacije za etnografiju i folklor Vojvodine.

K. B.

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU EU
PRVO PREGOVORI, PA POTPISIVANJE
Privredna komora svesna svojih obaveza i spremna da na njih odgovori • Neophodno ispunjavanje političkih i ekonomskih kriterijuma, kao i uvođenje pravnog sistema EU

Prezentacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i fondovima EU koji su dostupni za Srbiju i Crnu Goru održana je nedavno u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo.

– Ušli smo u drugu fazu procesa stabilizacije i pridruživanja, čiji je cilj, pre svega, pružanje podrške reformskim promenama, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, što bi rezultiralo ubrzavanjem samog postupka pridruživanja EU. Ta faza donosi određene pogodnosti jer se u njoj otvara pristup odgovarajućim finansijskim fondovima EU, ali iziskuje i određene napore i obaveze, a samim tim i troškove. Potrebno je angažovati svu raspoloživu snagu jedne države, kao i svih nadležnih institucija, tako da se očekuje i proaktivna uloga komorskog sistema, a Regionalna privredna komora u procesu prepoznaje i svoje obaveze i odgovornosti i spremna je da na odgovarajući način pomogne svim privrednim subjektima, kao i lokalnoj samoupravi iz regiona južnog Banata – naglasio je Dragan Bosilj, predsednik RPK-a Pančevo.

Srbija u fazi stabilizacije

Vladimir Međak, predstavnik Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, predočio je prisutnim privrednicima i predstavnicima lokalne samouprave dosadašnje rezultate postignute u procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, kao i aktivnosti koje su po tom pitanju planirane za naredni period.

– Proces stabilizacije i pridruživanja jeste proces koji je Evropska unija pokrenula ´99. godine, za vreme bombardovanja tadašnje Jugoslavije, i on je pandan istočnoevropskom procesu pridruživanja. Prva faza se odnosi na stabilizaciju nakon koje treba da usledi faza pridruživanja. Naša zemlja se još nalazi u stadijumu stabilizacije – rekao je Međak.

Kako je objasnio, prva faza je pripremna, a naša zemlja je u nju ušla 2001. godine. Čini je gomila sastanaka u okviru unapređenog stalnog dijaloga između naše administracije i članova evropske komisije. Nakon toga je, u aprilu ove godine, usledila Studija izvodljivosti, dokument koji govori o tome da li je Srbija spremna da uđe u narednu fazu: pregovaranje o sporazumu.

– U ovom momentu evropska komisija je ustanovila svoju pregovaračku poziciju i odredila ono što EU želi u sporazumu s nama i to je poslala državama članicama na odobrenje. S druge strane, Vlada Srbije je pripremila predlog onoga što mi želimo. U oktobru se očekuje dolazak komesara za proširenje, koji će doneti otvorenu ponudu Srbiji i Crnoj Gori, predlog sporazuma o stabilizaciji – kazao je Međak.

Nakon toga trebalo bi da budu započeti pregovori, koji će trajati šest do osam meseci a, kako je Međak istakao, Vlada će se truditi da oni traju što kraće. Posle se očekuje potpisivanje sporazuma, što bi, u idealnom slučaju, imalo da se dogodi za oko godinu dana, kako bi njegovo sprovođenje moglo da počne već od 1. januara 2007. godine. U toku sprovođenja sporazuma, država koja želi da postane članica EU podnosi kandidaturu, a potom počinju pregovori o punopravnom članstvu, koji se finaliziraju potpisivanjem sporazuma o pristupanju EU.

Imperativ ispunjavanje kriterijujma EU

– Evropska unija nije samo ekonomski blok, samo privredno udruživanje, već zajednica koja se temelji na poštovanju određenih vrednosti od kojih ne želi da odstupi. Postoje tri kriterijuma za ulazak u Uniju. Prvi je politički kriterijum, i on se zasniva na demokratiji, vladavini prava i poštovanju ljudskih prava i prava manjina. Drugi je ekonomski, koji zagovara održivu i funkcionalnu tržišnu ekonomiju, a treći sposobnost preuzimanja obaveza što proističu iz članstva, pre svega prihvatanje prava EU i posedovanje kapaciteta za primenu tog prava – rekao je Međak.

