PANČEVAČKA PRIVREDA PRED KOLAPSOM
VOZ ZA EVROPU PUN NEZAPOSLENIH
Najveći pad proizvodnje beleže tekstilci, a najmanji radnici u prehrambenoj industriji · U ovakvim uslovima privređivanja još nekako opstaju rafinerci, proizvođači gasa, mlekari i mlinari · U opštini raste broj nezaposlenih - posao traži 20.593 stanovnika

U prvih šest meseci ove godine zabeležen je porast industrijske proizvodnje u odnosu na 2002. za 16,56 odsto, realizacija je veća za 40,46, a zalihe gotovih proizvoda manje su za 0,46 procenata, navedeno je u izveštaju opštinskog Odeljenja za privredu i privatno preduzetništvo, koji je prezentovan na sednici Izvršnog odbora 2. septembra.

Od 13 proizvodnih grana, pet beleži porast. Proizvodnja finalnih proizvoda od drveta povećana je 11 puta, proizvodnja naftnih derivata za 21,04 odsto, proizvodnja pića za 18,59, grafička delatnost za 20,68 i proizvodnja kožne obuće i galanterije za 17,64 odsto.

U svim ostalim granama proizvodnja je opala. U tome prednjače tekstilci sa padom prerade od 70,5 procenata, dok je prehrambena industrija zabeležila neznatno smanjenje od 3,2 procenta.

 

LOKALU OSTAJU MRVICE

Ukupna bruto naplaćena sredstva u izveštajnom periodu iznose 13.330.176.420 dinara, od čega se na prihode buyeta i drugih korisnika odnosi 88,68, a na socijalne doprinose 11,32 odsto.

Od ukupnog iznosa, saveznoj kasi prosleđeno je 7,72, republičkoj 79,51, a pokrajinskoj 7,52 odsto buyetskih sredstava ili 1.003.677.334 dinara.

Međuopštinskom regionu za zdravstvo uplaćeno je 22.450.476 dinara ili 0,17 odsto, a u opštinskoj kasi je nakon svega ostalo 654.162.110 dinara ili 4,91 odsto.

 

Proizvođači gasa, mlekari i mlinari nekako opstaju

Prema fizičkom obimu proizvodnje, najveći porast ostvarili su „Tehnogas" sa 42,79, Mlekara sa 44,14, „Ratar" sa 26,30 i Rafinerija nafte Pančevo sa 21 odsto. Na listi još uvek koliko-toliko uspešnih privrednika u pančevačkoj opštini slede „Krznara", Pivara, Štamparija „6. oktobar", „Gaj" i Zemljoradnička zadruga „Novoseljanka".

U pogonima Industrije obuće Pančevo u prvoj polovini ove godine zabeležen je katastrofalan pad proizvodnje (čak 88,37 procenata), u „Novitetu" je proizvodnja opala za 70 odsto, a u „Tesli" i GIP-u je gotovo prepolovljena. Fabrika stočne hrane je u ovom periodu proizvela za tržište četvrtinu robe manje nego lane. Nešto manji pad proizvodnje, „svega" 16 procenata, imala je Skrobara u Jabuci, a slede Pekara i „Petrohemija".

Kako se navodi u pomenutom izveštaju, u „Azotari" je proizvodnja opala za gotovo 15 odsto. Pogoni ove fabrike su normalno radili do početka aprila ove godine, kada je zbog bilansnog nedostatka prirodnog gasa, izazvanog havarijom magistralnog gasovoda u Ukrajini, uvedena restrikcija u isporukama gasa, te su tada zaustavljeni „Amonijak 3" i „Karbamid". Od sredine aprila do kraja juna sa smanjenim kapacitetom radili su pogoni „Kiseline" i KAN-a.

 

PANČEVO UMIRUĆI GRAD

Podsećanja radi, osamdesetih godina prošlog veka u privredi i vanprivredi pančevačke opštine radilo je 40.000 zaposlenih. Po visini ličnih dohodaka pančevačko radništvo je bilo u samom vrhu tadašnje SFRJ, kaže Milanko Bodiroga, predsednik Opštinskog veća Sanostalnog sindikata Pančeva, koga smo zamolili da prokomentariše trenutno stanje u pančevačkoj privredi.

- Već devedesetih godina broj zaposlenih u Pančevu je zbog sankcija, ratova i nakaradne politike opao. No, i u takvim okolnostima privreda našeg grada značajno je punila buyet republike, što i danas čini, a pri tom gradu i onima koji taj dohodak stvaraju ostaju gotovo mrvice - rekao je Bodiroga.