On je objasnio proces pregovaranja i sve ono što bi potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju donelo našoj zemlji. Pre svega, to su asimetrična zona slobodne trgovine, uspostavljanje političkog dijaloga s Evropskom unijom, dobijanje veće pomoći EU u procesu tranzicije, kao i jačanje pozicije SCG u odnosu na Evropsku uniju, ali i generalno, na globalnoj sceni. Ono što se može očekivati jeste da budu otežani uslovi poslovanja, pojačana konkurencija i da usledi gubitak dela carinskih prihoda, ali sve to po ceni uspostavljanja političke stabilnosti koja će proizvesti i rast investicija, otvaranja novih radnih mesta i slobodnog pristupa tržištima EU.

O ulozi komorskog sistema u evropskim integracijama govorila je Mirjana Čizmarov, koordinator Biroa za saradnju s EU Privredne komore Srbije, koja je istakla da Vlada mora da se osloni na Privrednu komoru Srbije, organizaciju koja zna šta privrednici u ovom procesu mogu da očekuju od Vlade.

M. Mandić

VETERINARSKA INPEKCIJA O SVINJSKOJ KUGI U OMOLJICI
BOLEST OPET KASNO PRIJAVLJENA

Doktor Voja Obradović, koordinator Republičke veterinarske inspekcije za Južnobanatski okrug, izjavio je povodom pojave svinjske kuge u Omoljici da je do 21. septembra ova bolest registrovana kod 33 svinje, u šest dvorišta u ovom selu. Svi drugi brojevi koji su spominjani u javnosti od pojave ove opasne bolesti netačne su, jer je ovoliko slučajeva i zvanično potvrđeno u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu.

Obradović je istakao da su prve svinje koje su uginule u Omoljici prijavljene Republičkoj veterinarskoj inspekciji tek 29. avgusta, a to je učinilo neidentifikovano lice. On je dodao da je u svim dosad zvanično potvrđenim slučajevima ove bolesti bilo indikativno da zaražene svinje nisu bile vakcinisane, što znači da njihovi vlasnici nisu ispunili zakonsku obavezu, iako je trebalo da za to daju samo 150 dinara.

– Maja ove godine ekipe Veterinarske stanice iz Pančeva sprovodile su vakcinaciju po celoj Omoljici. Međutim, bilo je slučajeva da su meštani zaključavali kapije, jer nisu hteli da ih prime – dodaje Obradović.

On naglašava da na osnovu odluka republičkog Ministarstva poljoprivrede i Uprave za veterinu svi vlasnici obolelih i uginulih svinja mogu da računaju na nadoknadu štete, ali samo ako Republičkoj veterinarskoj inspekciji Južnobanatskog okruga pokažu potvrdu o vakcinisanju.

Obradović je upozorio da borbu za zaustavljanje svinjske kuge i sprečavanje njenog širenja otežavaju priučeni bolničari i veterinarski tehničari koji leče svinje po Omoljici. On je istakao:

– Molim meštane Omoljice da svaki takav slučaj prijave Republičkoj veterinarskoj inspekciji. To je rad na crno, jer ti ljudi nisu stručni za obavljanje veterinarske delatnosti. Oni samo uzimaju novac za terapiju, a vlasnici svinja imaju samo štetu. Zbog toga, molim sve Omoljčane da se obraćaju samo Veterinarskoj ambulanti u tom mestu i privatnoj veterinarskoj ambulanti „Primus veterinarijus” jer na oba mesta rade samo veterinari sa završenim veterinarskim fakultetom i položenim stručnim ispitom.