On je dodao da je socijalno raslojavanje sve veće i da u našoj opštini gotovo pet hiljada ljudi mesečne prinadležnosti prima dva do tri puta godišnje. Kad se sumiraju svi pokazatelji, realno je očekivati da se postojeća armija nezaposlenih od 22.000 uveća za dodatnih 7.000 ljudi. Bodiroga je istakao da živimo u gradu koji je pod opasnim socijalnim tenzijama i nagovestio novi sindikalni protest članstva za kraj septembra.

 

Izvoz za petinu manji nego lane

Privreda opštine Pančevo je u periodu januar-jun 2003. ostvarila izvoz roba i usluga u vrednosti od 50,7 miliona dolara, što je za 20 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Uvoz je povećan za čak 75,5 procenata i iznosi 197,1 milion dolara. Deficit spoljnotrgovinske razmene je 146,4 milona dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom samo 25,80 odsto. Iako je zbog nedostatka sirovina smanjila proizvodnju, a samim tim i izvoz za prvih šest meseci ove godine, „Petrohemija" i dalje slovi za najvećeg izvoznika sa 82,78 odsto. Plasman svojih proizvoda na strana tržišta poboljšali su Štamparija „6. oktobar" sa 28 odsto, A. D. „Utva-Vozila" 1,7 puta, a GIP 2,8 puta. Najveće učešće u ukupnom uvozu, gotovo 90 odsto, ostvarila je pančevačka Rafinerija.

Od ukupno 94 preduzeća sa društvenim kapitalom koja imaju sedište na teritoriji opštine Pančevo (izuzev javnih preduzeća i zemljoradničkih zadruga) u ovom periodu privatizovano je, i to po ranijim zakonima, jedanaest, a putem aukcijske prodaje devet preduzeća. U postupku promene vlasništva trenutno su 34 firme.

Statistika govori da je 30. juna u gradu bilo registrovano 3.807 radnji (u prvih šest meseci ove godine čak 523 nove, a od njih su 70 odsto trgovačke), u kojima je posao našlo šest do sedam hiljada ljudi.

Svaki treći bez posla

Ukupan broj zaposlenih u industriji u posmatranom periodu iznosio je 10.835, što je čak za 10,89 odsto manje nego u prvoj polovini 2002. godine. Prema evidenciji Zavoda za tržište rada, čak 20.593 stanovnika opštine su bez posla, a polovinu čine žene. U odnosu na prošlu godinu, bez stalnih prihoda ostala su 1.774 žitelja Pančeva. Prema kvalifikacionoj strukturi, trenutno su bez posla čak 6.662 nekvalifikovane žene, što čini 59 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

M. Andrić

 
   
     
 
 

SA BEOGRADSKE BERZE
AKCIJE „LUKE DUNAV" I DALJE SKAČU

Vrednost akcija „Luke Dunav" i dalje ide uzlaznom linijom. Na Beogradskoj berzi, 8. septembra, prodato je više od 6.500 akcija, po ceni koja je, u odnosu na prethodni mesec, bila viša za 20 odsto. To je bila posledica velikog interesovanja za vrednosne papire ove firme: potraživano je čak 275.000 akcija, a na prodaju je ponuđeno tek nešto više od 11.000, pa je cena sa 2.400 (koliko je dostigla na prethodnoj aukciji) skočila na 2.880 dinara po akciji.

Podsetimo, nominalna vrednost akcija „Luke Dunav" na dan 31. januara 2001. godine iznosila je 1.500 dinara, što znači da je njihova vrednost od tada porasla za 92 odsto.

Sledeće trgovanje akcijama ove firme zakazano je za 6. oktobar.

 
 
   
     
 

USKORO U PANČEVAČKOJ RAFINERIJI
PROIZVODNJA MODIFIKOVANOG BITUMENA

Prema predviđanjima stručnjaka, prve količine polimer-modifikovanog bitumena (PMB) Rafinerija nafte trebalo bi da proizvede već tokom septembra.

Realizacija ove ideje otpočela je novembra prošle godine nakon što je grupa tehnologa iz Rafinerije nafte Pančevo učestvovala na okruglom stolu sa temom „Prednosti upotrebe polimer-bitumena u gradnji puteva i izolaciji", održanom u rafineriji Sisak.