M. G.

POSEBNA PONUDA ŽELEZNICE SRBIJE
NA VRŠAČKU BERBU „ROMANTIKOM”

LJubitelji vina i putovanja moći će ovog vikenda da se odazovu posebnoj ponudi Železnice Srbije i da otputuju u nedelju, 25. septembra, muzejskim vozom „Romantika”, na tradicionalnu „Vršačku berbu”.

Voz će poći s glavne pančevačke stanice u 8.47, a polazak sa stanice Pančevo varoš planiran je za 8.53. Predviđeno je da će dolazak u Vršac biti oko 10.40. Cena povratne karte za vožnju prvom klasom iznosi 590 dinara, za drugu klasu treba izdvojiti 490, dok karta za treću klasu staje 390 dinara. Karta za penzionere i decu do 14 godina koštaće 310 dinara, a mališani do četiri godine mogu da putuju besplatno.

Za putnike je obezbeđen prevoz od železničke stanice do centra grada, a karta u jednom pravcu biće 30 dinara. Turistička organizacija Vršca od 11 do 13 sati organizovala je obilazak grada s turističkim vodičima i cena ove usluge iznosi 50 dinara. Pored obilaska Saborne crkve, omogućen je besplatan odlazak i u rimokatoličku crkvu, staru apoteku, kao i poseta Narodnom pozorištu „Sterija”, gde će zainteresovani moći da pogledaju izložbu fotografija iz istorije železnice, koju je organizovao Klub ljubitelja železnice iz Pančeva. Za obilazak Vladičanskih dvora putnici bi trebalo da izdvoje 50, a za posetu Gradskom muzeju samo 20 dinara.

Organizovana su i dva fakultativna izleta od 15.30. Oni koji ne mogu da odole vinu moći će da posete stari podrum vina u Gudurici, koji se nalazi 14 km od Vršca. Autobuski prevoz koštaće 130, a degustacija vina 100 dinara. Putnici koji budu želeli da odu na Vršački breg, da obiđu vršačku Kulu, manastir Mesić i razgledaju plantažu vinograda moći će to da učini za 110 dinara.

Dolazak voza „Romantika” na stanicu Pančevo varoš predviđen je za 21.08, a na pančevačku glavnu železničku stanicu u 21.14.

J. S.

BANKE NUDE IZDAŠNIJE KREDITE
AKTUELNE KEŠ POZAJMICE
Visina gotovinskih kredita od 200 do 10.000 evra

Da bi izašle u susret ne samo svojim klijentima već i svim građanima, imajući u vidu veliku konkurenciju na finansijskom tržištu, banke se svakodnevno utrkuju i šire svoju ionako bogatu ponudu, ali po znatno povoljnijim uslovima. Ipak, čini se da su za popunjavanje kućnog budžeta najpopularnije gotovinske pozajmice.

„Delta banka” je krajem prošle nedelje lansirala nov proizvod – „laki keš”, što je, kako tvrde u ovoj kući, najbrži i najlakši način da se dođe do gotovine. Za ovu pozajmicu, čija se visina kreće od 300 do 3.000 evra, nisu potrebni žiranti, depozit, učešće, kao ni administrativna zabrana. Takođe, ne obračunava se ni naknada za obradu kreditnog zahteva. Otplata je na 12, 18 meseci ili 24 meseca, uz efektivnu godišnju kamatnu stopu do 23 odsto na ostatak duga. Na primer, za iznos od 1.000 evra i isplatu u 12 rata, ukupno će korisnik kredita, kada se uključe svi troškovi, otplatiti 1.117 evra.

I „Vojvođanska banka” je od prošle sedmice započela po novim, povoljnijim uslovima da odobrava gotovinske kredite do 10.000 evra. Pozajmica do 2.000 evra odobrava se do 36 meseci, uz 20 odsto depozita i eskontnu kamatnu stopu od 14,11 procenata za klijente (za ostale građane EKS je 16,85). Uz kredit od 2.000 do 5.000 evra, takođe ide depozit od 20 odsto, a on se otplaćuje do 60 meseci. Krediti od 5.000 do 10.000 evra odobravaju se bez učešća i depozita i izmiruju na rok od 61 mesec do 100 meseci.

„Kontinental banka – NLB Group”, koja je odnedavno u vlasništvu Nove LJubljanske banke, kako ističu bankari, građanima nudi više od deset različitih vrsta kredita, koji se mogu podeliti u nekoliko grupa: gotovinski, potrošački, s koeficijentima i oni namenjeni refinansiranju postojećih pozajmica. Banka odobrava kredite na period od šest do 70 meseci, u iznosima od 200 do 10.000 evra. Efektivne kamatne stope su od 6,95 do 13,45 odsto na godišnjem nivou, zavisno od iznosa kredita i roka otplate. Građani koji nisu klijenti banke mogu dobiti gotovinski kredit do 600 evra, uz otplatu do godinu dana.

S. B.

IN MEMORIAM
AMBARI BOŽURA IVANOVIĆA

U jednoj nedelji, prošlog meseca, Pančevo je izgubilo dva vrsna akademska slikara, doajena Kseniju Ilijević i jednog od najdarovitijih slikara svoje generacije Božura Ivanovića. Posle grupe „Pančevo 5” Božur se pojavio u novoj grupi mladih slikara koji su upisali Likovnu akademiju, s Milivojem Đorđevićem i Vladimirom Abramovićem.

Božur je rođen u Beogradu, 1936. godine. Detinjstvo je proveo u Topličkom kraju, a momačke dane u Banatskom Brestovcu. Igrom slučaja počeo je da izučava elektrotehniku u Tehničkoj školi u Pančevu i nije je završio. Tada je Tehnička škola bila rasadnik i rezervat budućih studenata. Umetničkih akademija. Prvi je od nas iz te škole upisao studije kao nesvršeni đak tehnikum. Đorđe Zojkić je bio drugi, a ja treći koji smo upisali Umetničku akademiju u Beogradu. Prvi profesor slikarstva bio mu je Đorđe Andrejević Kun, a završio je uspešno slikarski odsek kod profesorke LJubice – Cuce Sokić.

Školovao se o svom trošku. Polugladan, a ipak na vreme, 1963. godine okončao je studije. Bio je jedan od fizički najrazvijenijih momaka tog vremena u Pančevu. Malo ko zna da je s uspehom trenirao rvanje, tada jedan od najpopularnijih sportova u gradu. Ja sam ga upoznao negde na polovini studija, jedne zime, obučenog u žuti grombi kaput, kakav je malo ko u gradu imao. Za glavu je bio viši od nas koji smo s njime drugovali, i za pedalj širi u ramenima. Mislili smo u to vreme kakva će umetnost pokuljati iz takve telesine i iz takvog talenta kojim je otišao na studije?

Elem, on je, umesto da se sav posveti slikarstvu, odjezdio u Vršac i postao stalni scenograf u pozorištu. Scenografija je surogat slikarstva a to je njemu godilo da se sakrije iza pozorišta i da svoj bogom dani talenat ne ostvari u punom sjaju. Ovo što sada govorim, da je mogao postići mnogo više u slikarstvu, možete naći potvrdu u njegovom ciklusu ambara koju je u proteklih deceniju i po ostvario i realizovao. A mogao je steći slavu svojih sunarodnika Milunovića i Lubarde. Mogao je, ali nije hteo, i ne možemo mu zbog toga zameriti. Svako je kovač svoje umetničke biografije.

Bio je godinama profesor na Pedagoškoj akademiji u Vršcu, a u penziju je otišao kao direktor Doma kulture u Banatskom Brestovcu. I od tada smo ga manje viđali u gradu, jer je veliki deo godine provodio u Radovićima, u Crnoj Gori. Dolazio bi pokatkad, svratio da vidi pokoju izložbu i opet odlazio u svoj nespokoj. Čuo bi šta ima u gradu novo, nasmejao se grohotom kakvoj šali i opet odnosio ogromnu sedu glavu u Radoviće.