Zaposleni u ovoj fabrici kažu da je već tada najavljena mogućnost da i naša rafinerija u bliskoj budućnosti otpočne takvu proizvodnju. Nakon ispitivanja tržišta i konsultacija sa potencijalnim isporučiocima opreme doneta je odluka o saradnji sa „ENH Enginering A/S", renomiranom firmom iz Danske. Sredinom juna, kako saznajemo od Dragana Todorova, upravnika „Bitumena" u pančevačkoj rafineriji, skloljen je ugovor, a oprema je počela da pristiže početkom avgusta.

Paralelno, radnici „Investicija" su sondirali zemljište i uradili građevinski projekat za novo postrojenje C-O290. Saznajemo da je u toku i izrada projekta mašinskih radova, kao i zahvati na automatici, kako bi novo postrojenje imalo dobru vezu sa postojećim. Nove vrste bitumena, koje će, ako sve bude teklo po planu, uskoro poteći iz rafinerijskih pogona, koriste se za izgradnju završnog, habajućeg sloja na izuzetno opterećenim putnim pravcima, na mostovima, prevojima, autobuskim stajalištima, kao i za izgradnju aerodromskih pista.

Kakrakteristika ovog bitumena je visoka elastičnost i otpornost na niske i visoke temperature.

- Što se tiče proizvodnje na postojećem postrojenju, nje nije bilo u vreme kada zbog remonta i rekonstrukcije nijeradila „Vakuum destilacija". Proizvodnju smo obnovili sredinom jula i za mesec dana proizveli smo i realizovali oko 15.000 tona putnih bitumena - kaže Todorov.

Upravnik „Bitumena" dodaje da je mesec dana nakon obnavljanja proizvodnje postignut ovogodišnji dnevni rekord od 900 tona bitumena.

S. M. - M. A.

 
   
     
 

AUTOLIMARU MILENKU UVALINU KREDIT STIGAO U PRAVI ČAS
OD RADIONICE DO PORODIČNOG SERVISA

Kredit iz Pokrajinskog fonda za razvoj u pančevačkoj opštini dobila su dvojica privatnika: Milenko Uvalin, vlasnik Autolimarske radionice „Milenko", i Zlatoje Savkov, vlasnik stolarske radnje „Stolarija Savkov". Oni su sačinili precizan biznis plan, što je bio uslov za dobijanje kredita.

Kod "Milenka" kvalitet je na prvom mestu

Milenko Uvalin kaže da će svoju radionicu opremiti savremenim alatom, a samim tim će biti u mogućnosti da zanatske usluge podigne na viši nivo. Za majstor-Milenka više nema teškoća da „ispegla" auto ni posle najteže havarije, jer je već kupio stubnu dizalicu.

- Nama koji radimo pošteno i državi uredno plaćamo sve dažbine ovakvi krediti, koji su vrlo povoljni, pružaju mogućnost da razmišljamo i o širenju delatnosti. Do sada me niko nije pitao ni da li imam čekić - ističe Uvalin.

Jedna od želja vrednog majstora je da osnuje porodični servis. U posao će uključiti sve članove porodice - sin je već počeo da uči zanat, a s obzirom na to da je pristigla i mašina za boje sa kompjuterskom obradom, uskoro će deo farbarskih poslova preuzeti supruga i ćerka.

- Planiram da posao postepeno širim i da otvorim nova radna mesta, za one stručnjake koji hoće da rade kvalitetno. Nažalost, njih je sve manje. Imam utisak da je ljudima lakše da po ceo dan stoje za tezgom na buvljaku nego da proniknu u tajne zanata. Mene je moj majstor naučio da samo poštenim radom mogu da steknem ugled i to je moja vodilja u ovom teškom poslu - kaže majstor.

Naš sagovornik stoji na stanovištu da bi država rigoroznije trebalo da suzbija rad na crno i komentariše:

- Zalažem se za fer igru. Ako mesečno treba da izdvojim 30 do 40 hiljada dinara za porez, socijalno i penzijsko osiguranje i plate i da obezbedim život svoje porodice, nije u redu da mi konkurent bude onaj ko to svesno izbegava. Ne protivim se da me posećuju inspektori, ali me čudi da zaobilaze one sa neprijavljenim radnjama, mada se tačno zna gde su one.

Radionica „Milenko" postoji 15 godina i ako se planovi njenog vlasnika ostvare, uskoro će to biti servis u kome će na jednom mestu moći da se dobiju sve limarske, bravarske, tapetarske i farbarske usluge, na radost onih koji o novim automobilima još zadugo neće moći da razmišljaju.

R. V.