Ono što je iza njega ostalo to je šačica crteža i nešto uljanih slika po pančevačkim kućama. Mi koji smo ga znali, poštovali i voleli sećaćemo se planine od čoveka a blage prirode i ogromnog talenta koji je ostao ne sasvim ostvaren. Svi smo od njega očekivali više no što je ostvario. Ipak, i to malo što je ostalo posle njega za mnoge je veliko i nedostižno.

Jer on je 1958. upisao Likovnu akademiju, 1959. je nagrađen na izložbi studenata Srbije i Crne Gore u Pančevu, do kraja školovanja izlagao sa studentima Akademije, 1968. nagrađen za scenografiju na susretu profesionalnih pozorišta Vojvodine, 1969. izlaže slike u Vršcu i Somboru i ima izložbu scenografije u Somboru. I tako, sve do 1975. učestvuje na izložbama u Novom Sadu, Pančevu, Vršcu i Opovu.

NJegov prepoznatljiv crtež, čvrst, skoro direrovski potez, obezbedili su mu u ranom studentskom dobu zavidno mesto među slikarima njegove generacije. Svi koji smo ga znali i poštovali i verovali u njegovu slikarsku budućnost žalili smo što je tuš, olovku i kičicu prerano odbacio. Jer, povremeno, kad bi kao iz znatiželje da proveri da li još to ume uzimao hartiju i tuš, dobijali smo neverovatno poetične a čvrste banatske ambare, koji će još dugo ostati zaštitni znak našeg velikog drugara, slikara Božura Ivanovića.

Miroslav Žužić

IZ AKTIVNOSTI DRUŠTVA ROMA
BESPLATNI PREGLEDI ŠTITNE ŽLEZDE

Nevladina organizacija Društvo Roma „Mali Rit – London” Pančevo 25. septembra organizuje akciju besplatnih pregleda štitne žlezde za stanovnike romske nacionalnosti, ali i sve ostale sugrađane. Preglede će u Karađorđevoj ulici 21, od 10.30 pa sve dok bude zainteresovanih, obavljati mr sci. med. dr Sava Stajić. Ovu humanitarnu akciju Društvo Roma sprovodi u saradnji sa DPP-om.

PANČEVAČKE ZANIMLJIVOSTI (4)
VESELA UDOVICA

Priredio: Zoran Rotar

Seljaci dolaze na malu pijacu sa Jabučkog puta

1799.

Mag. I 3471/VII br. 440 (31)

Krojač Veber Simon, kafedžija Majer Anton i berberin Unger Stevan iz Pešte traže od pančevačkog Magistrata da se od arhijerejskog namesnika Živković Todora naplate neki dugovi koje je napravio njegov sin za vreme studija 1798. godine. Magistrat je rešio da se sasluša mladi Vasilije Živković.

1799. septembar 13.

I prota Vasa Živković je bio mlad i ...

Mag. I 3470/IX br. 799 (31)

Upravitelja srpske škole Josifovića Magistrat je zbog krivokletstva osudio na 3 meseca zatvora, od kojih jedan mesec u gvožđu i gubitak službe.

1799. septembar 11.

Mag. I 3657/II br. 538 (33)

Departman podnosi Magistratu spisak 12 regruta koji su stavljeni Generalnoj komandi na raspoloženje za odlazak u vojsku. Među njima je i Marković Ilija, koji je zbog svoje krivice razveden od žene i koji vodi nemoralan i rasipnički život, tako da Magistrat njegovim odlaskom u vojsku neće ništa izgubiti.

1799. decembar 3.

1800.

Mag. I 029/IX br. 214 (36)

Policija pita šta da preduzme protiv obućarskog kalfe Distel Martina od kojeg je njegova gazdarica Sibila, žena obućara Vudlera koji se nalazi u bolnici za umobolne, ostala u blagoslovenom stanju.
Magistrat je rešio da se Martin premesti kod drugog poslodavca ili protera iz Pančeva, a babicama je naloženo da pripaze na Sibilu kako ne bi nasilno pobacila. Ujedno je rešeno da se Vudler Sibila pozove pred sednicu i da se ukori zbog odnosa sa svojim kalfom.
Na predlog Esnafa Magistrat je naložio policiji da se Martin protera iz Pančeva, a da se Sibili dodeli drugi kalfa.

1800. april 22.

Mag. I 4045/IX br. 246 (36)

Obućarski kalfa Distel moli da može da ostane kod svoje majstorice Vudler Sibile, jer bi samo na taj način mogao izdržavati dete, koje priznaje kao svoje. Molba je odbijena i naređeno Distelu da odmah napusti Pančevo. NJegova majstorica ima sama da se brine o detetu jer je njena krivica što se upustila u odnos s njim.

1800. april 25.

U slučaju smrti, odlaska na ratište ili duže bolesti majstora Magistrat je, na predlog Esnafa, postavljao jednog kalfu za poslovođu njegove zanatske radnje. Mlad kalfa, „držeća” majstorica i...

Mag. I 4190/V br. 357 (37)

Pančevački časovničar Rup Franc moli da se ne izdaje dozvola za rad drugom časovničaru jer nema posla za obojicu. U slučaju da se njegovoj molbi ne udovolji traži otpust iz Pančeva. Pošto se Rup uglavnom bavi lovom, a zanat je potpuno zanemario tako da ima dosta žalbi građana, to se Štajdl Josifu iz Lugoša dozvoljava da otvori časovničarsku radnju, a Rupu je od volje da ostane ili ode.

1800. jun 23.

Štajdl Josif nije otvorio radnju u Pančevu pošto je Franc batalio lov i opet počeo da se revnosno bavi svojim zanatom.

Mag. I 4249/IX br. 407 (37)

Bongart Karl iz Petrovaradina traži od pančevačkog Magistrata podatke o vladanju oficirske udovice Turkl Barbare.
Magistrat je naveo da je Barbara lošeg vladanja, da je razorila brak ovdašnjeg lekara Jegera, da pije, živi razvratno i da je bez vere, jer je do sada niko nije video u crkvi.

1800. jul 22.

Vesela udovica!

Mag. I 4301/V br. 449 (38)

Pančevački Esnaf traži u ime ženskih frizera od Magistrata da se berberima zabrani friziranje. Magistrat odbija molbu i savetuje frizerima da se i oni bave brijanjem i šišanjem.
1800. avgust 19.

Kratko i jasno!

Mag. I 4358/IX br. 509 (38)

Pančevački Esnaf traži od Magistrata da se krojački kalfa Tantner Mihajlo odmah protera iz Pančeva jer je obećao brak dvema devojkama.

1800. septembar 13.

Mag. I 4395/VII br. 624 (38)

Obaveštenje Magistratu da se Tantner Mihajlo, krojački kalfa, oženio ćerkom ovdašnjeg ostarelog krojačkog majstora Vinter Franca. Franc mu je ustupio svoje krojačko majstorsko pravo.

1800. oktobar 2.

Tantner je decenijama bio odličan krojač i jedan od viđenijih građana Pančeva.

Mag. I 4427/IX br. 568 (39)

Gradski sindikus traži od Magistrata da se naredi Fabro Jozefu da odstrani medveda iz dvorišta svoje gostionice jer je isti opasan po okolinu. Magistrat je naredio i medved je odstranjen.

1800. oktobar 20.

Bez komentara!

(Nastaviće se)

     
  « Prethodna strana: Ekonomija Sledeća strana: Kultura »